U Srbiji je ove godine, prema godišnjem izveštaju međunarodne organizacije Reporteri bez granica (RSF), bilo 91 potvrđenih fizičkih napada na novinare i novinarke.
Ova brojka „zavredila“ je poseban osvrt u godišnjem izveštaju, u kom se Reporteri bez granica osvrću na najopasnije i najrizičnije situacije za novinare i novinarke.
Tako se Srbija našla u društvu Ukrajine, Palestine, Rusije, Kine, Meksika i još nekoliko zemalja kao jedna od onih koja je imala poseban dodatak u okviru tog godišnjeg izveštaja.
Osim toga, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić pronašao je svoje mesto u izveštajima ove organizacije. On se našao na listi „Predatori medijskih sloboda“.
Zanimljivo je i da su ovi predatori podeljeni u kategorije, i te kategorije su politički, bezbednosni, pravni, ekonomski i socijalni predatori, a Aleksandar Vučić je uz Mohameda bin Salmana, saudijskog prestolonaslednika, jedini državnik u kategoriji bezbednosnog „predatora“.
Dok su se ostali predstavnici autoritarnih režima mogli pronaći među svim drugim kategorijama, Aleksandar Vučić se našao u društvu izraelske vojske, kineske Komunističke stranke, državne bezbednosti Mjanmara, vojne hunte u Burkini Faso i Halisko kartela iz Meksika. Sve to kao ljudi koji, kako RSF navode, „ubijaju, napadaju i hapse“ novinare.
I 021.rs je našao svoje mesto u ovom izveštaju, i to zbog napada na novinara Emira Kahrimanovića prilikom izveštavanja sa protesta ispred Filozofskog fakulteta 5. septembra ove godine.
Osuđeni ubica napao novinarsku ekipu
Skorašnji slučaj koji je privukao međunarodnu pažnju jeste napad na ekipu televizije N1, novinarku Maju Nikolić i snimatelja Ivana Pavlovića.
Krajem novembra ekipa N1 napadnuta je ispred Narodne skupštine kada je jedan muškarac izašao iz takozvanog Ćacilenda, nasrnuo na njihovu ekipu i razbio im kameru i stativ. Na sve ovo, policija je koja je tu bila prisutna, nije reagovala.
Maja Nikolić za 021.rs kaže da je beogradsko Prvo osnovno tužilaštvo pokrenulo postupak, i da je policiji naređeno da privedu napadača kog su prepoznali i ona i njen snimatelj, ali da ga policija još uvek traži.
Ona objašnjava da nema poverenje u institucije kao takve, ali da u ovom slučaju, pre svega ne veruje u policiju kao instituciju.
„Zašto bih očekivala da će policajci uhapsiti čoveka kog su pustili da im pobegne pred nosem? Druga je priča to što bi bilo logično da uhapse osuđenog ubicu i počinioca teških krivičnih dela za napad na novinarsku ekipu. A ne na opremu kako to uspešno relativizuje i banalizuje državni vrh“, naglašava sagovornica za 021.rs.
Sve ovo doprinelo je da se pojača već postojeći osećaj nebezbednosti. Nakon napada, novinarka N1 je uzela nekoliko dana odmora tokom kojih se, kako objašnjava, „pravi da živi u normalnoj državi“, uz zaključak da u najboljem slučaju „živi u normalnoj zgradi“.
„Ja zapravo uopšte ne razmišljam o minimalnom standardu zaštite novinara od strane države, već o normalnom. Ali mi smo toliko kolektivno posrnuli da bismo bili srećni i mrvicama koje nam bacaju da kljucamo. Država bi za početak morala da postane država“, poručuje Maja Nikolić za 021.rs.
Novinarke i novinari bili su napadani i u drugim gradovima u Srbiji, pa tako i u Novom Sadu. U izveštaju Reportera bez granica pominje se i slučaj novinarke Brankice Matić iz dvojezičnog portala Storyteller. Nju je, tokom protesta 11. oktobra u Novom Sadu, policajac uhvatio za ruku, povukao je grubo i potom je legitimisao.
Ona je na meti bila i nekoliko puta ranije, a najozbiljniji napad desio se u martu kada je pored verbalnih napada, jedan muškarac fizički nasrnuo na nju i istrgao joj telefon iz ruke. Ona je telefon tom prilikom uspela da dobije nazad, ali policija koja je bila prisutna, prema njenom svedočenju, odbila je da reaguje.
Brankica Matić za 021.rs kaže da su za nju ovakve situacije uvek stresno iskustvo, i da uvek tokom njih oseća niz emocija, od nemoći do besa, ali zanimljivo je, naglašava, da straha najčešće nema.
Osim toga, dodaje, uvek joj snažne emocije izaziva i to što oni koji su zaduženi za bezbednost „ne mogu da se iskontrolišu i postupe profesionalno u skladu sa pravilima svoje službe“.
„Umesto toga me, nekoliko puta snažniji policajac, bez ikakvog razloga, snažno povlači za ruku i histerično viče da će primeniti silu da me zaustavi, iako ja stojim. I jedino što u tom trenutku osećam je bes i nemoć, jer shvatam da ništa što bih rekla ne bi pomoglo da on shvati koliko je pogrešno to što radi. I, nažalost, nastaviće tako da se ponaša. Zato oni povici policiji na protestima da spuste štitove i pređu na stranu naroda nemaju nikakvog smisla. To se neće desiti“, naglašava sagovornica.
Žarko Bogosavljević, urednik portala Razglas News, prema podacima Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) ove godine je napadnut, što verbalno, što fizički, preko 40 puta tokom rada na terenu.
Žarko je imao nešto „blaže“ iskustvo sa policijom, te on tvrdi da je njemu primarni problem sa policijom što „potpuno ignorišu novinare“.
Kaže da je donekle i razumljivo, iako ništa manje zabrinjavajuće, kada se desi da policija tokom juriša „slučajno zahvati i novinare“, ali da nikada ne očekuje i da mu je posebno užasno kada policija uopšte ne reaguje na poziv upomoć.
„Ono što nikako ne očekuješ jeste da policija uopšte ne reaguje na tvoj poziv upomoć. To je strašno i to je najgore. Znači kad se nađeš u nezgodnoj situaciji, policija ne pokušava da ti pomogne nego češće podnese prijavu protiv tebe ili te samo udalji sa tog mesta štiteći ovoga koji je tebe napao. To je to. Policija nikada nije potpuno štitila novinare, ali sada nas uopšte ne štiti. Potpuno, ponašaju se kao da novinari ne postoje“, naglašava Bogosavljević.
Brankica Matić dodaje da bi „volela da zna kako oni to sebi i svojim najbližima opravdavaju“. Ipak, ona misli da se ponašanje policije nije značajno promenilo tokom ovih protesta.
„Ne bih rekla da se ponašanje policije promenilo. Sećamo se scena iz 2020. godine i prebijanja građana. Sada je samo građanski bunt mnogo veći, protesta je mnogo više, pa su i fizički napadi na novinare koji to prate učestaliji“, objašnjava svoj stav novinarka Storytellera.
I Matić i Bogosavljević misle da im je bezbednost danas ugrožena mnogo više nego ranije, i potpuno drugačije posmatraju svoj posao.
Nepoverenje u institucije
Ni naš sagovornik ni naša sagovornica nemaju poverenja u institucije, a ni pozitivna iskustva kada su pokušali da im se obrate.
Brankica Matić kaže da je ona dva slučaja prijavila nadležnima. U jednom kaže da nema informaciju da je bilo šta preduzeto povodom identifikovanja osobe i daljeg postupanja. U drugom slučaju, pritužba je upućena Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a i, s obzirom na to da postoje snimci celog događaja, pripadnik Žandarmerije je identifikovan i taj postupak je u toku.
Ipak, ona naglašava da je svesna stvarnosti u kojoj živimo i „nema očekivanja vezano za epiloge ovih događaja“.
„Prijave sam podnela, jer ne smemo da ćutimo i normalizujemo takvo ponašanje“, ističe sagovornica za 021.rs.
I Bogosavljević je sličnog stava, ali on kaže da kako uopšte nema poverenja u institucije, on svaki slučaj prijavi, ali uglavnom samo novinarskim udruženjima.
Po njemu, jasno je da institucije slabo reaguju, a on ne želi da gubi vremena na duge procese u kojima ne veruje da će stići do pravde.
Potrebna primena zakona
Sagovornici 021.rs su saglasni i u vezi sa tim kakva bi situacija trebalo da bude. Kažu da bi bilo i više nego dovoljno kada bi se trenutni zakoni primenjivali i poštovali.
„Država treba da počne da poštuje sama pravila koje ona uspostavlja i to će već biti sasvim dovoljno da se zaštite novinari i obezbede novinari na svom radu. To je neki minimum koji treba. Ako možemo i da menjamo zakone, propise, da bi se to poboljšalo, to bi bilo super. Ali hajde da poštujemo ove sadašnje i već bi bilo dovoljno“, sumira svoje misli Žarko Bogosavljević.
Sa ovom ocenom se slaže i Brankica Matić, a dodaje da je još jedan od uzroka problema i samo nerazumevanje toga šta nezavisni mediji uopšte jesu, i šta treba da budu.
„Nažalost, postoji veliko nerazumevanje značaja i uloge profesionalnih medija, pa nam je potrebno i medijsko i političko opismenjavanje. Do tada će propagandna glasila, po nalogu vlasti i plasirajući dezinformacije nastaviti da šire podele u društvu i profesionalne novinare i novinarke izlažu pretnjama i napadima“, zaključuje sagovornica za 021.rs.
Ovaj materijal je pripremljen uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj su isključivo odgovorne članice Koalicije za slobodu medija, u okviru projekta „Medijska strategija po meri građana 2025-2031“, čiji je nosilac Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“. Izneti stavovi ne održavaju nužno stavove Evropske unije.
