Značajan bilans rada „Istorijskog projekta Srebrenica“ – 2009-2021.

5
642

Objavljivanjem dokaza učinili smo službenu srebreničku priču, u redakciji haškog Tribunala, apsolutno nesuvislom i pravno neodrživom

  • „Istorijski projekat Srebrenica“ sačinjava izuzetna međunarodna zajednica saradnika. Među našim saradnicima osobe srpskog porekla su izrazita manjina. Mi smo holandska nevladina organizacija, naši saradnici su državljani zemalja gde V. Incko nema nikakve nadležnosti.
  • Naš zadatak je da nepristrasno razjasnimo šta se za vreme rata u BiH (a ne samo na samom njegovom kraju, sredinom 1995) događalo u Srebrenici.
  • Ako je potrebna, kako traži V. Incko, „zabrana negiranja“ genocida, to znači da u zvaničnu priču i posle 25 godina intenzivne propagande malo ko veruje.
  • Naš srebrenički arhiv, u znatnoj meri (ali još uvek ne u potpunosti digitalizovan) ne ostavlja ni kamen na kamenu od isfabrikovane priče o „srebreničkom genocidu.“

Ove 2021. navršava se 12 godina plodnog rada naše nevladine organizacije „Istorijski projekat Srebrenica“. Suprotno od očekivanja mnogih i na „našoj“ i na „protivničkoj“ strani, teškoće koje uobičajeno prate svaku delatnost koja iskoračuje iz okvira službenih narativa i naručenih „istina“ nisu uticale ni najmanje na naš rad, niti su pokolebale našu izuzetnu međunarodnu zajednicu saradnika. Ne samo da smo od početka bili „znak protiv koga se govori,“ što je normalno zato što totalitarni duh sveta u kome se nalazimo ne trpi ni kritičko mišljenje ni činjenice – a do ovih poslednjih mu je najmanje stalo – nego smo takođe bili, nadamo se, ne nema nego vrlo elokventna osuda moralnog kolapsa i licemerja toga sveta. To ima svoju cenu, a mi smo je sa oduševljenjem plaćali. Neće nam biti teško da to i dalje činimo.

Bez namere da umanjujemo doprinos drugih organizacija i pojedinačnih delatnika na polju proučavanja srebreničkih događaja koji su se odigrali u julu 1995, važno je naglasiti da naš rad nije etnocentričan, nije ni najmanje apologetski, niti je u službi promocije bilo kojih ustanova ili pojedinaca.

Razjašnjavamo šta se tačno za vreme rata događalo u Srebrenici

Među našim saradnicima osobe srpskog porekla su izrazita manjina. Naš rad se uopšte ne odlikuje nastojanjem da pravdamo ili spinujemo u najboljem svetlu ratne prestupe koji bi se u Bosni i Hercegovini mogli pripisati srpskoj strani. Mi ne ističemo niti veličamo sponzore ili „zaslužne“ pojedince, kao što je u srpskoj sredini ustaljena praksa, već smo fokusirani isključivo na radni zadatak, a to je da nepristrasno razjasnimo šta se za vreme rata u BiH (a ne samo na samom njegovom kraju, sredinom 1995.) događalo u Srebrenici. (Predsednik i osnovač ove nevladine organizacije je Stefan Karganović.)

Da Vas podsetimo:  Zašto Srbiji treba toliko tuđih „službenih jezika“?
Srebrenica, u kotlini među brdima, je i danje predmet velikog spora o ratnim zbivanjima u njoj

Rezultati izloženi na našoj internet prezentaciji http://srebrenica-project.org/ (a na engleskom i drugim jezicima ovde) nedvosmisleno potvrđuju sa kakvom ozbiljnošću pristupamo poslu koji obavljamo. Objavljivanjem dokaza koji su ubitačni po službenu srebreničku priču u redakciji haškog Tribunala, međunarodnog političkog establišmenta i korumpiranih medija glavnog toka, učinili smo tu priču apsolutno nesuvislom, a pravno i u svakom drugom pogledu neodrživom.

Forenzičari Tribunala pobijaju mogućnost masovnih streljanja

Forenzički dokazi samoga Tribunala, koje smo mi prvi izneli na svetlost dana, pobijaju mogućnost streljanja na području Srebrenice, u julu 1995, osam hiljada zarobljenika.

Izjave pripadnika kolone Armije BiH koji su se probojem povukli iz Srebrenice i koji su uspešno dospeli u Tuzlu, na teritoriju pod kontrolom Sarajeva, nakon što ju je zauzela VRS, koje smo takođe mi prvi objavili, objašnjavaju prisustvo velikog broja ljudskih ostataka na srebreničkom području. Ti posmrtni ostaci ne pripadaju streljanim zarobljenicima već vojnicima i civilima koji su se iz Srebrenice pod borbom povlačili. Oni su po međunarodnom pravu predstavljali legitimnu metu za srpske snage i nisu bili streljani, već su poginuli u borbenim dejstvima pa su naknadno lažno predstavljeni kao žrtve streljanja i „genocida“.

Memorijalni centar Srebrenica otvoren  septembra 2003. gde se nalaze posmrtni ostaci oko 6.000 muslimana

Pored ove dve vrste dokaza kojima se definitivno raskrinkava srebrenička podvala, bili smo takođe prvi koji smo demaskirali farsu tkz. „DNK uparivanja,“ podvale koja je bila ključna za naduvavanje cifre navodnih žrtava do razmera od oko 8,000.

Više različitih dokaza dokazuju da genocida nije bilo

U okviru našeg rada na istraživanju Srebrenice, izdali smo dvadesetak knjiga i studija na engleskomsrpskom i španskom. Naši britanski saradnici su napravili jednočasovni dokumentarni film o pravnim nepočinstvima haškog Tribunala sa posebnim osvrtom na Srebrenicu (na srpskom ovde). Organizovali smo u raznim zemljama veliki broj tribina na temu Srebrenice, uključujući jednu u Madridu, Španija, 2013. godine, gde je to bio prvi skup takve vrste ikada održan.

Da Vas podsetimo:  Podgorica: Otvorena srbofobija i azbukoubistvo
Bratunačko pravoslavno groblje: Za masovna ubistva  i pokolje oko 3.500 Srba u Podrinju niko nije pravosnažno osuđen

Naš angažman je, sasvim prirodno, izazvao oštro negodovanje ne samo stranih zainteresovanih činilaca već i onih „domaćih,“ kao propali političar Dragan Čavić (i ovde), kompromitovanih diletantskim i kukavičkim pokušajem nametanja javnosti lažne, haške verzije događaja, a takođe i drugih pojedinaca iz političkih krugova u Republici Srpskoj. Naše raskrinkavanje lažne priče sa kojom su se oni oportunistički identifikovali, i koju su svojim imenom potpisali, shvatili su – ne bez razloga – kao direktan napad na svoj „lik i delo.“ Drugi oportunisti, spremni, čim bi uz podršku stranog faktora došli na vlast, da Republiku Srpsku izdaju i koristeći kao izgovor izmišljenu „genocidnu krivicu“ da pristanu na njeno samouništenje, takođe su na naš rad odreagovali sasvim razumljivim nemoćnim besom.

Srebrenica je postala vododelnica između prodanih oportunista i građana koji kritički i nezavisno misle

Ne samo u Republici Srpskoj, nego i u samoj Srbiji, Srebrenica je postala vododelnica između prodanih oportunista i građana i javnih ličnosti odlučnih da po ovom moralno i politički važnom pitanju kritički i nezavisno misle. Nažalost, pod surovim pritiskom inostranih kontrolora, u većoj ili manjoj meri, državne strukture i u Republici Srpskoj i u Srbiji podlegle su srebreničkom pritisku, pa su često sasvim neodgovorno podešavale svoj zvanični stav u odnosu na ovo pitanje, koje je ključno po srpske državne interese i moralni integritet srpskog naroda.

