Svečani početak školske godine u Srbiji obeležen je odmazdom nad prosvetnim radnicima. Danas, 1. septembra, oni koji su se našli na prvoj liniji fronta, odnosno koji su prvi podržali studentsku pobunu, strahuju za radna mesta.
Prvo je počelo pretnjama sa najviših instanca, zatim nezakonskim smanjenjima plata, da bi se pred početak školske godine prelilo u „otkaze“ – tako izgleda put koji su prepešačili prosvetni radnici otkako su pružili bezrezervnu podršku studentskoj pobuni.
Danas, 1. septembra, učenici osnovnih i srednjih škola započinju novu školsku godinu. Međutim, na početku iste nije bilo sada već tradicionalnog štrajka upozorenja, onaj u kojem se prvi čas ne održava. A kako i bi, kada su svi reprezentativni prosvetni sindikati, od kraja prošle godine, gotovo nepostojeći.
Ono čega pak jeste bilo je sabiranje koliko je ukupno ljudi u prosveti ostalo bez posla pred početak škole. Ta brojka je, za sada, nepoznata, ali prema svedočenjima mnogih u prosveti ona sigurno premašuje 100 ljudi.
Drugim rečima, državni vrh je odlučio da se obračuna s onima koji im, kada je buktao rat između studenata i vlasti, nisu bili lojalni. Tako su se mnogi nastavnici našli u nezgodnoj poziciji, odnosno nije im produžen ugovor na određeno. Drugim rečima, dobili su otkaz.
Naposletku, takvi ugovori, odnosno produkti famoznog zakona o zabrani zapošljavanja, tome i služe. Njih vladajuća garnitura koristi kako bi imala kontrolu nad svim segmentima društva, pa tako i onoj najznačajnijoj – znanju.
Ne zna im se broj
Za ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića 1. septembar će, prema sopstvenom svedočenju, biti „svečan dan“. Međutim, za mnoge će služiti kao podsetnik da svaka odluka ima svoju cenu, ma koliko ona plemenita bilo.
A odmazda je počela mnogo pre današnjeg dana, i to apsurdnim primerima. Naime, krajem januara je nastavnik matematike Mladen Perović dobio otkaz u školi u Zvečanu. Navodno, nekome se nije svidelo što je vodio decu na utakmicu Partizana, kao i što se tamo skandira protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Zatim su usledili konkretniji primeri. Polovinom februara nastavniku fizičkog na zameni u OŠ „Miloš Crnjanski“ u Novom Sadu Predragu Mijatoviću nije produžen ugovor, i to nakon što je glasao za obustavu rada.
Bilo je i situacija kada su nastavnici, suočeni sa pritiscima, sami odlučivali da napuste kolektiv. Ipak, jedno je postalo sigurno – ukoliko si na bilo koji način pružio podršku studentima, slede konsekvence. Tako su tri nastavnice iz Gimnazije „Svetozar Miletić“ u Srbobranu dobile su otkaz jer su u znak podrške studentskim protestima obustavile nastavu.
Pored Srbobrana, sličnih primera je bilo i u Trsteniku, Kragujevacu i Bečeju. Možda i najpoznatiji je onaj Pete beogradske gimnazije, gde je ukupno 7 osoba ostalo bez posla. Međutim, najnovije informacije sugerišu da u toj školi i dalje ima ukupno 33 ugovora na određeno, te da mnogi u tom kolektivu i dalje strahuju da će i oni doživeti sličnu sudbinu. Naposletku, profesori iz te škole navode da su neproduženi ugovori čin osvete direktorke te škole, Danke Nešović.
Učenici gimnazije u Mladenovcu u blokadi saopštili su danas da je najmanje 10 njihovih profesora dobilo „osvetnički otkaz“, odnosno da im nisu produženi ugovori.
Da nisu pogođeni samo nastavnici pokazuje i saopštenje Stranke Srbija centar (SRCE). Naime, iz ove političke organizacije tvrde da je više od 100 direktora otkazalo poslušnost ministru prosvete, a da prijem novih nastavnika „skoro trenutan“, pri čemu matematiku i prirodne nauke sve češće predaju oni koji su je samo slušali jednu godinu na fakultetu.
Drugim rečima, i oni direktori koji su bili blagonakloni prema studentskim protestima trpe odmazdu.
Kada se sve sabere, početak nove školske godine obeležen je strahom i neizvesnošću onih koji i dalje drže prosvetu na nogama – nastavnicima i profesorima.
