Beograd i formiranje „vojske Kosova“

Danas će predsednik samoproglašene republike Kosovo uputiti skupštini ove paradržavne tvorevine zakon o bezbednosnim snagama Kosova. U okviru tog zakona predviđa se da Kosovo dobije pravu vojsku sa svim rodovima, koja navodno treba da štiti teritorijalni integritet i suverenitet ove separatističke oblasti.

Formiranje vojske Kosova podržala je vlada Edija Rame u Tirani, dok se Turska sa svoje strane obavezala da će tenkovima i ostalim borbenim sredstvima donacijom opremiti vojsku Kosova. Generalni sekretar NATO takođe nema ništa protiv formiranja vojske Kosova, koja ne mora da nosi takav naziv, ali će struktura tih bezbednosnih snaga biti klasična armijska. Jedini glas protiv bio je ambasador Rusije u Albaniji koji kaže da je formiranje vojnih struktura u okviru samoproglašene republike Kosovo suprotno rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti.

Za sve vreme trajanja kampanje o formiranju vojske Kosova, koju je pokrenula Priština rezolucijom u skupštini Kosova, zvanična vlast u Beogradu upadljivo ćuti. Nema reakcije ni ministra unutrašnjih poslova Srbije, ni ministra odbrane a ni svemogućeg predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, bez obzira što se na tlu Srbije stvara suprotstavljena i neprijateljska vojna i armijska formacija. Premijer Srbije se juče čuo sa predsednikom samoproglašene republike Kosovo sa kim je razgovarao, kako mediji prenose, o poseti Mogerinijeve Balkanu, o daljem nastavku pregovora Beograda i Prištine kao i o implementaciji Briselskog sporazuma. Još ne tako davno Aleksandar Vučić je usmeravao otrovne strele prema nekadašnjem predsedniku Srbije Borisu Tadiću samo zbog toga što se na aerodromu u Dubrovniku rukovao sa Hašimom Tačijem, dok danas tog istog Hašima Tačija predsednik Vlade prvi poziva da ćaskaju onako prijateljski… Oni upućeniji kažu da je stvarni razlog za poziv iz Beograda Prištini bio predstojeća predizborna poseta Aleksandra Vučića Kosovu, u kojoj se on nada da će poseta biti odobrena i bez ikakvih prepreka. Predsednik Vlade Srbije je to zaslužio imajući u vidu da je upravo glasovima njegove „Srpske“ liste Hašim Tači izabran za predsednika ove separatističke tvorevine.

O vojsci Kosova ni reč. Gledajući sa ove distance pre četiri godine su Ivica Dačić i Aleksandar Vučić posetili sedište NATO pakta u Briselu posle potpisivanja Briselskih sporazuma u kojoj su zahtevali od ove vojne alijanse da buduća vojska Kosova ne dolazi na sever Kosova i Metohije. Znači da je najviše rukovodstvo Republike Srbije još tada prećutno aminovalo formiranje vojske Kosova, bez obzira kako se ona zvala. Setimo se da ih tada nije primio generalni sekretar NATO pakta Danac Rasmunsen nego neko od njegovih pomoćnika.

Postavlja se pitanje da li Srbija ima mehanizme da spreči nastajanje vojske Kosova. Sigurno je da ima. Ali ne glasovima tzv. Srpske liste s obzirom da će predloženim zakonom Hašima Tačija ovi glasovi biti marginalizovani. Oni vrede samo kada je izbor Hašima Tačija za predsednika samoproglašene republike Kosova u pitanju. Način na koji zvanični Beograd može da spreči formiranje ove klasične vojne formacije je Kumanovski sporazum u kojem je jasno podvučeno da Srbija posle godinu dana od dolaska KFOR-a na Kosovo i Metohiju ima pravo da u južnu srpsku pokrajinu uputi do hiljadu vojnika i policajaca. To je dogovor između Srbije i zapadnog vojnog saveza koji do danas nikada nije sproveden u delo. Za sve vreme od 1999. godine do danas zvanični Beograd skoro nikada nije tražio da se takva odluka ispoštuje. Realizaciju takvog dogovora mnogo puta do sada samo su zahtevali Srbi Kosova i Metohije. Ako bi Beograd insistirao na ovom zahtevu vojska Kosova ne bi bila formirana. Ovaj broj od hiljadu vojnika i policajaca sasvim bezbedno može da dođe na Kosovo i Metohiju, pre svega na sever Kosova, a da ne dođe do nikakvog vojnog rizika. To nije nikakvo zaoštravanje, već naprotiv, ispunjavanje dogovorenog između Srbije i NATO-a.

Predsednik Vlade Srbije mora jasno svojim zapadnim prijateljima da kaže da će se u slučaju formiranja vojske Kosova do hiljadu vojnika i policajaca vratiti na Kosovo i Metohiju. U ovakvoj situaciji Aleksandar Vučić ne sme da se ponaša kao po pitanju tzv. ruskog voza ili „odbrane zida“ u Kosovskoj Mitrovici gde je bio dovoljan samo jedan poziv iz Brisela da on odustane i od „ruskog voza“ i od odbrane zida. Predsednik Vlade Srbije voli da se u javnosti Srbije razmeće hrabrošću koju nažalost, kada je u pitanju odbrana Kosova i Metohije, apsolutno ne vidimo. Jak na rečima, kukavica na delu.

Možda je ovakvo ćutanje Beograda prema najavljenom formiranju vojske Kosova vezano i za predstojeće predsedničke izbore. Predsedniku Vlade Srbije je jako potrebna podrška Brisela tokom predstojećih izbora, naročito zatvaranje očiju Evropske unije pred izbornom krađom koja se sprema u Srbiji. Brisel je 2016. godine tokom parlamentarnih izbora zažmurio pred masovnom izbornom pljačkom koja je upravo najevidentnija bila na Kosovu i Metohiji. Pojednostavljeno rečeno, zvanični režim želi da neometanjem stvaranja vojske Kosova dobije podršku Evropske unije za dalje vladanje Srbijom pa i preko predstojeće izborne krađe.

P. S. Kada sutra predsednik Vlade Srbije iz svog novosagrađenog hotela na Kopaoniku bude posmatrao kretanje vojske Kosova južnim padinama Pančićevog vrha shvatiće valjda razmere katastrofalne nacionalne i državne politike koju je vodio.

Marko Jakšić , član Predsedništva Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“