Dogodila se nevolja sa univerzitetom Džona Hopkinsa. Ta uvažena ustanova je sto četerdeset godina bez prekida pomagala naučnicima da pokreću nauku napred. Samo spisak dobitnika Nobelove nagrade je prilično dugačak. A sve zbog toga što je kao njegov osnovni zadatak bila proglašena “Podrška istraživanjima… Pomoć određenim naučnicima koji promovišu različite naučne pravce i pomažu društvu u kome oni žive”. Upravo to je prilikom otvaranja univerziteta izjavio njegov prvi predsednik Danijel Gilman. Još jedna deviza tog univerziteta postao je poziv “Znanje – svetu”.
Naravno, svaka nacija koja ukazuje pažnju profesorima univerziteta Džona Hopkinsa, trebalo bi da izražava oduševljenje i apsolutnu saglasnost sa istinama koje im donose kuriri univerziteta iz grada Baltimora, gde se nalazi ta ustanova.
No, ponavljamo, univerzitet je zadesila nevolja. On je prestao da kuje znanje i počeo je da se bavi razmatranjem interesa tih najuticajnijih persona koje su na dugo vreme okupirale Kongres SAD. Jer, koliko se sećamo, ne ume baš svaki američki kongresmen da sabira i računa bez digitrona, a pogotovo da nalazi zemlje sveta na političkoj karti. Naučna pomoć takvim kongresmenima je neophodna, pa je univerzitet preuzeo na sebe humanitarnu funkciju. Pogotovo što taj posao nije bio sitnica. Jer, ako na primer saopštite toj gospodi kako uistinu stoje stvari u svetu, to će izazvati njihovo nerazumevanje i razdražljivost. Na primer, postojeća istraživanja o tendencijama raspada EU, a za njima i NATO pakta, mogu uticati traumatično na njihove nežne duše. A informacija o rastu autoriteta Rusije u svetu, može ih dovesti do obamrlosti. Jer su oni čvrsto uvereni u to da je EU pogranična teritorija sa SAD, a nedaleko od Moskve se nalazi vulkan koji izbacuje potoke svetskog zla. Usled toga, naučnicima sa univerziteta Džona Hopkinsa nešto je lakše obrazlagati te ideje nego se boriti za istinu. Jer finansiranje teče i šefovi su zadovoljni. Takva naučna njiva je veoma plodotvorna, na njoj radi na stotinu podvižnika itelektualnog progresa i jedan od njih je profesor Danijel Server.
U vezi s tim što je danas Kongres zabrinut širenjem teritorija oko granica SAD, profesor je svratio u Srbiju koju očekuje srećan udeo pretvaranja u deo anglo-saksonskog prostranstva. Pošto Srbi očigledno nisu dorasli do intelektualnog nivoa anglosaksonaca, profesor je održao master-klas sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem. U opreznoj, no i promućurnoj formi, on je uverio Vučića da ga Moskva ne voli. Potom je profesor svoje teze učvrstio u intervjuu novinama “Danas” i pojasnio da “Vučić ne balansira između Rusije i EU nego da šalje jasne signale u korist evro-integracija pa je zbog toga u očima ruskih zvaničnika on nepoželjan lider”.
Budućnost Srbije je u Evropi. Moskva pokušava da se suprotstavi širenju Evrope na njenu sferu uticaja, uključujući i teritoriju Balkana, poput Srbije. Međutim, uveren sam da rukovodstvo u Beogradu veoma dobro shvata da joj Rusija, za razliku od Brisela, neće doneti dobrobit i slobodu” – izjavio je taj podvižnik nauke.
Posle toga profesor je doneo zaključak da “ruska sila opada”, iako sada u vladi Srbije mogu da se pojave proruske partije.
Treba reći da u krugovima nezavisnih eksperata odavno postoji sumnja da negde u SAD postoje tajne laboratorije u kojima se sprovodi lobotomija izabranih naučnika, poltičara i generala, koji će u budućnosti predstavljati naprednu avangardu paraonika u zaštiti interesa glavnih ljudi u toj državi. Zato što bez mešanja hirurškog skalpela nije moguće u mozgove uneti tu besmislicu koju nosi profesor Server. Osim ako se čoveku posrećilo i on predstavlja idiota od rođenja.
Komentarisati budalaštine profesora Servera može samo čovek koji je pogrešno razumeo da je ta budalaština plod pogrešnih političkih istraživanja. Dešava se da naučnici zalutaju i treba ih popraviti. No, takav pokušaj će biti osuđen na propast. Ta viteška avangarda američke spoljne politike koja pokušava da mozgove svetske javnosti napravi isto takvim kvadratnim kao što je njihov sopstveni, ne može se ničim izlečiti. Nije uzalud američki general Skaparoti, novi glavnokomandujući NATO vojskama u Evropi, izjavio da “Rusiju treba zaplašiti”. A u vezi s tim što ruske Vojno-kosmičke snage u Siriji nisu pokazale nimalo straha pred američkim “fantomima”, njemu preostaje jedino da se popne na Kapitolski breg, spusti pantalone i plaši Rusiju preko okeana filejnim delom svog generalskog tela. Sigurno će imati koristi od toga. Ne da zaplaši, nego da mu preplane ten.
A što se tiče Aleksandra Vučića, njega očekuje nimalo lak zadatak opštenja sa žrtvama lobotomije iz Vašingtona. Njih će ubuduće biti sve više i više.
Dmitrij Sedov
FSK
