Poštovani narode,
Obraćam vam se ovim putem kako bih podelila sa vama muku svakodnevnog, skrivenog potkradanja od strane profitnih organizacija, pružaoca usluga, sudija i kadija naših života.
Čovek sam koji zarađuje redovna i skromna primanja i sva svoja dugovanja svodi na nulu, po cenu da nema za lično preživljavanje. Dugovi se moraju izmiriti, jer tako smo vaspitavani. A šta ćemo sa onim na koje nas nisu upozoravali? Slučaja takvih je mnogo! Čak i previše, da je prepunilo čašu svakog od nas. Evo teksta u kojem ću po primerima navesti samo neke od njih, a vi poštovani nastavite sami svoj niz.
Sigurno ste od mobilnog operatera barem jednom u životu dobili mnogo veliki račun jer ste na primer na par minuta uključili internet na graničnom prelazu kako biste se javili svojim najbližima da ste prešli granicu? Pogrešili ste, i moraćete debelo da platite!
Da li ste znali da ako uvedete kod istog operatera novu vrstu optičkog interneta, a ne raskinete „stari“ ugovor korišćenja interneta (jer vam niko ne kaže da to morate da uradite) dobijete „poklon“ posle par meseci? „Poklon“ je račun od nekoliko hiljada dinara starog interenta koji ne koristite, plus račun za novi paket usluga.
Da li ste znali da ako izmirite sve svoje obaveze prema banci i dobijete potvrdu o tome, da niste još uvek „raskinuli“saradnju!? Posle mesec dana stigne vam opomena pred utuženje od osigururavajuće kuće partnera banke, da niste uredno plaćali premiju osiguranja za kredit u slučaju nezaposlenosti. Zapravo, vi ste mislili da plaćate, ali ako nemate novca na računu kada radi trajni nalog za naplatu premije, ostaje vam dug koji se čuva u specijalnoj kuhinji da vam život začini na ljuto i gorko. Naravno, vi o tim finesama ne znate ništa, niti vas neko obaveštava sukcesivno da nešto dugujete.
A šta se dešava onda kada vas pismom obaveste da ste pred utuženjem? Sednete i mislite kome li to treba da se obratite jer ste sve namirili ali opet dugujete, pa onda otplačete, pa dan kasnije krenete u pohode za razjašnjenjem.
Na vratima sa molbom za pomoć, udarite u zid. Dočeka vas bankarski službenik, koji gledajući u svoj kompjuter par minuta kao hirurg na operaciji srca, odštampa 50 papira izvoda koji vi treba da gledate, jer krivi ste, mnogo ste krivi. A ako se slučajno „usprotivite„ jer ste nemoćni ili postavite neko nezgodno pitanje kao na primer da ste dobili potvrdu da ste sva svoja dugovanja izmirili, kreće „motivacioni govor“ da ste vi bili nepažljivi. Nazvah ovaj govor motivacionim, a u suštini je ispod svakog dostojanstva slušati ga. Do profesionalnog razgovora i objašnjenja i ne dođete, jer potcenjivanje i neempatija surovog kapitalizma isijava iz očiju suprotstavljene strane i vrlo je neprijatna.
Kako biste skratili muke, izvadite novac iz zadžepka svog novčanika i platite dug, jer tako su vas učili. U slučaju banke iskoristila sam novac, rođendanski poklon majke.
I da li je mojim i vašim mukama došao kraj? Da li smo „raskinuli“saradnju i ugovore ili nismo, ne zna se! Jer mi klijenti smo uvek i mnogo krivi, a mnogo i dužni.
U zdravlju ostali!
Vaša Čačanka
