Srbi raštrkani širom sveta šalju u otadžbinu Srbiju i Republiku Srpsku, prema mojoj proceni, oko 7 milijardi evra
Piše: Dr Marko Lopušina
U Srbiji svaki četvrti građanin ima nekog na radu u inostranstvu, a svaki deseti državljanin naše zemlje redovno ili povremeno dobija devize od rođaka iz rasejanja. Time srpska dijaspora hrani rođake i narod u Srbiji. A takav slučaj je i u Republici Srpskoj.
Najnoviji podaci Narodne banke Srbije govore da priliv deviznih doznaka iz inostranstva od naših iseljenika, emigranata i gastarbajtera, kako ih sve zovemo, u periodu januar – jun 2025. iznosio 2,3429 milijardi evra. Procene govore da do kraja godine ova suma može da naraste na uobičajenih 5 milijardi evra. Toliko naime poslednjih godina srpska dijaspora šalje rođacima u otadžbini Srbiji. Podaci govore da novac iz inostranstva stiže na račune 1,2 miliona građana Srbije
Devizne doznake koje naš iseljeni narod šalje u otadžbinu Srbiju i Republiku Srpsku (oko 600 miliona evra), prema zvaničnim podacima i ilegalnim transferima, iznosi oko 6 milijardi evra. Još milijardu evra stigne porodicama i rođacima u otadžbinskim zemljama Srbiju i Srpsku kroz kupovinu ili investiciona ulaganja spolja u imanja, pogone i nekretnine.
Prema mojoj proceni reč je o 7 milijardi evra koje naši radnici na privremenom radu i naši iseljenici iz Evrope i sveta šalju u dve otadžbinske zemlje – Srbiju i Srpsku. NBS tvrdi da najveći deo deviznih doznaka iz tuđine stiže u maticu iz Nemačke, gotovo četvrtina od čitave sume, iz Švajcarske (12,5 odsto), Austrije (9 odsto), SAD (7,1 odsto) i Francuske – 6 odstro.
Ovaj podatak o prilivu deviza iz stranih zemalja se može koristiti i kao saznanje da u ovim zemljama živi najveći broj naših iseljenika i radnika na privremenom radu porekom iz Srbije. U Švajcarskoj, na primer, po statistici zvaničnog Berna iz poslednjeg popisa stanovništva. živi i radi 58.000 Srba koji su državljani Srbije. U Austriji ih je oko 180.000, u Nemačkoj oko 450.000, u Francuskoj 100.000 i toliko u Skandinaviji. U Švajcarskoj ima i 230.000 “ostalih Srba”, uglavnom iz BiH i Hrvatske.
Novčane doznake iz inostranstva prošle godine stiglo 4,16 milijardi KM – Banjaluka24Naši državni bankari, međutim, novac srpske dijaspore u Srbiju i Srpsku u vrednosti od oko 7 milijardi evra tretiraju kao “lični transfer”. On obuhvata: doznake radnika, devizne penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoći i poklone iz inostranstva, upućene fizičkim licima državljanima Srbije i Srpske. Bez obzira što država pokušava da zaradu i novac iseljenog srpskog naroda tretira kao lični i privatni kapital, koji se troši za porodične potrebe – za hranu i plaćanje računa, od izdržavanja porodice, do kupovine nekretnina, suma od oko 7 milijardi je toliko velika i značajna da je po meni i deo društvenog prihoda. Stručnjaci su izračunali da je to, na primer, 4,2 odsto nacionalnog dohotka. Zato su po meni devizne doznake naših iseljenika i gastarbajtera važne za privredu i celo srpski društvo.
Interesantno je da naše države, i Srbija, i Srpska, i njihova politička elita, uglavnom, ćuti o značaju deviznih doznaka iseljenog naroda i koristi po narod i samu državu. Političkoj eliti, izgleda, ne ide u prilog da hvali srpsku dijasporu i njene ekonomske uspehe, draže joj je da hvali svetske banke od kojih uzima kredite. Prećutkuje se da je srpsko rasejanje finansijski pomagalo akciju Fonda za razvoj Srbije, u vreme Slobodana Miloševića. I da je učetvovalo u velikim humanitarnim kapanjama. Samo porodica Karađorđević je sa srpskom dijasporom od 2001. godine do danas u humanitarne svrhe priložila pomoć vrednu 15 milijardi evra.
Može se slobodno reći da srpska dijaspora danas, kao i ranijih decenija, hrani i brani maticu i srpske otadžbinske zemlje. Srbija i Srpska imaju veliku materijalnu korisi od deviznih doznaka iseljenih Srba, jer one obezbeđuju socijalnu stabilnost i mir građanstva, a i uslove za razvoj poljoprivrede, industrije, trgovine i uslužnih delatnosti. Kompanija “Zepter internacional”, čiji vlasnici su Madelena i Milan Janković (Filip Cepter) iz Monaka, imaju u Srbiji i Srpskoj deseti svojih preduzeća i zapošljavaju na stotine radnika.
Jedna drugi primer iz Despotovca jako precizno pokazuje korist od deviza radniak na privremenom radu. Tokom letnjih meseci kada gastarbajteri iz EU masovno dolaze u svoj zavičaj, oni na slave, rođendane, krštenja, i druge praznike u porodici i optini Despotovac, potroše više od pet miliona evra. Treći primer govori da je jedan naš građevinar iz Rusije u zavičaju podno Kopaonika podigao fabriku peleta i zaposlio 45 zemljaka.Četvri primer kazuje da dijaspora kupovinom nekretnina u otadžbini održava visok nivo stambene izgradnje, ali i cena kvadrata stanova u Srbiji i Srpskoj.
Prema svetskim procenama srpska dijaspora ima potencijal da bude još značajni faktor razvoja srpske privrede. Svetska banka celokupan kapital Srba u rasejanju preocenjuje na 60 milijardi evra. Od toga Svetka banka tvrdi da je 10 milijardi evra srpskog gastarbajterskog kapitala slobodno za ulaganja u Srbiju i druge otadžbinske zemlje.
U rasejanju prema mojim saznanjima postoje, žive i rade 11 deviznih milijardera srpskog porekla. Svojevremeno je, tokom devedesetih godina, najuspšenoji Srbin u svetskom biznisu bio Milan Mandarić, vlasnik fabrike „Sanmina“ vredne, prema Foirbsu, čak 15 milijardi dolara. Danas je najuspešniji i najbogatiji Srbin na svetu Filip Cepter (Milan Janković), čija je firma procenjena na 5,5 milijardi evra.
Vlasti u Beogradu i u Banja Luci ne koristi dovoljno srpski kapital iz dijaspore. Zašto – to niko ne zna.
Iseljeni Srbi, njih 2,5 miliona na svim kontinentima sveta, imaju danas najveći srpski kapital u inostranstvu, a to su pored deviza i srpska pamet. Taj srpski kapital – novac i pamet – čine drugu iseljenu Srbiju u tuđini, nekad uspešnijom i bogatijom od matice Srbije i Republike Srpske. Nejasno je zašto Srbija i Srpska ne prepoznaju našu dijasporu kao spasioca iz ekonomske krize srpskog naroda?
