Uskoro će proći čitave dve godine otkako je u Briselu postignut tzv. „Sporazum o osnivanju Zajednice srpskih opština“, a Priština nije učinila ni korak ka njegovoj realizaciji. Gajeći lažnu nadu da će do ispunjenja datih obećanja ipak doći Srbija je do sada ispoštovala svaki briselski dogovor, među kojima većina ozbiljno zadire u ustavni poredak i jurisdikciju Beograda na Kosovu i Metohiji.
Ni to nije bilo dovoljno da bi tzv. kosovske institucije krenule u implementaciju dogovorenog. Naprotiv, separatistička kosovska Vlada isporučila je Srbiji dodatan paket zahteva sa kojim ponovo uslovljava formiranje Zajednice srpskih opština. Ovoga puta ona traži od Beograda da ukine sve preostale „paralelne“ državne institucije u južnoj pokrajini i natera lokalne srpske vlasti da kao zvanične prihvate simbole „Republike Kosovo“ – zastavu i grb tvorevine u čije ime su vršeni masovni zločini nad srpskim narodom.
Uprkos tome što i sam briselski sporazum o osnivanju Zajednice srpskih opština, bez sumnje antiustavan i antidržavni akt, ni u jednom svom segmentu eksplicitno ne obavezuje opštine na severu KiM da koriste nelegalne šiptarske „državne“ simbole, Priština traži još više kako bi ubrzala proces zaokruživanja svoje nezavisnosti.
Prema već poznatom metodu ucenjivanja Beograda najavama o formiranju „vojske Kosova“, upadu specijalnih ROSU jedinica na sever pokrajine i nasilnom otimačinom srpske imovine na KiM Priština pokušava da izdejstvuje što više ustupaka koji će upotpuniti njenu samoproglašenu suverenu vlast. Suočen sa „polumrtvom EU“ koja ne može da se izbori ni sa sopstvenom unutrašnjom institucionalnom krizom secesionistički režim ne može da čeka na nastavak pregovora i novi „briselski poraz“ Srbije, već preuzima stvar u svoje ruke, vršeći de fakto reviziju briselskih sporazuma.
U tom kontekstu možemo posmatrati i izjavu Dauta Haradinaja koji je Srbima pripretio novim etničkim čišćenjem ukoliko njegov brat Ramuš, „albanski kasapin“ ne bude pušten na slobodu. Drugim rečima, tzv. Kosovo pokušaće da iskoristi i tu pretnju kako bi izdejstvovalo novu pobedu za svoju velikoalbansku politiku.
Beogradu se šalje jasna poruka: „Od autonomije za Srbe u našoj novoj albanskoj državi neće biti ništa! Ukoliko, pak, želite da dobijete običnu nevladinu organizaciju koja neće imati nikakva državotvorna ovlašćenja i koja će biti u nadležnosti kosovskog zakonodavstva, onda se prvo de jure odreknite Kosova i Metohije!“
Pitanje za režim u Beogradu je: „Šta se još čeka? Zašto se insistira na antisrpskom briselskom dijalogu kada dijaloga nikada nije ni bilo, kada Priština jasno odbacuje pregovore? Gde je smisao politike postepenog odricanja od južne pokrajine kada zauzvrat već čitavih sedam godina dobijamo jedno veliko ništa!?“
Kosovo i Metohiju sačuvaćemo kroz jaku diplomatsku borbu na nivou Saveta bezbednosti UN, a ne sastančeći po hodnicima i kuloarima briselske Evropske unije.
Mr. Danijel Igrec
www.vidovdan.org
