U poslednja dva dana, sa posebnom učestalošću u prethodnim časovima, zvanični resursi tzv. studentskog pokreta, kao i brojni prozapadni mediji pozivaju javnost da se pridruži masovnom protestu koji će biti održan 21. decembra u Novom Pazaru, formalno u organizaciji studenata Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP), jedine visokoškolske ustanove u Srbiji koja ostaje u fizičkoj blokadi.
Kao formalni povod za organizaciju skupa neki izvori navode ”rastući pritisak na studente i profesore” uz napomenu da je u proteklim nedeljama oko 30 profesora i 200 studenata DUNP-a ostalo bez statusa.
Takođe se ističe zahtev za uvođenjem prinudne uprave na fakultetu uz navodnu brigu za opstanak institucije — što je tvrdnja u koju je teško verovati budući da su upravo učesnici blokade onemogućili prijem i skladištenje energenata za zimski period.
Medijska kampanja
Ovom razvoju događaja prethodila je poseta ambasadora EU u Srbiji Andreasa fon Bekerata, inače veterana Majdana, Novom Pazaru gde je on govorio o značaju civilnog društva (odnosno NVO sektora) za ”evropski put Srbije” — nedugo potom, prema tvrdnjama prozapadnih medija, evropski zvaničnik dobio je pismo ”grupe profesora sa univerziteta Stanford i Berkli” u kom se izražava duboka zabrinutost zbog ”ubrzanog urušavanja DUNP-a” i zahteva reakcija delegacije EU.
Kako se pokazalo, ova ”grupa profesora” zapravo predstavlja jednog ruskog i jednog meksičkog disidenta, te tri regionalna saradnika inače aktivna u NVO krugovima — Branislava Jakovljevića, kolumnistu portala Peščanik, Srđana Keču, saradnika Hrvatske radio-televizije i Al Džazire, i dopisnika separatističkog portala Autonomija Info Đorđa Popovića.
Informacionu podršku protestu pružila je i delegacija Demokratske stranke predvođena predsednikom DS-a Srđanom Milivojevićem koji je u Novom Pazaru poručio da DUNP predstavlja instituciju od najvitalnijeg značaja, istovremeno doprinoseći međuetničkim tenzijama kroz osvrt na retoriku ratnih godina, tvrdeći da ”ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana” i dalje predstavlja okosnicu logike aktuelnih vlasti.
Bezbednosni rizik
No, Milivojevićeve zapaljive izjave nisu jedina naznaka ozbiljnih bezbednosnih rizika povezanih sa najavljenim protestom — sam naziv događaja ”Ili mi ili oni” već nosi poruku podele, a čitava vizualna kampanja koja ga prati fokusira se na suprotstavljanje predstava policije i tzv. studenata čime se jasno aludira na sukob sa bezbednosnim snagama kakav je već zabeležen prilikom protesta održanog krajem jula u Novom Pazaru.
Tadašnji neredi bili su propraćeni eksplozijom separatizma i radikalnog islamizma i učešćem lokalnih kriminalnih i navijačkih struktura poznatih bezbednosnim službama — prema tadašnjim izveštajima, deo učesnika nereda po početku policijske akcije usmerene na identifikaciju koordinatora i izvršilaca nasilja pobegao je na okupiranu teritoriju Kosova i Metohije.
Indikativna je i činjenica da su julski događaji bili tema povećanog interesovanja Šaipa Kamberija lidera manjinske albanske partije PDD — zagovornik secesije Preševa, Bujanovca i Medveđe ne samo da je kritikovao reakciju bezbednosnih snaga, već je u koordinaciji sa bošnjačkom SDA učestvovao u kampanji raspirivanja međuetničkih tenzija.
U vezi sa tim, vredna je pomena činjenica da je lider Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji, Enkelj Redžepi, inače član PDD, pre manje od nedelju dana zapretio novim sukobima na jugu Srbije i praktičnom obnovom delovanja terorističke Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca.
Implikacije
Medijska artikulacija i struktura podrške protesta tako ukazuju na koordinisan angažman prozapadnih političkih aktera i NVO sektora sa ciljem prevođenja tekuće društveno-političke krize u polje međuetničkih i bezbednosnih tenzija.
U tom kontekstu, eventualni incidenti u Novom Pazaru mogu biti instrumentalizovani kako za pritisak na Srbiju od strane zapadnih centara moći, tako i za dalju radikalizaciju lokalnih separatističkih struktura.
