Obzirom na to da srčane bolesti predstavljaju jedan od glavnih urzoka smrti kod odraslih osoba, čini se suvišnim da je potrebno napominjati da bi održavanje ovog organa zdravim trebalo da bude jedan od glavnih prioriteta za sve nas.
Zdravstveni radnici, po prirodi svog posla, kroz direktnu komunikaciju sa pacijentima i raličite kampanje promovišu vežbanje i zdravu ishranu, daju savete kojih se svi mogu sasvim lako pridržavati, kako bi pomogli da se smanji rizik od srčanih oboljenja.
Kod ljudi se ipak javljaju problemi sa srcem, od kojih na svaki sat umre po nekoliko osoba u Srbiji, što bi samo po sebi trebalo da bude dovoljan razlog da što više ljudi poseti kardiologe, lekare specijaliste za bolesti srca i krvnih sudova, koji sprovode testove i tumače njihove rezultate, kontrolišu faktore rizika kod pacijenata, određuju adekvatne terapije i pomažu u sprečavaju mogućih komplikacija.
Oko jedne stvari se skoro svi stručnjaci slažu, a to je da nikada nije rano za odlazak kod kardiologa, i da ,kada je ova vrsta posete lekaru u pitanju, sigurno ne želite da čekate predugo.
Kada je vreme za kardiološki pregled
Obavezno se morate javiti za kardiološki pregled ukoliko imate bolove u grudima, ako ste kratkog daha, osećate da su vam otkucaji srca neuobičajeno brzi ili spori, primećujete da vam noge otiču ili vam se javljaju vrtoglavica ili nesvestica. To ne znači da oni koji nemaju ove klasične simptome ne bi trebalo da se podvrgnu pregledu, naprotiv, svako bi mogao imali koristi od posete kardiologu jer bi na ili vreme saznao da možda postoji problem na koji teba obratiti pažnju ili bi makar znao u kakvom se stanju nalazi njegov kardiovaskularni sistem. Otkrivanje određenog problema pre nego što se simptomi pojave može pomoći u sprečavanju razvoja akutnog stanja.
Faktori rizika koji vas čine kandidatom za kardiološki pregled
Potrebno je samo malo razmisliti kako biste shvatili da je vreme da zakažete termin ukoliko možete kod sebe da prepoznate neki od sledećih, ključnih, faktora rizika, kad je zdravlje srca u pitanju:
Srčane bolesti su se već javljale u vašoj porodici, što znači da se i kod vas rizik od srčanih oboljenja povećava. Ukoliko su vaši preci imali neki vid bolesti, kardiolog će pratiti određene pokazatelje, obaviti poneophodne skrininge i u skladu sa njihovim ishodom preporučiti određene intervencije ili preventivne mere ukoliko je to potrebno.
Dug pušački staž je takođe signal za uzbunu, jer, osim toga što nam je svima poznato da pušenje nije zdravo, ovde konkretno povećava rizik od začepljenja arterija i oštećuje ih, što je jedan od uzroka pojave srčanih bolesti.
Dijabetes spada u neke od vodećih faktora rizika jer visok nivo glukoze u krvi može da dovede do bolesti koronarnih arterija
Visok holesterol može da izazve aterosklerozu, koja predstavlja oblik srčane bolesti kod koe dolazi do suženja arterija, čime se usporava ili čak i blokiraj dotok krvi u srce i može da, u najgorem slučaju, izazove srčani udar.
Visok krvni pritisak je još jedna stvar, pored holesterola, koja ne bi smela da bude povišena, ukoliko želimo da kardiovaskularni sistem održimo što je moguće zdravijim. Sila kojom krv pritiska zidove arterija može da smanji dotok krvi i kiseonika do srca i da dovede do srčanog udara.