Obećao sam više puta da neću reagovati na ispade Hrvata, ali kako da se oćuti najveće pretpranje, pranje, centrifugiranje, ispiranje i sušenje hrvatske istorije koja će tim sušenjem biti lakša za sve one zločine koje su pojedini Hrvati, a bilo ih je previše, počinili tokom te istorije.
Ovoga puta, predsednik predsednica izjavila je da je hrvatski narod najviše doprineo antifašizmu, srazmerno broju stanovnika. Prilikom obeležavanja 80. godina od početka Drugog svetskog rata u Varšavi, hrvatskoj predsednici ovoga puta iz usta ispala je ova glupost. Previše bi bilo objašnjavati zbog čega je sve ova izjava potpuni, naizgled promašaj, ali je u stvari u pitanju precizno ispaljen hitac u istorijsku istinu koja će podleći ranama.
Već dugo Hrvati istinu o sebi prećutkuju svojoj deci, svojim komšijama i nama, svojim žrtvama. Od svih tih prećutkivanja, ovo nama je najbezbolnije. Ne boli nas, jer mi sve znamo. Osetili smo hrvatske noževe, ruke i šila na svojoj koži. Njihove bajonete, sekire i srboseke osetila su naša deca, kako rođena, tako i ona iz utroba. Njihovi meci su najčešće grlili srpska čela, a njihovi mrakovi bacali su naše ljude u bezdane.
Sada, Hrvatska sve svoje zločine baca u jame istorijske revizije, izbeljuje krvave fleke i struže srpsku krv sa noževa kojima seče hleb. Puške i noževe sakrila je iza paravana tolerancije, a tenkove i podršku stranaca koji su ih mržnjom zadojili i u njoj podržali svila je iza slatkorečivosti i gostoljublja tokom turističke sezone.
Nije problem kada neko, ko kroz istoriju svog postojanja ima dijagnozu svakojakih poremećaja, stane iza ovih reči, već je problem što se niko povodom izrečenog ne oglašava u svetu. Svet je pristao na laž koja mu je odavno jedini krov, kuća i hrana.
Zna li Kolinda koliko je ovim rečima uvredila Pavelića, Luburića, Filipovića, Miloša, Šakića, Artukovića i onolike ustaše? Zar da ovako poništi sav njihov rad i zalaganje?
