Zločin zastarevanja

Pravosuđe bez prava i suda

0
864

PravosudeProtok vremena ume da bude lek od zaborava u koji padaju i nepočinstva počinjena u vremenu pređašnjem te se proticanje vremena, kao neumitnost starenja, koristi do konačnosti, jeziku pravosuđa poznatoj kao – zastara. Krivični postupci kojima vek trajanja istekne pre nego što dožive sudski epilog imaju vonj užegle, neraspakovane „robe“ koju je „ambalaža“ zastarelosti sačuvala od konačnog ishoda pred sudom. Poslednji u nizu zastarelih sudskih slučajeva jeste proces protiv bivšeg direktora Savezne uprave carina Mihalja Kertesa Brace za iznošenje miliona državnog deviznog novca na Kipar krajem devedesetih. A i iznet novac nije više u modi, uglavnom su to bile (sada) zastarele nemačke marke

Po donetoj sudskoj odluci o zastarelosti slučaja, Kertes je slavodobitno izjavio da je trinaest godina čekao i, najzad, dočekao pravdu. Istim tonom reagovao je i njegov branilac pokušavajući da odluku suda prikaže javnosti kao oslobađajuću, uprkos činjenici da takva odluka nije doneta. Ukoliko se zastarelost ne tretira kao oslobađanje. Odugovlačenje sudskog postupka, nedonošenje presude i zastarevanje dali su pun legitimitet demagogiji kojom okrivljeni i njegov branilac slave „oslobađanje“.

Kertesov slučaj nije usamljen u sudskoj praksi, pre njega sreću koju donosi zastarelost krivičnog dela osetili su i sin bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, Marko, vlasnik piramidalne štedionice (preduzeća za krađu sirotinjskih slamarica) „Jugoskandik“ Jezdimir Vasiljević, pre njih i okrivljeni za napastvovanje muške dece vladika Pahomije… i još poneki koji će starost dočekati abolirani sudskim tajmingom koji im je išao naruku.

Pravosuđe – misli se na pripadnike sudijskog i tužilačkog esnefa – nije uspelo da se izbori za nezavisnost, samostalnost, nepristrasnost i dostojnost kao preduslova za časno deljenje pravde. Neretko, politički pritisci, mito, korupcija, uticaj tajkuna, tajnih službi i centara moći odlučuju o pravovernosti nosilaca sudijske i tužilačke funkcije. Časni izuzeci se podrazumevaju.

Da Vas podsetimo:  Ima se, može se, je li tako?

To što se događa u pravosuđu daleko je od istine i pravde u koje su spremni da se zakunu svi – od sudske kafe-kuvarice do predsednika suda. Uprkos svim reformama i „reformama“ kojima se prethodnih trinaest godina mahalo i obećavalo, pravosuđe je ostalo najbolnija tačka srpske tranzicije. S obzirom da je davnih dana propuštena šansa da se pravosuđe dovede na nulto stanje, ono je doseglo mrtvu tačku. Postalo je paradigma nedorečenih presuda. Zastarelo.

unnamedIako su reforme pravosudnog sistema bilo pod lupom Evropske unije, iako su ih nadzirali OEBS, Brisel, Vencijanska komisija i evropski eksperti, ni to nije bilo dovoljno da se pravosuđe upristoji u dovede u red. Analize i izveštaji evropskih komisija bili su prepuni zamerki na rezultate reformi ali su ovde, kako je to kojoj vlasti odgovaralo, tumačeni kao dobri i pohvalni. Jasno je da je takvo tumačenje stanja u pravosuđu bilo lažno a slika o njemu krivotvorena.

Zbog svega navedenog ne bi trebalo previše očekivati ni od nekih budućih procesa, pompezno najavljivanih još pompeznijim hapšenjima. Oni često umeju da budu deo (neprekidnog) predizbornog marketinga, jeftina reklama namenjena obeshrabrenom biračkom telu, pucanj u prazno, demagogija populizma. Ambalaža zastarelosti i zastarela ambalaža, istovremeno. Ima li u tome zločina? U ambalaži je.

Za www.koreni.rs

Dejan Jeremić

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime