Zoran B. Đorđević: Kome je bila najpotrebnija Rezolucija o Srebrenici

2
112

Ako toliko razmatrana rezolucija UN nije bila važna Kolektivnom zapadu, kome je bila potrebna? Verovatno čoveku koji ide na beogradske izbore 2. juna

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić drži zastavu Srbije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija na sednici na kojoj se glasalo o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici (Foto: Rojters/Eduardo Munoz)

Cui bono? (Kome koristi?)

Beogradsku štampu krase izjave o lavovskoj borbi i pobedi jednog čoveka nad celim Kolektivnim zapadom. Ukus na stranu, takve izjave su opasne. Taj natčovek je srdačan prijatelj ambasadora SAD, pa i samog portira američke ambasade u Beogradu. Ako taj lav u ljudskom liku nastavi da daje takve izjave, pomenuti ambasador – ili neko od njegovih savetnika – može stvarno umreti od smeha. To će izazvati ozbiljan diplomatski incident sa bivšom jedinom super-silom i možda usporiti, njemu tako željeni, ulazak Srbije u NATO. Džabe je Srbija najveći snabdevač artiljerijskom municijom ukrajinskih nacista. Sve može da padne u vodu. Bolje biti umereniji. Uostalom, umerenost je vrlina.

Vrlo je čudno da o tako monumentalnom događaju, takoreći prekretnici u svetskoj istoriji, u Americi niko ne zna ništa. Ako pretražite stranice Njujork tajmsa, poslednji članak o Srebrenici koji ćete pronaći pisan je 2019. godine. Pretraga o Rezoluciji Ujedinjenih nacija daće vam nekoliko tekstova o Gazi, ali nijedan o Srebrenici. Njujork tajms nisu samo najuticajnije novine upravo zgaženog Kolektivnog zapada, Njujork tajms je praktično vlada Kolektivnog zapada. Kada Njujork tajms objavi da nešto mora da se uradi, pod hitno se menjaju zakoni širom Zapada i svi političari tog Zapada ponavljaju ono što im je rečeno. U tom pogledu, Kolektivni zapad strašno podseća na Srbiju. Elem, ako neki događaj nije pomenut u Njujork tajmsu, taj događaj je toliko beznačajan da on praktično ne postoji. Izglasavanje nekakve Rezolucije Ujedinjenih nacija o Srebrenici, koja se u Srbiji slavi kao najveći politički događaj u modernoj svetskoj istoriji, nije pomenuto u Njujork tajmsu ni jednom rečju. To znači, da ta rezolucija za Kolektivni zapad ne postoji. Verovatno je bilo nekakvo glasanje, ali to je bio trećerazredni događaj koje su sa pažnjom pratile samo trećerazredne diplomate trećerazrednih zemalja. Te diplomate uvek traže izgovor da se uvuku nekome, pokupe dnevnice i ženama kupe nove tašne i cipele. Jedina zemlja u kojoj se priča o tom glasanju jeste Srbija.

Da Vas podsetimo:  Izveštaj NVO: Strane kompanije u Srbiji da obustave reklamiranje na "proruskim" medijima
Reakcije tabloida u Srbiji na „herojsku bitku“ A. Vučića i „pobedu“ u UN

To nas dovodi i do pitanja – ako toliko razmatrana rezolucija UN nije bila važna Kolektivnom zapadu, kome je bila potrebna? Verovatno je bila potrebna čoveku koji ide na beogradske izbore 2. juna. On će na tim izborima, zahvaljujući svojoj nezamislivoj hrabrosti i svim ovim masnim naslovima o njegovom turbo patriotizmu, pobediti. Cela predstava je napravljena zbog tih izbora. Za razliku od pobede nad Kolektivnim zapadom, za koju poraženi neće nikada čuti, pobeđeni na beogradskim izborima će decenijama plaćati cenu svog poraza. On će trijumfovati na izborima i dočepati se 15 milijardi evra kineskog kredita. Kredit će uzeti da bi organizovao Expo, jednu malo veću pijanku sa pevaljkama. Pevaljke nisu tako skupe i većina tih milijardi će iščeznuti u londonskim bankama. Bez obzira šta se dešava sa parama koje su dali nekom predsedniku neke zemlje, Kinezi dat novac vode kao dug te zemlje. Pare će pokupiti najveći patriota svih vremena, ali će dugovi biti državni, u ovom slučaju srpski. Kineski dugovi se moraju vratiti. Zmaju nije preporučljivo reći „ne“.

Normalno, pitanje je kako je jedna mala banana država mogla da organizuje glasanje u Ujedinjenim nacijama. Na scenu stupa Nemačka. Ta američka kolonija ima trećerazredne diplomate, i jedan od njih je poslat u Bosnu da ne smeta u Berlinu. Taj čovek ne razume zašto je u Bosni i sebe umišlja kao bosanskog vezira. Jedina muva u njegovom tanjiru je Milorad Dodik. To je isti onaj Dodik koji zbog svoje velike popularnosti u narodu smeta beogradskom dahiji. Nemac i Novobeograđanin imaju zajednički interes. U svojoj gluposti i pokvarenosti setili su se Srebrenice. Promovišući lažni genocid u Srebrenici, ta dva čoveka misle da će se rešiti Dodika. Slične marifetluke izvodio je nekada Slobodan Milošević, veliki uzor današnjem srpskom vlastodršcu. Svojevremeno, Milošević je radio sve moguće da se otarasi Karadžića, koji je za razliku od Miloševića bio stvarno omiljen među Srbima. Zajednički plan, nazovimo ga beogradsko-nemačka inicijativa, pomenuti nemački diplomata odneo je u Sarajevo gde stoluju još gluplji i pokvareniji od njega. Ovi su plan prihvatili, pošto je „nemački” i bili beskrajno zahvalni što im je dozvoljeno da planu dodaju i bosanski pridev. Pozorište je počelo. U par mahova predstava je odlagana da bi se približila beogradskim izborima. Da stvari negde ne zapnu i da osigura podršku jedne važne članice Kolektivnog zapada, beogradski dahija otišao je u Pariz. Tamo je produžio zakup beogradskog aerodroma totalno nekompetentnoj francuskoj firmi na još 26 godina. Zatim je obećao da će srpska vojska potrošiti zadnji evro na preskupe i potpuno neupotrebljive avione i ko zna šta još. Francuzi su razumni ljudi i kad im neko ponudi tolike pare, podržaće i tu nemačko-beogradsko-bosansko-hercegovačku rezoluciju o lažnom genocidu u Srebrenici. Usput, Francuzi o tome šta se dešavalo u Srebrenici znaju sve, čak i bolje od bilo koga drugog, sem razume se Amerikanaca koji su sve to smislili. Francuski oficiri su u Srebrenici bukvalno zlatom platili sedam ili osam ubica nekakve diverzantske jedinice sastavljene od predstavnika svih jugoslovenskih naroda da bi ovi likvidirali nekoliko desetina ili nekoliko stotina muslimanskih zarobljenika. Leševi su bili potrebni tom francusko-američkom udruženom zločinu da bi bili podmetnuti kao lažni dokaz srpskih zločina, odnosno genocida. Kada je ta jugoslovenska diverzantska grupa prekinula međusobnu tuču oko podele zlata, njihovi francuski i američki naredbodavci su ih sklonili čak u Afriku. Tamo su godinama bili ono što su bili i u Srebrenici, strani plaćenici. I, pretpostavljamo, ubijali Afrikance.

Da Vas podsetimo:  Zdravstvo u Srbiji - Može li privatno biti državno

Originalna, nemačko-beogradska inicijativa se pojavila kao još jedan zgodan paravan iz koga će Francuska sakriti svoje zločine i postala je nemačko-francuska inicijativa. Ostale zemlje Kolektivnog zapada, odnosno njihove trećerazredne diplomate koje po kazni sede u Njujorku, kada takva rezolucija stigne do njih, po uhodanom mehanizmu gluposti i slepe mržnje, glasaju za bilo šta što deluje antirusko i antisrpsko, pa čak i ako takva rezolucija potiče iz srpske prestonice. Balkanski čankolisci, razni Severno-Makedonci, Montenegrini, Hrvati i Slovenci, razmišljaju i deluju na isti način.

Konačno, u momentu kada skupština Ujedinjenih nacija izglasava tu rezoluciju o navodnom genocidu u Srebrenici, naš super heroj sa početka priče daje svoj konačni doprinos. Budući višestruki narodni heroj maše zastavom države Srbije i pred celim svetom povezuje francusko-američki genocid u Srebrenici sa državom Srbijom. Pre toga, ta rezolucija nije ni jednim slovom pomenula ni Srbiju ni srpski narod. Pred celim svetom, Aleksandar Vučić, lažni genocid u Srebrenici, ali pravi akt neprijateljske propagande protiv srpskog naroda, neraskidivo povezuje sa državom Srbijom i svojom zastavom praktično izjavljuje da je Srbija odgovorna za genocid u Srebrenici. Njegova glavna domaća savetnica, predsednica Beogradskog ustaškog kluba cereka se na stolici iza svog Poglavnika i sve beleži na svom Ajfonu. U Beogradu, posluga tog čoveka glumi vladu Srbije, pažljivo savija zastave Srbije da se slučajno ne vide bela i plava boja i kiti se komunističkim crvenim pokrivkama. Opšti trijumf. Pobedili su na izborima. Pijanka može da počne. Gde su pevaljke? Gde su kineski bankari?

2 KOMENTARA

  1. “ UMJETNOST ZIVLJENJA JESTE UMJETNOST MJERE “ . ( Kleobul )
    Dakle , sve , baš sve, mora imati neku mjeru ! Gluposti napisane u ovome članku, nemaju nikakvu mjeru, presvršile su svaku mjeru !! Lično, veliki sam oponent Aleksandra Vučića, drzim da je on najveća pošast i nesreća po Drzavu Srbiju i Narod ………. ali ……..mjera……??? Tvrditi da je Vučić podstakao, inicirao, organizirao ……..zasjedanje G S OUN , po pitanju Srebrenice,zbog BEOGRADSKIH izbora…….. napad je na zdravu pamet i inteligenciju svih nas koji čitamo list “ Koreni “ ! Svake novine, svaka Tv emisija , svaki izvor informisanja, ima svoju CILJANU GRUPU , koje zeli da informiše, dezinformiše , influencira, podstakne, razbistri, zaglupi ……… Ciljna grupa ovoga članka mogu biti samo imbecili, kreteni, oni koji nemaju dar razmišljanja……….. Tvrdim da uredništvo Korena, ipak mora paziti na dignitet, dostojanstvo, reiting „Korena” , i izbijegavati da objavljuje ………….

  2. Мишљења изнесена у овом тексту су на нивоу пијаних гостију на некој Слави

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime