Kako su komunisti i Tito „prodavali“ Kosovo i Metohiju Albancima?

Predaja Kosova Albaniji nije se tih godina desila zahvaljujući razlazu Tita i Staljina
Zajedničkim poduhvatom naših i ruskih arhivista, pre nekoliko godina je publikovan „Zbornik dokumenata o jugoslovensko-sovjetskim odnosima 1945-1956“. U ovom izdanju objavljeno je nekoliko stotina, našim istraživačima uglavnom nedostupnih dokumenata, koji otkrivaju novu dimenziju složenih odnosa između dve bivše zemlje.

Publikovana dokumenta omogućavaju i objektivno sagledavanje ne samo kompleksnih odnosa SFRJ i SSSR, već i mnoga unutrašnja pitanja u Jugoslaviji i planove Titovog režima, naročito oko sudbine Kosova, najbolnije tačke Srbije.

Stenogram razgovora kod Staljina 1947. godine
Posebnu pažnju u Zborniku privlači stenogram razgovora koji su u Moskvi, 19. aprila 1947. godine, vodili sa Staljinom i Vjačeslavom Molotovom, Edvard Kardelj, Stanoje Simić i Vladimir Popović.

Sastanak je uglavnom bio posvećen privrednoj saradnji, ali je Staljin u jednom trenutku pokazao interesovanje za broj Slovenaca, Srba, Makedonaca i Crnogoraca u Jugoslaviji. Na dnevni red su došli i Albanci:

Pitanje Albanaca i budućnost Kosova
Staljin: – A kako ide sa Albancima? Hodža se nešto žalio na vaše političke savetnike u njihovoj armiji, kao da oni slabe disciplinu, što li?
Kardelj: – To je za nas novo. Nama o tome nisu ništa govorili.
Staljin: – Kakvog su porekla Albanci?
Kardelj: – Oni su potomci Ilira.
Staljin: – Sećam se da mi je Tito govorio da su oni srodni sa Baskima.
Kardelj: – Da, to je tačno.
Staljin: – Taj narod izgleda da je dosta zaostao i primitivan.
Popović: – Ali su vrlo hrabri i verni.
Staljin: – Da, oni mogu biti verni kao psi, to je odlika primitivaca. Kod nas su tako verni bili Čuvaši. Ruski carevi su ih uzimali za ličnu stražu.
Kardelj: – Kod nas na teritoriji Kosova i Metohije ima i dan-danas više Albanaca nego Srba. Mi mislimo kasnije, kad se još bolje povežemo sa Albancima, da im ustupimo te teritorije.
Staljin: – Vrlo dobro, to je pravilno. A kako su se Albanci našli na toj teritoriji?
Kardelj: – Za vreme Turaka zaposeli su taj kraj, a deo stanovništva denacionalizovali.
Staljin: – Kako da tako primitivan narod uspe u tome? Čime se to objašnjava?
Kardelj: – I okolna plemena su bila primitivna, kao na primer, crnogorsko.
Popović: – Ne, nisu oni denacionalizovali Crnogorce. U tim krajevima su živeli Srbi.
Staljin: – Koja je vera u Albaniji najviše zastupljena?
Simić: – Najviše ima muslimana, pa katolika, a ima nešto i pravoslavnih.

Titovo obećanje Enveru Hodži
Enver Hodža je u svojim „sabranim delima“ objavio da mu je Josip Broz Tito obećao da će ustupiti Kosovo Albaniji, „čim prije, pošto malo primiri srpske nacionaliste“. Jugoslovenski diplomata Josip Đerđa, koji je od 1945. do 1948. godine bio ambasador u Tirani i prevodilac prilikom razgovara Tita i Hodže, pred smrt 1990. godine potvrdio je da je tvrdnja prvog čoveka Albanije bila tačna.

Zašto Kosovo ipak nije predato?
Po svemu sudeći, predaja Kosova Albaniji nije se tih godina desila zahvaljujući definitivnom razlazu Tita i Staljina, odnosno Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom i zemljama socijalističkog lagera, među kojima je tada bila i Albanija.

IZVOR: „Zbornik dokumenata o jugoslovensko-sovjetskim odnosima 1945-1956“.