Apsurdna situacija
Bivši premijer Miloš Vučević izjavio je početkom godine, tokom obustave nastave od strane prosvetnih radnika, da oni profesori koji neće da predaju neće više ni raditi.
„Nećete da radite? Ima ko hoće, ima drugih profesora“, rekao je tada Vučević.
Paradoksalno, nije mnogo vreme prošlo kako je i sam Vučević ostao bez posla – on je, nakon prebijanja studenata u Novom Sadu od strane aktivista Srpske napredne stranke, podne ostavku.
Ipak, da konstatacija „ima ko hoće“ ne stoji, u razgovoru za Mašinu potvrđuje predsednica Foruma beogradskih gimnazija Ana Dimitrijević. Kako kaže, usled otkaza, odnosno neprodužavanja ugovora određenih profesora, trenutno se odvija jedna besmislena situacija u prosveti.
„Srbija nema bezgranično veliki fond prosvetnih radnika, odnosno ljudi koji žele da rade u prosveti, naročito određenih predmeta. Jednostavno, opšte je poznato da u prosveti postoji deficit radne snage. Samim tim, došli smo do situacije da profesoru kojem nije produžen ugovor u jednoj školi, dobije posao u drugoj. Cela situacija je besmislena, čak i apsurdna“, objašnjava Dimitrijević.
Ipak, kako kaže sagovornica Mašine, određeni ljudi će sigurno, barem na neko vreme, ostati bez posla, odnosno „neće ih pokupiti druga škola“. Iako nema precizne podatke, smatra da je broj ljudi kojima nije produžen ugovor, odnosno koji su maltene dobili „otkaz“ u prethodnom periodu sigurno preko 100 na nivou cele Srbije. Kako kaže, takve promene ne doprinose boljitku prosvete.
„Cela ova situacija najviše ide na štetu učenicima. Jer, deci u školi je potreban neki kontinuitet, a nastavnici koji su ostali bez posla su godinama radili u tim kolektivima, imali su svoja odeljenja, odnosno bili su i starešine. Jednostavno, škola nije firma, ona je ustanova, ali je pre svega zajednica. I kad to narušavate, onda nanosite mnogo štete celokupnom sistemu“, smatra Dimitrijević.
Kako dodaje sagovornica Mašine, zbog ovakve situacije takođe dolazi i do zapošljavanja neadekvatnog kadra na određenim pozicijama, pogotovo u unutrašnjosti.
„Sada se nastavnici koji su predavali u osnovnim školama prijavlju za srednje, i obrnuto. Imate ljude koji predaju predmete koje nikada nisu predavali, odnosno za koje nisu specijalizovani. Kao da je neko uzeo i promešao karte“, rekla je Dimitrijević.
Po njoj, trenutno se kažnjavaju oni u prosveti koji su podržali student, sa ciljem da se svi ostali zastraše.
Šta dalje?
Za kraj, upitana o daljim koracima, te zašto ovog 1. septembra nije došlo do obustave nastave, ili štrajka upozorenja, Dimitrijević naglašava da se nakon dosta premišljanja došlo do jednostavnog zaključka – ne bi bilo previše efekta.
„Jednostavno, državi zapravo nije bitno obrazovanje. Samim tim, tradicionalni štrajk upozorenja, gde se ne održava prvi čas u školama, ne bi imao nikakav uticaj. S druge strane, zakonski štrajk od 30 minuta takođe ne bi bio efikasan u ovom trenutku, zato što je vlast pokazala da je njima zapravo samo privid bitan. Samim tim, ukoliko časovima traju svega pola sata, njima je to dovoljno“, ukazuje Dimitrijević.
S druge strane, sagovornica Mašine naglašava da su se prosvetni radnici već dosta žrtvovali tokom ove borbe. Kako kaže, veliki problem predstavlja to što su reprezentativni prosvetni sindikati nemi od kraja prošle godine, te da su od tada izgubili enorman broj članova. Ipak, takođe napominje da mnogi i dalje nisu spremni u ovom trenutku na veći rizik.
„Mi smo se žrtvovali kao nijedna struka, te trpimo posledice, što kroz smanjenu platu, a sada kroz ugovore koji se ne obnavljaju. Mi smo građani kao i svi drugi, odnosno učesnici građanskih protesta. A kao struka smo odlučili da sada nećemo ulaziti ni u kakve štrajkove, nego puštamo da učenici i roditelji, koji su se dosta uključili u ovu borbu, vode te da ih mi pratimo. Naravno, kada bude bilo potrebno, spremni smo da se priključimo i da u neku buduću, ozbiljniju borbu ponovo uđemo“, zaključuje Dimitrijević.