Spomenik miru podignut u centru Srebrenice u leto 2020.

Povodom dvadesetpetogodišnjice Srebrenice, u julu 2020, objavili smo iscrpan izveštaj gde smo ne samo osvetlili sve glavne aspekte Srebrenice, već smo dotakli i pitanje karaktera i krajnjeg autorstva ovog zločina. Naš izveštaj ne ostavlja nijedan kamen ne prevrnutim i sve stvari naziva njihovim pravim imenom.

Već mesecima čekamo rezultat istraživačkog truda izraelskog istoričara prof. Gideona Grajfa i njegove komisije, koje je Republika Srpska pre dve godine angažovala da ispita Srebrenicu i objave svoje zaključke. Nezahvalno je komentarisati neobjavljeno i nepročitano štivo, ali konačni tekst, kada ga budemo imali u rukama, odgovoriće na pitanje da li će Republika Srpska dobiti zaista korisan dokument, ili samo gomilu dvosmislenosti i obazrivo formulisanih konstatacija kojima se autori neće zameriti nikome.

Da Vas podsetimo:  Godina dana od pada Đukanovića i omaž srpskom jedinstvu

Najava Valentina Incka, Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, da namerava da koristi svoja problematična „bonska ovlašćenja,“ da bi pored ostalih stvari najzad nametnuo i zabranu „negiranja genocida“ u Srebrenici, potvrđuje ne samo aktuelnost srebreničke kontroverze već i krah srebreničkog lobija, i to na samom izvoru te kontroverze. Ako je potrebna „zabrana negiranja“, to znači da u zvaničnu priču i posle 25 godina intenzivne propagande malo ko veruje. Ostaje da se vidi da li će Incko zaista poseći za tim pravno neutemeljenim instrumentom svoje lažne moći. Ali čak ako bi i pribegao takvom primitivnom nasilju, to neće ni na koji način uticati na naš rad i  agendu.

Naša dokumenta ne ostavljaju ni kamen na kamenu od isfabrikovane priče o „srebreničkom genocidu“

Mi smo holandska nevladina organizacija, naši saradnici su državljani zemalja gde Incko nema nikakve nadležnosti a srebrenički lobi nema moć da bilo koga ućutka. Drugim rečima, što se nas tiče neće se promeniti ništa.

Detalj iz spomen sobe ubijenim Srbima u Srebrenici

Naš srebrenički arhiv, u znatnoj meri ali još uvek ne u potpunosti digitalizovan je i ne ostavlja ni kamen na kamenu od isfabrikovane priče o „srebreničkom genocidu.“ Dvadeset i pet godina je kratak period gledano iz istorijskog ugla. Sa promenom geopolitičkog odnosa snaga u svetu, lažni srebrenički narativ biće uskoro preispitan i zatim odbačen u svetlu proverljivih i objektivnih činjenica, koje ćemo svima staviti na raspolaganje.

„Najveći propagandni trijumf sa kraja dvadesetog veka“ (prof. Edvard Herman) biće vrlo kratkotrajan, ne samo sub specie aeternitatis, što se podrazumeva, nego i u mnogo kraćim vremenskim okvirima.

U međuvremenu, naša višejezična internet prezentacija je fantastičan istraživački resurs u vezi sa Srebrenicom. Koristite ga: www.srebrenica-project.org

Istorijski projekat Srebrenica

https://www.youtube.com/watch?v=BmXiX3RAdI4

Izvor: Između jave i sna

5 KOMENTARA

  1. И Радована Караџића је прогањала Сребреница, преметнуо се у другог човека. Под именом Драган Дабић, дуге косе везане у реп и још дуже беле браде, “српски херој” се годинама крио бавећи се алтернативном медецином.

