Žujović: Žele da otmu zgradu našeg Zavoda

0
303

Posle studenata koji novom reorganizacijom zdravstvenih ustanova ostaju bez studentskih poliklinika, specijalizovanih da im pruže zdravstvenu zaštitu, slična stvar bi mogla da se desi i plućnim bolesnicima u Beogradu. Naime, predlogom optimizacija zdravstvenih ustanova, o kom se vodi javna rasprava, predviđeno je da se Zavod za plućne bolesti i TBC pripoji Kliničko-bolničkom centru Zvezdara. Dr Dejan Žujović, načelnik dnevne bolnice u Zavodu, sumnja da je u pitanju želja nadležnih da se zgrada ove ustanove iskoristi u neke druge svrhe.

Naime, Ministarstvo zdravlja je početkom februara počelo završne javne konsultacije o Nacrtu plana optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite (Masterplan).

Cilj plana, koji je predstavljen na onlajn prezentacije, je da se “u narednih 15 godina, kroz novu organizaciju zdravstvenog sistema, obezbedi poboljšanje kvaliteta, pristupačnosti i efikasnosti zdravstvene zaštite i povećanje ekonomske efikasnosti zdravstvenog budžeta”.

Svrha je, kako je rečeno na predstavljanju, “približavanje pacijentu i obezbeđivanje bolje, više ujednačene i pravovremene zdravstvene zaštite za sve građane Srbije”.

Sem predloga da se Studentske klinike u univerzitetskim gradovima, pripoje domovima zdravlja, o čemu je Nova.rs već pisala, plan predviđa i pripajanje više specijalnih bolnica i zavoda kliničkim centrima. Jedan od tih primera je i pripajanje Zavoda za plućne bolesti i TBC Kliničko-bolničkom centru Zvezdara.

Međutim, zaposleni u toj ustanovi ne znaju ništa o tome kakva je sudbina njihovog zavoda.

Dr Dejan Žujović navodi da se zaposlenima niko ovim povodom nije obratio niti su o bilo čemu obavešteni. On ne spori da u tom planu možda ima i dobrih ideja, ali kako ističe, iskustvo ga uči da bude oprezan posebno što se javna rasprava o svemu tome vodi kada joj vreme nije.

“Da li je normalno da se ovakve priče vode u vreme pandemije? Čemu javna rasprava kad mi me možemo da se skupimo i porazgovaramo o tome? Ne vidim koji je smisao te racionalizacije sem da nas zaposlene preuzme KBC Zvezdara, a zgrada ostane na izvolite. Čemu sad to? Pa mi smo kao ustanova još u crvenoj zoni. Zar to nije moglo da sačeka?” pita ovaj pulmolog.

Da Vas podsetimo:  Godišnji izveštaj ombudsmana: Povećan broj napada na novinare u 2020.

Žujović podseća da to nije prvi put da se priča o gašenju Zavoda i njegovom preseljenju, već da je slična stvar pokušana 2011. i 2012. godine.

“Bili smo zatvoreni zbog iste priče i na jedvite jade smo uspeli da ponovo otvorimo Zavod. Ranije je postojao plan da se preselimo u Batajnicu, na mesto gde je sada bolnica za kovid. Tu je trebalo da bude bolnica koja će da primi naš zavod., zatim Zavod za kožne i venerične bolesti i Gerontološki centar. Da nas bace negde na livadu, a da uzmu te tri lokacije koje su savršene” objašnjava Žujović.

On upozorava da će od svega toga najveću štetu imati građani, jer kako navodi, Zavod za plućne bolesti je ustanova u kojoj nekoliko hiljada plućnih bolesnika u Srbiji može da dobijemo svu neophodnu negu.

“Gubimo ozbiljnu ustanovu, gradski zavod za plućne bolesti, a mnoge zemlje bi sve dale da imaju takvo nešto. Koliko je tu preventvnih pregleda urađeno, koliko prvih pregleda… sve je to mnogo lakše rešenje za hiljade plućnih bolesnika u Beogradu, nego da čekaju po bolnicama” naglašava.

Pored Zavoda za plućne bolesti, optimizacijom je predviđeno da se i Zavod za kožno-venerične bolesti iz Beograda pripoji KBC “Zvezdara”. Slična je situacija u Nišu, gde se takođe tamošnji Zavod za plućne bolesti pripaja Univerzitetskom kliničkom centru Niš.

U Beogradu se takođe specijalna bolnica “Sveti Sava” pripaja Univeziteskom kliničkom centru Srbije, specijalna bolnica “Rudo” se pripaja Institutu za ortopediju Banjica, a speciljana bolnica u Drajzerovoj Insititutu za mentalno zdravlje.

Institut za reumatologiju Srbije pripaja se Univeziteskom kliničkom centru Srbije, a Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu i specijalna bolnica za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju pripajaju se Univerzitetskoj dečjoj klinici “Tiršova”.

Da Vas podsetimo:  Zaštita ćirilice – prva brana ideološkom nasilju nad srpskim jezikom

“Sve će se to prebiti na kraju preko leđa pacijenta. Ali pošto pacijenti ne prikazuju neki veliki altruizam prema svojim doktorima, onda najbolje da to sve ide svojim tokom. Ne vidim kome smo mi lekari više dobri i potrebni” rezigniran je na kraju dr Žujović.

Izvor: Slavija-info

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime