MRAČNE IGRE OKO KOSOVA

Šta misle o događajima na Kosovu Srbi iz okoline Štutgarta

ŠTUTGART Već danima srpski TV i internet mediji, dostupni Srbima u rasejanju, bruje o najnovijim događajima na Srpskom Kosovu. Doduše, i pre nekoliko meseci, spočetkom provođenja naredbe samovlasnika Srbije i njenog gospodara Aleksandra Vučića da se srpski policajci podnošenjem otkaza povuku iz kosovske policije, opštinari i drugi iz brojnih insttitucija takođe, pa i kasnije od Vučićeve „Srpske liste“ inscenirane i organizovane demonstracije Srba, bile su i ostale predemt velikog interesovanja naših u dijaspori.

Naravno da razgovori sa dvadesetak „starosedelaca“ u Štutgartu i okolini poreklom iz Srbije i sa Srpskog Kosova, nisu reprezentativni –ali se iz tih razgovora ipak nazire opšte mišljenje naših ljudi bar u južnom delu Nemačke o pogubnoj politici srpske vlade na čelu sa AV. Vučić i njegovi rade kobajagi na „rešavanju“ kosovskog pitanja. A to njihovo „rešavanje“ –kažu naši sagovornici, je ustvari zamajavanje glasačkog tela za dolazeće izbore. „Ozbiljni“, naporni pregovori sa EU i šiptarskom stranom, su pokušaj da glasači što bezbolnije prihvate od zapadnjaka zahtevanu i planiranu predaju –neki tvrde izdaju- Kosova Šiptarima!

-Ta predaja Kosova Šiptarima je potpisivanjem Briselskog, Vašingtonskog i ne tako davno i Ohridskog sporazuma, bez da se Vučić u poslednjih deset godina pa do skoro, ikada pozvao na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti OUN, kaže nam Branko Lj.-kao i osnivanje tzv. „Otvorenog Balkana“ koji će direktno najviše koristiti samo Šiptariji i Albaniji je defakto već provedena. Odavno na od srpskih vlasti potvrđenim granicama između Srbije i Kosmeta postoje policijsko-pasoške kontrole i carine- atributi od srpskih političara priznate šiptarske državne teritorije iza tih granica. Nedostaje samo još potpis za punopravno priznavanje Kosova kao druge albanske države na Balkanu. Sada druge, sve dok se u dogledno vreme ne provede odavno planirano ujedinjenje sa njihovom tobožom „maticom“ Albanijom. Tada će, veruju naši sagovornici, postojati samo jedna država po imenu Albanija.

-Taj potpis će morati, ljuti se naš sagovornik, da „udari“ ona za koju ne znamo šta je- muško ili žensko, Hrvatica, Amerikanka ili Srpkinja-polutanka – nesrećna Ana-Ikebana-Brnabić. Aninim potpisom bi AV izbegao činjenicu koju mu srpski narod neće nikada zaboraviti -da je on izdao Kosovo. Ustvari, kaže naš sagovornik, bar mi u inostranstvu znamo da je ON to ko zna koliko puta već učinio. Umesto njega će to da odradi Ana- ako dotle, posle najavljenih najnovijih izbora, još uvek bude bila predsenica nepostojeće vlade. Mi znamo da je cela vlada samo jedan jedini čovek- Aleksandar Vučić. On je i ministar svih resora, i glavni policajac, i nekakav vrhovni komandant vojske, zatim tužilac, i sudija, i naučnik, lekar, inženjer, i građevinac i putar itd. itd. –slično onom severnokorejskom diktatoru, -kako mu beše ime- Kimu Džong Unu!

-Prateći internet-izdanja naše štampe ali i TV programa, paralelno i sa nemačkim izveštajima pa i izveštaja na CNN-u ne mogu da se otrgnem sopstvenom ubeđenju da je nedavni „slučaj invazije“ šačice srpskih mafijaša na Kosovo, ako nije direktno insceniran od delova srpske vlade, onda je možda od neke od srpskih obaveštajnih službi, pa čak verovatno i uz pripomoć vojske- kaže nam inženjer Milorad Petričević On je jedan od retkih sagovornika koji nam ne brani da objavimo njegovo ime i prezime! Mnogi drugi, kojima je u sećanju hapšenje i presuda zbog odavno više u zakonu ne postojećeg „verbalnog delikta“ koji se ranije kažnjavao, glavnog urednika Magazina Tabloid iz Beograda Milovana Brkića, plaše da će im se ako iskritikuju vrhušku, i kako ga mnogi nazivaju „mafijaškog kuma“ AV, kod prvog dolaska u Srbiju dogoditi nešto slično.

Milorad Petričević nam je pojasnio svoje mišljenje. –Kaže nelogično je da se u akciju koju smo delimično videli i na TV ekranima, šalju kojekakvi buzdovani, mafijaši isl. –ako to tako nije bilo poželjno i unapred planirano. Trebalo je tim amaterskim upadom na teritoriju Kosova, ljudi koji su poreklom iz te srpske pokrajine, provocirati Šiptare i njihovu policiju da reaguje kako bi ispao skandal i nemerljiva šteta za poziciju Srbije u pregovorima oko Kosova. Sve sa ciljem da se Srbija poistoveti sa terorizmom i da međunarodna zajednica nađe jak razlog za pretnju uvođenja sankcija, ukidanje bezviznog režima za zemlje EU, stopiranje kredita, storniranje učešca Srbije u radu međunarodnih institucija itd.

-Sve to bi išlo na ruku Aleksandru Vučiću. Plašeći narod pomenutim pretnjama EU koje uključuju i dovođenje većih kontigenata NATO vojnika na Kosmet, misli da može da saopšti Srbima – on će, eto, i pored ogromne lične borbe biti silom primoran da PRIZNA KOSOVO kako bi priznavanjem od strašnih posledica spasio Srbiju! Pomalo stidljivo se u medije puštaju izveštaji da su Šiptari već „bacili oko“ na Bujanovac, Preševo i Medveđu. U neko dogledno vreme mogu da pokušaju prodor sve do Kraljeva i Niša, da bi i taj deo Srbije mogao da postane dodatna teritorija buduće države „Kosovo republjik“ . Pa je i to razlog za Vučića da“ spasi što se (još) spasiti može“ – kaže Petričević!

U naš razovor se ubacuju Mića P. i Jovan Đ. –Kažu da su istog mišljenja kao i njihov prethodnik inž. Petričević. Priznavanjem Kosmeta kao separatne šiptarske države Vučić bi ispunio naredbu SAD i EU, posebno Nemačke i Francuske, kako bi na Kosovu najzad zavladao mir, Srbi se iselili, a NATO povukao skupo stacioniranje svojih trupa sa Kosmeta- koje će im možda trebati negde drugo, za neki novi rat. Možda je naredba SAD da se za brzi transport trupa iz baze Bondstil na Kosovu ali i iz albanske luke Drač u pravcu severa preko Rumunije ka Ukrajini- jedini razlog što je Vučić verovatno ucenama potektlih iz saznanja obaveštajnih službi SAD o umešanosti u trgovinu oružjem, ljudima, drogom itd. ako ne njega onda članova njegove porodice, prihvatio da na trošak Srbije gradi autoput Niš-Priština. Verovatno kasnije i dalje do luke Drač- ljute se naši sagovornici jer za taj autoput oni ne vide nikakav ekonomsko opravdani razlog.

-Mnogo mi sve oko „komadosa“ pod vođstvom dokazanog mafijaša i kriminalca Radoičića smrdi- priča Janko R. Pitam se kako i zašto baš on da bude vođa „invazije“ na sever Kosova? Čovek koji se zahvaljujući direktnim kontaktima sa AV ili njegovim bližnjima, za samo nekoliko godina neverovatno obogatio na grbači Srba u Srbiji ali i na Kosovu- zajedno sa drugim dokazanim krimosom Veselinovićem, nekdašnjim staklarom sa Kosova- danas dinarskog milijardera. Zar neko ko je stekao stotine milona evra imetka, videli smo koliku kućerinu sa bazenom ima taj čovek na jezeru Gazivode na Kosovu, hotele i druge vile i veoma lagodan život, tako olako da krene u „boj na Kosovo“? U tom napadu je mogao, džabe mu svo bogatstvo, da izgubi glavu. –Dozvoljeno je pitanje da li je on od srpske vrhuške ili srpskih tajnih službi ucenjen da tako nešto mora da odradi? Ako ga u Beogradu ne uhapse i ne osude za terorizam kojim je ugrozio a verovatno već i uništio mogućnost daljeg opstanka Srba na Kosovu, znaćemo da je naredba da se odradi ovo što je Radoičić tupavo pokušao -zaista stigla odozgo.

-Meni i mojim sagovornicima, rekao je Đorđe B. poreklom iz Prištine, koji do danas skoro pola veka živi u Namčkoj, zaista nije jasno da srpska vojska i državni vrh tvrde da Radoičić nije od njih dobio masu modernog naoružanja koja je, kako javljaju mediji, bila dovoljna da se naoruža do 200 boraca- a da to niko nije ni znao, ni sprečio! Šta je radio onaj Vulin, nesposobni šef obaveštajne službe BIA? On, bre ne zna ništa- verovatno ni šta je juče ručao ni da li je ručak „zasladio“ jednim dimom „trave“ iz rezervi koje ima još od vremena kada ja na imanju „Jovanjica“ okopavao stabljike marihuane- ili sa bar pola crte belog praha, što nedavno napisa jedan komentator u KORENIMA? Ili je Vulin sve znao i organizovao da se ako napad uspe, pridvori Vučiću kao sposoban organizator „specijalnih“ poslova? Previše pitanja a odgovora malo. Možda se Vulin potrudio da odradi nešto kobajagi epohalno jer mu je AV već pretio izbacivanjem iz fotelje „glavnog“ u BIA? Spekulišem da je Vulin, čim je možda izdao naredbu za napad, na vreme , da posluži kao alibi, tih dana zbrisao u posetu izraelskim obaveštajcima. Za svaki slučaj- ako „Boj na Kosovu“ krene naopako?

Razgovor sa Miodragom Ž. nas je, priznajemo, iznenadio –ali njegovi stavovi su danas dosta i razumljivi i nisu bez određene doze logike. On tvrdi da nije isključeno da je Vučić čitav cirkus oko napada na Severno Kosovo od u uniforme preobučenih mafijaša i kriminalaca –uglavnom pripadnika Vučićeve „Srpske liste“ bio dogovoren a možda i plaćen od –Kurtija! Znamo da se u zapadnoj, ali i u delu srpske štampe, svojevremeno bila pojavljivala vest da je Vučić navodno od jednog od šiptarskih terorista, kanijih „državnika“ Kosova, koji su sada u zatvoru u Hagu, u luksuznom pariskom hotelu dobio (i prihvatio?) ponudu isplate od 300 miliona evra ako bude priznao Kosovo kao šiptarsku samostalnu državu! Kurti bi zahvaljujući napadu Srba na njegovu policiju dobio dodatne argumente da na pasija usta pljuje Srbiju, a Vučić da zbog teškoća i pretnji zapada o kojima su govorili ljudi pre mene, jake argumente da što pre prizna Kosovo. Možda i uz koju paricu za stranku ili za sebe iz budžeta „Republjik Kosova“?

Da po srpskom kazivanju,“gde ima bar malo vatrice ima i dima“, kaže naš sagovornik, možda stvarno postoji mogući dogovor Vučić/Kurti. U prilog tome govori činjenica da je veoma lako dobar deo Radoičićevih „komandosa“ uspeo da ispred nosa nekoliko stotina šiptarskih policajaca pobegne ne trkom nego kako to pokazuju TV snimci valjda iz nekog drona, laganim marševskim korakom. Bilo je, doduše i poginulih, možda kao čuvena „kolateralna šteta“ koju su, kaže naš sagovornik, prouzrokovali malouvežbani šiptarski policajci pucnjavom nasumice.

U svakom slučaju niko od naših sagovornika nije ustao u odbranu Radoičićeve „nemoguće misije“. Nagađalo se koje su opcije bile kod priprema za napad na šiptarsku policiju a pre svega –ZAŠTO? Ali su svi bili složni da je ta sumanuta akcija koju srpska vlast predstavlja kao delo jednog čoveka –Radoičića –organizatora pripremnih vežbi, nabavke gomile oružja i pohoda na Sever Kosova, negiranjem da je on terorista, stavljajući ga u red boraca za slobodu Srba na Kosovu, nanela ogromne štete Srbiji i srpskom narodu, ma gde pripadnici tog naroda živeli. Za to bi morao krivično da odgovara ne samo Radoičić i SVI članovi njegove grupe nego i političari, obaveštajci i generali vojske za koje se dokaže da su znali i pomagali tu akciju. U Zabeli kod Požarevca još uvek ima dovoljno mesta za novopridošle osuđenike- „komandose“ i naredbodavce…

Za KORENE

P. Rakočević, Štutgart