Zloupotreba demokratije

Postoji jedna nova krilatica. Ime joj je: „zloupotreba demokratije“.

I pored najvećih napora da rešim ovu zagonetku, nisam uspeo. Kako se demokratija može zloupotrebiti?

matija-beckovic-profilUbiti čoveka nije zloupotreba demokratije, već krivično delo. Krasti, takođe, nije zloupotreba demokratije. Raditi protiv naroda i države, špijunirati, to takođe nije zloupotreba demokratije, već zločin sa poznatim zakonskim konsekvencama.

Šta bi to mogla biti zloupotreba demokratije?

Ići po kiši bez kišobrana, biti vegetarijanac, cicija, nepismen, gladan, ćudljiv, nervozan? Međutim, to su osnovna ljudska prava, i ne mogu se nazvati zloupotrebom demokratije.

Stajati na jednoj nozi, govoriti gluposti, biti bez talenta, praviti loše knjige, pisati loše pesme – sve su to mogućnosti jednog slobodnog čoveka. Ne, ni to nije zloupotreba demokratije.

Ili, kakva bi to trebalo da bude demokratija koju niko ne bi mogao da zloupotrebi?

Prave demokratije se ne mogu zloupotrebljavati. Zloupotrebiti se mogu samo lažne, tuđe, poklonjene, nazovidemokratije.

Demokratija o koju se moguće ogrešiti – nije demokratija.

Neki demokratijom smatraju komandu „voljno“, između dve druge komande.

U toj pauzi može se pušiti, misliti na nešto drugo, pisati pesme, voditi ljubav.

Da li je mnogo pušenja, mnogo mišljenja, mnogo pesama i mnogo ljubavi zloupotreba demokratije?

Drugima opet, nije potrebna demokratija. Oni demokratiju smatraju luksuzom, kaćiperstvom, pokondirenošću, pomodarstvom, pravom svake šuše da misli, želi i voli. Po njima, demokratija ne vodi onoj velikoj demokratiji u budućnosti. Još svi nemaju prava na demokratiju. Takva demokratija je anarhija. Demokratija nije za svakog.

Oni smatraju da demokratiju treba štedeti da se ne bi potrošila.

Demokratija je mesto u knjigama, programima, izlozima i muzejima.

Svaka upotreba takve demokratije je zloupotreba.

Demokratiju ne treba prljati rukama i vući po sokacima. Unositi u nekomforne stanove i nerazvijena područja. Ona je sveta reč, mislena imenica – čovek nije dostojan demokratije.

Oni koji su je prizivali, uplašili su se kad je stigla. Oni je nisu tako zamišljali. Demokratija nije ispunila njihova očekivanja.

Narod je bio toliko željan slobode da je hteo da je pojede. Gladan i žedan demokratije, narod je počeo da je koristi prema svom apetitu i ukusu. Počeo je da je slavi, voli, mrzi, da se sa njom zabavlja i igra. Mazeći je, dao joj je najčudnovatija imena.

A tada je pala teška reč o zloupotrebi demokratije.

Postoji demokratija i zakoni koji je štite. Svaki normalan čovek dobro razlikuje slobodu od zločina. Zna se gde prestaje sloboda, gde počinje zločin.

Sem zakona, demokratiji nisu potrebni nikakvi drugi čuvari. Zakoni omogućavaju, a ne propisuju slobodu i demokratiju.

Demokratija je bezazlena. Zdrava. Nevina. Ona ne služi ničemu drugom sem demokratiji. Zato je nemoguće zloupotrebiti demokratiju.

O zloupotrebi demokratije govore najčešće oni koji bi je najradije zloupotrebili. Oni koji ne razumeju i ne priznaju druge poglede, ukuse, raspoloženja i interese – sem svojih. Zloupotrebu vlasti hteli bi da zamene zloupotrebom demokratije.

Ne može biti mnogo demokratije, slobode i pravde.

Neki još uvek misle da mnogo slobode i demokratije vodi svet u katastrofu. Zato tu katastrofu treba odlagati – tiranijom, nepravdom, zločinima, ratovima, bombama. Sve to – za dobro čovečanstva.

Ako sloboda i pravda vode svet propasti – svet nema drugog izlaza.

Matija Bećković

iskra.co