Od početka Rusko-ukrajinskog rata, odnosno prvo aneksije Krima 2014. godine i potom invazije Rusije 2022. godine svim ratnim analitičarima je jasno da Vladimir Putin na svojoj strani ima skoro pa neograničeno vreme i resurse da sprovede svoje namere u vezi bivše sovjetske republike. Nade da bi mirovni sporazum mogao biti postignut sada, mogle bi upravo Evropljanima koji i najviše priželjkuju prekid vatre, doneti i veće ekonomske probleme. Evropa već ne stoji dobro u privrednim tokovima dok izdvaja sve veći novac na naoružanje, a ratna šteta raste.
Ceo mirovni sporazum bi najverovatnije podrazumevao da Rusija dobije ono što i traži – kontrolu za Donbas i Lugansk ili deo ovih teritorija. Ono što na Balkanu dobro već znamo, proces rešavanja međunarodnog statusa ovih regiona zahteva vreme, što bi podrazumevalo i da Ukrajina ne bi mogla da funkcioniše u punom kapacitetu dok se to pitanje ne reši. Setimo se samo koliko je Srbiji bilo potrebno vremena da počne da privlači investitore sa nerešenim pitanjem teritorije Kosova, koje su svi međaunarodno bitne ekonomske institucije pominjale i dalje kao problem. Tu verovatno negde i leži razlog zašto su Srbiju sve vreme zaobilazile „velike i pouzdane“ investicije i investitori.
U tom smislu Ukrajina ne bi mogla duže vreme da računa na prave prilive od investicija već bi bila potpuno okrenuta Evropi za finansijsku pomoć. Iz istog razloga i ulazak u Evropsku uniju bi mogao biti odložen sve dok se ova pitanja ne reše.
Drugo pitanje je i pitanje zamrznutih ruskih sredstava kod drugih zemalja u visini od oko 300 milijardi evra. Ideja koju Evropa podržava, da se zamrznuta sredstava iskoriste za obnovu Ukrajine, biće kamen spoticanja u pregovorima sa Rusijom. I sama EU je razjedinjena oko tog pitanja.
Kako je izvestio Rojters, na samitu prošlog meseca, lideri EU pokušali su da se dogovore o planu da se 140 milijardi evra (koliko je sredstava u Evropi od ukupne sume) zamrznute imovine ruske države u Evropi koristi kao zajam za Kijev, ali nisu uspeli da obezbede podršku Belgije kod koje se nalaze ova sredstva.
Prema planu koji je predložila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, zamrznuta sredstva ruske centralne banke u Evropi bila bi pozajmljena Ukrajini, a Kijev bi ih koristio za odbranu i potrebe redovnog budžeta.
Neke procene koje sada govore o ratnoj šteti popele su se na 600 milijardi dolara, kako su pojedini evropski zvaničnici rekli. U svakom slučaju zamrznuta sredstva nisu dovoljna, a Evropa bi u tom slučaju snosila ostatak tereta.
Za malu državu kao što je Srbija, ukoliko se rat prekine i uspostavi neka vrsta mira, sankcije ka NIS-u bile bi ukinute, ali koliko brzo zavisiće od američke administracije. Malo lošije bi onda stajali u vezi situacije sa snabdevanjem gasom jer je srpski predsednik došao na korak od nacionalizacije ruske imovine u NIS-u. Pitanje je koliko bi veliki Vučićev prijatelj Vladimir Putin gledao blagonaklono na ove poteze, kada bi „pustio“ gas Srbiji i po kojoj ceni.
A Evropa bi, koja je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, bila zauzeta finansiranjem Ukrajine, pa bi sredstva i trgovine svakako manje bilo za Srbiju, koja nije nikada uvela sankcije Rusiji. Sve ovo znači da bi Srbija počela da plaća svoj ceh iz budžeta za političke loše procene, a ionako loše vođen energetski sektor vodi nas u tom smeru.
Pojedini ekonomski analitičari predviđaju nam još gori ekonomski scenario vezan za gas od onoga za NIS, tvrdeći da će nas naredne godine sačekati možda i kontrakcija ekonomije i inflacija koja bi mogla da ide do nivoa koje smo videli 2022. godine. Narodna banka predviđa privredni rast od 3,5 odsto i inflaciju ispod 4,5 procenta u narednoj godini.
Agencija Rojters piše i da bi ovakva vrsta mira dala Rusiji predah u kojem bi mogla da se konsoliduje i šansu da nađe novo finansiranje u inostranstvu, pošto je sada zemlja odsečena od spoljnih zaduženja. U isto vreme EU bi bila opterećena finansiranjem Ukrajine i potencijalnim ekonomskim krahom, što bi stvorilo uslove za potencijalni budući sukob.
