Postali smo gastarbajterska zemlja, u kojoj se skoro pola miliona stranaca nalazi na privremenom radu, a među najbrojnijima su novi srpski Rusi
Piše: Marko Lopušina
Za mnoge naše ljude imena Jelena Egorova i Iv Len Unser ne predstavljaju gotovo ništa. Ova lepa dama i ovaj zgodni momak, ona Mongolka, on Nemac su, danas zvanični predstavnici naše države na svetskim takmičenjima.
Jelena ima srpski pasoš i predstavljaće našu zemlju na izboru Miss univerzum. Iv je maneken srpskog porekla i predstavljaće našu državu na takmičenju Mister univerzum. Jelena Egorova i Iv Len Unser nisu izabrnai od strane države Srbije, već od strane međunarodnih agencija za zabavu i. Oni su prosto iznajmljeni d abudu predstavnici Srbije na svetskim priredbama. Izbor stranaca za ova svetska takmičenja u lepoti znači Srbija nema jake kandidate, ali i da je Srbija postala prava gastarbajterska zemlja.
Danas po zvaničnim podacima u Srbiji živi i radi oko 300.000 Rusa i Ukrajinaca, koji imaju svoje poslove, kafiće, restorane, pekare, muzičke grupe i drže koncerte. I oko 70.000 radnika, uglavnom Azijata, koji rade na građevinama, u marketima i poslovima raznišenja hrane, a žive po barakama na kragu gradova. Njima treba dodati i oko 7.000 migranata koliko godišnje uđe i prođe kroz Srbiju prema zemljama EU. Deo ovih stranaca nalazi se u kampovina za boravak u Srbiji, a nekolicina čeka da dobije azil i trajno se naseli u Srbiji.
Prva velika migracija stranaca u Srbiju dogodila se pre 107 godina. Tada su 1914. godine Prvi svetski rat i Oktobarska revolucija porazili su i uništili bečko, nemačko, rusko i tursko carstvo. Iz zapadnih monarhija tokom Velikog rata srpski mobilisani narod i civili dezertirali su i emigrirali u carsku i sovjetsku Rusiju. Iz boljševičkog SSSR-a, međutim je oko 40.000, a neki tvrde čak 60.000 Rusa prebeglo u Srbiju.
-Samo Kraljevina SHS pružila nam je ruku pomoći. Sve ostale velike države sa kojima je Rusija prolila reke krvi u različitim ratovima, požurile su da priznaju vlast crvenih nasilnika – izjavio je izbegli Petar Nikolajevič Vrangel, general Bele armije.
Nekadašnji ruski inženjer Vrangel je kao nezvanični lider svih izbeglica iz carske Rusije, proveo život od 1922. do 1926. u Sremskim Karlovcima, gde je napisao memoare o građanskom ratu.
Petar Nikolajevič Vrangel je bio predvodnik “bele” ruske emigracije, koju je kraljević Aleksandar Karađorđević prihvatio kao nove srpske prijatelje. Početkom leta 1921. počeli su pregovori o tome da se u Srbiju prebaci 7000 vojnika armije generala Vrangela. I Ruska pravoslavna crkva sa mitropolitom Antonijem na čelu, arhiepiskopom Atanasijem i još osam episkopa, koji su sačinjavali Višu crkvenu upravu, smeštena je, takođe, u Sremske Karlovce.
Bela emigracija
Ruska “bela emigracija” je sa sobom u Srbiju donela kulturu i duhovnost velike ruske carevine države.
-Više od polovine od pridošlih Rusa bili su vojna lica i državni službenici, oko 30 odsto radilo je u privredi, a 14 odsto su bili predavači, doktori, pisci, sveštenstvo, umetnici, uz pet odsto administrativnog kadra. Čak13 odsto njih su imali visoku stručnu spremu, a samo tri odsto bilo je bez ikakvog obrazovanja – utvrdio je Nikolaj Stepanov.