    • Danas , o dogadjajima u Srebrenici svaka strana ima svoju verziju. Srbi se po svojoj verziji dogadjaja
      nemaju čega stiditi. Haški tribunal, proglasio je „genocid nad Bošnjacima“ na osnovu pogodbe ,koju su sačinili sa nekoliko zatočenih Srba ,koji su po polozaju i funkciji bili potpuno beznačajni. Oni su neselektivno “ priznali “ baš sve što je pisalo u optuznici i time se nagodili, a na osnovu toga je proglašen “ genocid “ !! Dio „nagodbe“ je bilo i to, da se isti pojavljuju kao svjedoci optuzbe, protiv Srba, kada je god to zatrebalo, što su ovi i “ odradili “ ! Nikada nitko nije vodio raspravu, optuzivao i dokazivao za dogadjaje u Srebrenici !! “ Genocid “ je jednostavno proglašen od strane suda, bez ikakve rasprave, iznošenje činjenica, dokaza……………Kada su zatočeni Karadzić i Mladić,
      o Srebreničkim dogadjajima se raspravljalo, ali se nije moglo dovoditi u pitanje “ zaključak“ o „genocidu“ !! Ipak, sve što je tada izrečeno, duboko je potkopalo tezu o učinjenom genocidu nad Bošnjacima !! Sa svoje strane , Srbi su angazovali medjunarodnu grupu istrazivača, koji su rasvijetlili
      tadašnje dogadaje. Napisane su knjige, izvještaji, rasprave, pozivane su sve strane da učestvuju u tome………. Svatko sada ima svoju istinu . I ne čudi stoga što su neki Bošnjaci, Hrvati, Šiptari, Tata ili Japa odabrali hašku verziju dogadjaja, a Srbi onu drugu………… a ti nam pišeš kao da si prespavao zadnjih dvadeset godina……………pa si se naglo probudio !!!
      Što se Karadzića i Mladića tiče, poslije svega, za zaključiti je da su potpuno ispravno postupili što su izbijegavali ,ono što sebe naziva sudom ! Srpski Narod je iz svega izvukao zaključke, pa ukoliko oni koji su protiv USTAVNO predavali svoje gradjane ovakvom nakaradnom sudu, ne budu zbog toga završili u zatvoru, sasvim sigurno će završiti u knjigama i udzbenicima , opisani objektivno onako kavi jesu, a od toga njihova djeca i potmoci ,će se morati samo sramiti !!!

  2. Japa- Tata
    “ Dobar indijanac jeste mrtav indijanac „.!!! To si kopirao od američke filozofije, njihovog odnosa prema indijancima !! “ Srbi bi biili poštovani ako izvrše samoubistvo , moralno su čistiji kada ih ubiju prilikom hapšenja“, i ono što je najvaznije , ne bi mučili i masakriral , ponizavali i sramotili haški sud, sudce i tuzitelje, kojima je pravo i pravda potpuno strana kategorija, koji su tu „došli da obave zadatak“ !!! Obaviti zadatak nije nimalo lak posao, to je u Hagu značilo, pretvoriti laz u istinu, pa čak tu laz potkrijepiti svjedocima ( pravim ili laznim, nije bitno ) !!! Zato je to toliko dugo trajalo, a obzirom i da nad samim sudom, lebdi S U D, JAVNOSTI , koje se na ništa silom ne moze natjerati, ali niti novcem potkupiti, onda mozete ti, tvoji i tebi slični samo da sanjate, „Srbe ubijene pri hapšenju“!
    Sud se osramotio pred cijelim svijetom……….. ništa ga više od ovolike sramote ne moze oprati !!!

  3. Ратко Младић је био свестан своје кривице чим се онако кукавички прерушен скривао.
    Да се убио, био би више поштован
    Да је био убијен приликом хапшења, Срби би морално били чистији. Не би било ове фарсе од суђења која траје деценијама.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime