Ove godine, oko 100 maturanata iz Čačka upisalo je fakultete u Sloveniji
Autor : Goran Arsenijević
Dok se lokalne vlasti bave raspodelom funkcija i partijskim kadrovanjem, iz Čačka svakog septembra tiho odlazi ono najvrednije što grad ima – mladi, obrazovani ljudi. Studenti odlaze da traže znanje, ali još više – da pronađu pravdu, šansu i sistem koji ih neće sputavati. Jedan od njih sam bio i ja.
Kada sam 2012. godine kao srednjoškolac iz Čačka odlučio da odem na školovanje u Sloveniju, nisam znao tačno šta me čeka. Vukla me je radoznalost, želja da upoznam novi sistem, novu sredinu i novu organizaciju obrazovanja. Ono što me je dočekalo već u prvim mesecima studija bilo je sve ono što nam ovde fali: jasno definisan put, podrška, pravedan sistem i osećaj da se trud isplati.
Slovenija nije samo nudila besplatno obrazovanje za strane studente iz Srbije, već i osećaj jednakosti. Zahvaljujući bilateralnom sporazumu iz 2016. godine, srpski studenti su imali ista prava kao i slovenački. Nije bilo dodatnih prijemnih ispita, nikakvih „veza“, „preporuka“ ili straha da će te neko eliminisati zbog političke ili porodične pozadine. Znanje je bilo jedina ulaznica.
Tokom studija, uvideo sam koliko je važno imati zdrav sistem koji funkcioniše. Studenti tamo imaju mogućnost da rade uz studije, da kroz praksu uče, da se povezuju sa firmama koje ih čekaju po završetku obrazovanja. Sve to u okviru jednog uređenog, evropskog sistema u kom vredi biti uporan, a ne samo poslušan.
Danas, sa vremenskom distancom, jasno vidim zašto toliki broj mladih iz Čačka odlazi svake godine. Samo ove godine ih je preko 80. I to nisu „obični“ studenti, već budući inženjeri, lekari, profesori. Oni koji bi jednog dana mogli da nose lokalnu zajednicu na svojim leđima, da vode gradove, ustanove, institucije. Umesto toga, mnogi od njih ostaju u inostranstvu jer ovde nemaju čeme da se vrate.
Vratio sam se u Čačak jer verujem da promene mogu da počnu ovde. Vratio sam se jer sam video kako sistem može da funkcioniše i želim da to iskustvo podelim i primenim. Ali nisam naivan. Znam da bez ozbiljne borbe protiv partijskog zapošljavanja, kupljenih diploma i institucionalne neodgovornosti, neće biti pomaka.
Nažalost, lokalna samouprava u Čačku već godinama ne shvata da mladi ne odlaze zato što im je u inostranstvu nužno bolje, već zato što ovde ne mogu da dobiju priliku ako nemaju stranačku knjižicu. Mladi se ne vraćaju u sredinu u kojoj direktor škole sa 80% podrške kolektiva može biti smenjen rešenjem čoveka koji u Čačak nije ni kročio. Lokalna samouprava, umesto da iskoristi činjenicu da nije uložila ni dinara u obrazovanje te dece i da im pruži priliku da kao vrhunski stručnjaci doprinesu razvoju zajednice, mogla bi makar da ih zaposli i reši mnoge lokalne probleme. Umesto toga, ona im zatvara vrata – jer nisu politički podobni, dok na njihova mesta dovodi „svoje“ sa kupljenim diplomama. Smatram da je u Čačku odliv mozgova jedina stvar koja funkcioniše bez partijske dozvole dok nam mozgonje i dalje urušavaju sistem.