Novi srpski prijatelji vrlo brzo su uneli svoj naučni, kulturni i duhovni karakter u srpski život. Na čelo univerzitetskih katedri u Kraljevini Jugoslaviji došlo čak 28 ruskih profesora. Činili su četvrtinu nastavnog kadra Beogradskog univerziteta, a na Poljoprivrednom i Medicinskom fakultetu čak polovinu. Osnovali su internu kliniku Medicinskog fakulteta.
Svojoj novoj domovini Rusi su dali dvanaest akademika Srpske akademije nauka, poput Georgija Ostrogorskog. Prvu glumačku školu otvorio je reditelj Jurij Rakitin. Uticaji Đorđa Lobačeva na razvoj srpskog stripa, Konstantina Konstantinoviča Egera na razvoj mačevanja, ili slikara Stepana Fjodoroviča Kolesnikova na naše slikarstvo, bili su neprocenjivi.
U Srbiju je došlo između oko 1.500 ruskih inženjera, a imali smo ih oko 500. Prvi dekan mašinskog fakulteta bio je akademik Vladimir Farmakovski. Prvi šef pilota domaće avio-kompanije „Aeroput“, preteče JAT-a i „Er Srbije“, bio je Vladimir Striževski. U Srbiji su živeli potomci i rođaci Suvorova, Puškina, Ljermontova, Tolstoja, Bulgakova. Rusi su nam podarili veliku srpsku slikarku Olju Ivanjicki i pevačicu Olgu Jančevedsku.
U Beogradu je radilo više od pedeset ruskih arhitekata, među kojima su najznačajniji Nikolaj Krasnov, Grigorije Ivanovič Samojlov, Sergej Smirnov, Vasilij Baumgarten, Jurij Kovaljevski, Roman Verhovski, Valerij Staševski i Vasilij Androsov.
Nikolaj Petrovič Krasnov bio je ruski arhitekta koji je ostavio neizbrisiv trag u celokupnoj srpskoj kulturi, a njegov autorski pečat duboko je utisnut u izgled srpske prestonice.
Krasnov se smatra najznačajnijim predstavnikom akademskog istorizma u srpskoj arhitekturi. Gotovo sva impozantna, grandiozna i monumentalna zdanja užeg centra Beograda, koja ne spadaju u modernu arhitekturu, nose njegov potpis. Ta zdanja ne predstavljaju samo simbole našeg grada, već i simbole čitave naše države.
Ruski Dorćol
Novi ruski doseljenici, kojih je u prvom talasu od 2021. do 2023. godine došlo preko 200.000, smešteni su uglavnom u Beogradu, na Vračaru i na Dorćolu. To je uglavnom mlađi svet, koji se bavi biznisom i IT tehologijom – i radi od kuće.
Poslednjeg dana 2021. godine u Registru privrednih subjekata u APR-u bilo je svega 296 preduzetnika i 721 privredno društvo čiji su osnivači fizička i pravna lica iz Ruske Federacije, što je ukupno 1.017 firmi. Za nepune dve i po godine ovaj broj je mnogo veći jer sada, kako su za „Blumberg Adriju“ naveli u Agenciji za privredne registre, ima ukupno 11.081 takvih firmi.
Svakako se najveći broj započetih biznisa iza kojih stoje ruski preduzetnici dogodio 2023. godine , kada je otvoreno ukupno 4.580 firmi. Da je tada i bila najveća ekspanzija dolaska Rusa, ali i registrovanja firmi, smatra i Bojan Stanić, pomoćnik direktora sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije.
Na listi 10 najzastupljenijih biznisa Rusa u našoj zemlji, četiri iz IT oblasti. Pored toga, u prvih 10 su konsultantske usluge, dizajnerske delatnosti, kao i restorani i saloni lepote. Rusi su u preduzetništvu dosta zastupljeni i u oblasti umetnosti, pa su se tako u Srbiji upustili i u proizvodnju kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda i TV programa.
