Ulicama ovog gradića, nedaleko od Prištine, nekada se šetalo 12.000 Srba.Oni malobrojni, koji su ostali ovde posle bombardovanja, počeli su masovno da se iseljavaju na današnji dan 2003. godine. Razlog je bio ubistvo tročlane porodice Stolić, čija tela su pronađena dan ranije. Osamdesetogodišnji Slobodan i Radmila, i njihov pedesetogodišnji sin Ljubinko, masakrirani su sekirama i zajedno sa kućom zapaljeni, jer istu nisu hteli da prodaju lokalnim Albancima.
Bilo je ovo najmonstruoznije ubistvo Srba na KiM nakon dolaska međunarodnih vojnih snaga i uvođenja protektorata Ujedinjenih nacija. Zbog toga je UN brzo ponudio 50.000 evra za informaciju o ovom slučaju. Slučaj je još brže i zatvoren, zbog „nedostatka dokaza.” Srbi su iz Obilića morali da beže i marta 2004. godine, kada su doživeli istu sudbinu.
Ni ovde počinioci nisu identifikovani, iako je motiv zločina jasan – zastrašivanje potencijalnih povratnika, kao i malobrojnih Srba koji su ostali da žive na svojim vekovnim ognjištima. Albanci su Obilić danas prekrstili, te ga zovu „Kastriot.” Vele, po „svom” velikom junaku Skenderbegu. Preostali Srbi u Obiliću, danas žive u uslovima geta, smešteni su u stanovima nekadašnjeg školskog centra.
Na njihove stanove se puca, bacaju bombe i suzavci, a kamenovanje se odavno i ne broji.
U ovom gradiću koji nosi ime velikog srpskog junaka, danas živi devet Srba…
