Po završetku susreta televizijski gledaoci mogli su da čuju i „objašnjenje” jednog od organizatora kako su himnu izložili poruzi zapravo neki fudbalski navijači, dok ovakve ispade nikada ne prave oni koji dolaze na odbojku
U finalu prvenstva Srbije za odbojkaše 12. aprila u Novom Pazaru je odigrana treća utakmica između Novog Pazara i Vojvodine, koja je posle prva dva susreta u Novom Sadu povela sa 2:0, dok prvak postaje ekipa koja postigne tri pobede. Ova, treća utakmica doigravanja, završena je ubedljivom pobedom domaćina, a obeležena je i ozbiljnim izgredom novopazarskih navijača. Oni su intoniranje himne Republike Srbije pred početak susreta propratili zviždanjem i ostali da sede na svojim mestima iskazujući na taj način svoje „poštovanje” prema zemlji čiji su državljani i u kojoj žive.
Po završetku susreta televizijski gledaoci mogli su da čuju i „objašnjenje” jednog od organizatora kako su himnu izložili poruzi zapravo neki fudbalski navijači, dok ovakve ispade nikada ne prave oni koji dolaze na odbojku.
Teško da bi to moglo umiriti i utešiti one koji još pamte utakmicu odigranu pre nekoliko godina, kada su se u Novom Pazaru sastale odbojkaške reprezentacije Srbije i Turske, a Novopazarci (verovatno opet isti „fudbalski” navijači) listom bodrili „svoje” – Turkinje.
Slučaj novopazarskog fudbalskog asa Adema Ljajića je nešto drugačiji, ali takođe povezan sa „Bože pravde”. On, istina, nije zviždao himni, nije sedeo dok se ona izvodi, već je samo odbio da je peva sa svojim drugovima iz reprezentacije pred početak utakmice. Trener Siniša Mihajlović mu se posle toga zahvalio na njegovim loptačkim uslugama, posle čega je bio obasut kritikama sa raznih strana u kome mu je zamereno što nema razumevanja za osećanja darovitog fudbalera, tačnije, za njegov odnos prema himni Srbije u kojoj je rođen i čiji je državljanin. (Ovde mi padaju na pamet moji rođaci i prijatelji koji su se iselili u Kanadu, a koji bez znanja himne te države nisu mogli da postanu njeni državljani.)
Detalj sa treće utakmice (Izvor: ossrb.org)
U našoj zemlji, Bogu hvala, bogatoj zakonima (ali i znatno skromnijim stepenom njihove primene) postoji je i zakon po kome je tačno određeno kada se izvodi „Bože pravde”: „Prilikom međunarodnih susreta, takmičenja i drugih skupova (političkih, naučnih, kulturno-umetničkih, sportskih i dr.) i u drugim slučajevima ako njena upotreba nije u suprotnosti sa zakonom.”
Sem toga, što se takođe ne sme zanemariti, himna se izvodi uz odavanje uobičajenih počasti svih prisutnih (ustajanje, pozdravljanje i drugo).
Kao što smo videli, ponašanje novopazarske publike na utakmici odigranoj 12. aprila prilično je odudaralo od onoga kako je po zamisli zakonodavca trebalo da izgleda, ali se rešenje i za to odstupanje može potražiti u Krivičnom zakoniku Srbije. U njegovoj 17. glavi nabrojana sa krivična dela protiv časti i ugleda Republike Srbije, a u 173. članu i posledice po krivca:
„Ko javno izloži poruzi,Srbiju, njenu zastavu, grb ili himnu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri meseca.”
Zasad nema nikakvog reagovanja nadležnih, niko se od njih još nije oglasio, i, sva je prilika, to neće ni učiniti, a još manje nešto preduzeti protiv izgrednika koji su izvrgli poruzi „Bože pravde”. Šteta, jer su – zahvaljujući televizijskom snimku – lako mogli da prepoznaju zviždače koji zaslužuju primenu zakona, pa zatim da dopune zatvore i državnu kasu. Ostaje, međutim, bojazan da oni neće ni pokušati da primene zakon, već će samo savetovati televiziju da ne prenosi utakmice takozvanog „visokog rizika”, a organizatore da izbegavaju izvođenje srpske himne.
P. S. U nedelju, 15. aprila odigrana je i četvrta utakmica između Novog Pazara i Vojvodine. U njoj su pobedili Novosađani i tako sa 3:1 osvojili prvenstvo države. Televizijski prenos susreta počeo je (zbog kašnjenja prethodnog sportskog događaja) tek pošto su igrači već počeli zagrevanje na terenu, te se nije moglo zaključiti da li je „Bože pravde”, kao i 12. aprila, propraćeno zvižducima.
Vojislav M. Stanojčić
stanjestvari.com
Не знам зашто се то надувава. Гледао сам клип, бар пола гледалаца (а није их било много) је устало. Било је звиждука, али то сигурно нису биле „салве“ како неки пишу.
Не бих рекао да се надувава, зато јер није ово једини такав инцидент. Да ли би тако нешто било могуће у Хрватској? Шта би се тамо десило с онима који би звиждали химни? Мислим да се чак ни у Босни, нико не усуђујуе да омаловажава химну. Али у Вучићевој Србији, све може.
Све то стоји, изузев да надувавање није надувавање. А ако пишу да је било битно горе него што је стварно било то је надувавање – или имаш нову дефиницију значења те речи? Управа клуба је изјавила да то и нису били истински одбојкашки навијачи, него групица која је послата да изазове тај инцидент. Ми знамо да постоји организована антидржавна и антисрпска делатност у Рашкој, блиско повезна са антисрпском „бошњачком“ камарилом, али коме користи да се ствари прикажу као да су сви муслимани Рашке листом у том колу. Србији сигурно не, и то је можда разлог – уз отрцану праксу да се продаја повећава бомбастим вестима – зашто се то на такав начин надувава у медијима, која успут тим себе фарбају као „патриотска“.
Sve ovo je “Sindrom Kosovo “!
KOSMET poslije Milosevica nitko stvarno ne pokusava zadrzati u matici!
IZDAJICE , postavljeni od zapada, cine sve da predaju Kosmet i ostanu na vlasti uz podrsku mentora
Slucaj Novog Pazara nam garantuje, ako se “pusti” KOSMET” niti Beograd vise nece biti SRBIJA!
Beograd odavno nije Srbija,već sramni deo.A nisam znao da je zapad 1974.done zakon kojim se KIM proglašava pokrainom i odvaja administrativno od Srbije.Kko to ne uradiše i u Hrvatskoj,tamo su postojale za vreme austrougarske,čiji je vaš tito bio kaplar,pokrajine,Hrvatska,Dalmacija i Slavonija.Još im Đilas dodade i Vukovar.
Ponovo se ponavlja ista stvar kao sto je pre bilo na Kosovu i Metohiji. Ovakvoj situaciji u Novom Pazaru doprineli su i ambasadori zapadnih zemalja. Pre pet-sest godine omoguceno je da se desetak ambasadora ne smetano sastaju u N. Pazaru i sire ,,demokratiju,,. U pocetku su ambasadori davali donacije skolama, domovima zdravlja, domacinstvima i druge vrste ,,sarene laze,,. Sustina je bila da proberu i indetifikuju liz lokalnog stanovnistva ljude koji bi radili ono sto im oni sugerisu. Jedan broj probranih je po preporuci i uticaju ambasadora zaposljen u budzetski sektor Srbije (u cilju smanjenja ne zaposlenosti i brige o stanovnistvu Novog Pazara), drugi su stimulisani da se bavi politikom (naravno posle brzometnih kurseva kod ne ,,vladinih,, agencija) ……svi probrani su zasticeni i na dvostrukom su platnom spisku. Uticaj stranih ambasadora se granici sa merom pomanjkanja stida i srama,. Vazno je da sve sto se radi bude na stetu Srbije. Rezultat takvog rada ambasadora je podizanje kapaciteta stanovnistava a manifestuje se u otvoreno glorifikovanje albanske zastave, albanskih heroja, srbomrsci postaju junaci, spomenici se dizu onome ko je najvise mrzeo i ubijao Srbe. Normalno je da tada mrze i himnu drzave u kojoj zive….Ukoliko se ne urade adekvatne i mudre mere imacemo slicnu situaciju kao na Kosovu.
Још један повезан случај: од недавно је омогућено да се, онима који то желе, у пасош уписује држављанство „Републике Србије“ , а не , као до сада, држављанство „српско“. Зато јер неки, изгледа, не воле реч „српско“. Волео бих да знам ко је, и када, и због чега донео одлуку да се то дозволи.
komunisti.