Bave se i fotografskim uslugama, umetničkim stvaralaštvom, zabavnom i rekreativnom delatnošću, trgovinom na malo posredstvom pošte ili interneta, kao i sportskim i rekreativnim obrazovanjem. U ovim oblastima ruski preduzetnici su od početka ove godine osnovali 10 ili više firmi u Srbiji.
-U Srbiju je došao veliki broj ljudi sa jačom kupovnom moći u odnosu na prosečne građane naše zemlje. Oni su registrovali dosta preduzetničkih firmi, pre svega iz IT sektora, koje rade za inostrane kompanije. One dobijaju novac putem doznaka pa se rast doznaka poslednjih godina dobrim delom pripisuje i tim ljudima – objašnjavaju stručnjaci Agencije „Blumberg Adrija“.
Stručnjaci procenjuju da su Rusi podigli potrošnju u Beogradu za milijardu evra. I d aje zahvaljujući kupovnoj moći ove srednje klase Rusa, Beograd postao privlačan za skupe muzičke zvezde, jer Rusi mogu d aplate ulaznice za njihove koncerte od čak 70 evra.
Srpski Rusi imaju porodice, i sa ženama i decom izlaze na izletišta, javna srpske mesta i u ruske restorane, kafiće, pekare. Neki od popularnih ruskih restorana u Beogradu su “TT bistro”, “Sloj”, “Jun”, “URA” i “Skorovodnik”. Nude razne ruske i internacionalne specijalitete poput čorbe boršč, knedli peljmen, junetine Stroganov i pihtija.
U srpski muzički svet Rusi su ušli kao rokeri. U Beogradu i Vojvodini svira desetak ruskih rok grupa, među kojima se ističu “Godciger”, “ The Stone”, “Svratgren” i “Terorhamer”. Drže koncerte po Srbiji, na kojima dominira ruska puiblika, ali ima i srpskih simpatizera ovih ruskih rokera.
Emigrantska Srbija
Na rad u Srbiju dolaze državljani Indije, Pakistana, Šri Lanke, Kube, Turske, Nepala, Kenije i još niza drugih zemalja. Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović nedavno je izjavio za Radio-televiziju Srbije da očekuje da će broj stranih radnika u Srbiji premašiti 100.000 tokom 2026. godine. Srbija je odredila čak 100 zanimanja za strane gastarbajtere. Strani radnici u Srbiji najčešće rade u sektoru građevinarstva, ugostiteljstva, poljoprivrede, takođe i kao vozači. Poseban doprinos daju u građevinarstvu gde zamenjuju veliki broj domaćih radnika koji u potrazi za većim platama odlaze u zemlje Evropske unije.
Inače, dosta stranih radnika angažovanih u Srbiji pripada takozvanoj nekvalifikovanoj ili polukvalifikovanoj radnoj snazi. Ipak, to ne znači da kod nas ne dolaze i radnici sa veštinama. Naprotiv, ima ih i oni su uglavnom koncentrisani u sektorima građevinarstva i ugostiteljstva. Sa druge strane, profil radne snage koji vidljivo nedostaje u našoj zemlji, a svi pokazatelji su da će tako biti i u budućnosti, jeste onaj koji čine visokoobrazovani kadrovi. Izuzetak su Rusi koji u Srbiju dolaze zbog rata u Ukrajini, a među njima se ističu uglavnom IT stručnjaci i lekari.
Radnici na privremenom radu, Azijati, pre svega, retno podnose zahteve za trajni boravak ili azil u Srbiji. Od oko 400.000 Rusa njih 204 Rusa i Ruskinja su postali državljani Srbije. Jedan od njih je Ivan Sibirev, čija kompanija „R-stroj“ radi u Beogradu. Ukupno 11.081 firmi Rusa na privremenom radu u Srbiji povećava zaposlenost naših ljudi, a time i njihov standard.
