Izvršitelji su institucija koja je bukvalno država u državi. Običan čovek je protiv njih nemoćan, prepušten na milost i nemilost. Oni su baš kao i Evropska unija (odakle su i preneti kod nas) – slatkorečiva priča za koju se ispostavlja da je prevara
Izvršitelji su kao i EU – uvedeni su zbog „evropskih vrednosti“ i zarad „uvođenja reda“, a ko god je imao nesreću da dođe u dodir s njima iskusio je koliko je u pitanju otuđena institucija, jedan od parazita na plećima građana.
Ovo znam iz ličnog iskustva. Evo moje priče. Imao sam broj kod MTS i uz račun je, početkom 2022, počeo da mi stiže neki doplatak od 700 dinara. Pošto je u poslovnicama MTS uvek bila gužva, nisam mogao da čekam za reklamaciju, pa sam platio. Tako jedan, pa drugi mesec… Pošto sam video da mi taj doplatak i dalje stiže, stao sam u red pred MTS šalter. Službenik mi je objasnio da sam aktivirao VAS Standard kompanije NTH MEDIA DOO iz Beograda. Nisam imao pojma o čemu je reč, a ovaj ljubazni mladić je tada uzeo moj telefon i deaktivirao ovu aplikaciju.
Pošto sam mu rekao da ovu uslugu nisam tražio, da nikakav ugovor sa kompanijom NTH MEDIA DOO nisam potpisao, da nisam onlajn popunio nikakav obrazac, da je moguće da je moja sedmogodišnja ćerka nešto pritisnula, ili sam možda to čak i ja nehotično uradio, ali da iz toga ne može da proizađe nikakva mesečna obaveza naplaćivanja preko telefonskog računa i da smatram da me MTS, kao moj operater, nije dovoljno zaštitio i ne štiti – on me je uputio da napišem žalbu. To sam i uradio.
Žalbu je MTS odbio – što me nije iznenadilo – ali pošto je u rešenju pisalo da mogu dalje da se žalim „Regulatornoj agenciji za elektronske komunikacije i poštanske usluge“ odlučio sam da to i uradim. Iznos jeste bio mali, no povredilo me je to što sam se osetio nezaštićen kao kupac. U žalbi RATELU opisao sam slučaj i dodao da „ne želim da platim uslugu koja mi je na prevaru – preko `kratkog broja 5558`, na način na koji uopšte nisam svestan, niti ga se sećam – nametnuta. Smatram da je takva praksa poslovanja apsolutno neprihvatljiva i prevara kupca, i tražim da mi se otpiše dug za uslugu koju niti sam tražio, niti sam je koristio. Takvom praksom (…) kompanije nameću finansijske obaveze korisnicima, koje oni uopšte nisu svesni – tržište se pretvara u Divlji zapad, i RATEL bi morao da reaguje“.
Uključivanje izvršitelja
Kako nisam hteo da platim taj dodatak, iako sam uredno plaćao sve troškove svojih razgovora, MTS mi je najpre isključio, a onda i ukinuo broj. Nije stizao nikakav odgovor od Ratela – niti sam ga ikada dobio – pa sam na kraju odlučio da napustim MTS. Isplatio sam šta im dugujem i time završio s tim operaterom.
Ali avaj, to nije bio kraj. Posle par meseci od MTS mi je stigao dodatni račun na 14.000, jer sam raskinuo ugovor pre roka. Nikakav ugovor nisam raskinuo, oni su mi zbog prokletog mesečnog doplatka od 700 dinara ukinuli broj – nisu me zaštitili kao korisnika, iako sam uredno plaćao pretplatu oni su me isključili, ne želim više da koristim njihove usluge, šta sad više hoće od mene?
Baš preteruju, pomislio sam i odlučio da ignorišem taj račun. Tako je prošlo tri godine i ja sam ceo slučaj već i zaboravio. Kad, proletos, tri godine posle toga, stiže koverta od izvršitelja Predraga Filijovića. Treba da platim 14.000 za MTS, 10.000 nagradu njemu i kamatu, inače će doći da mi popiše stvari.
Auu… Od igračke plačka. Od mog inaćenja za 700 dinara – izvršitelj. Šta ću, progutam knedlu i uplatim 24.000 izvršitelju na račun. Pošto nije pisalo kolika je tačno kamata, to nisam platio.
Ali, posle dva meseca od izvršitelja dobijem rešenje da treba da mu platim još 5.000 (to je valjda ta kamata, šta li), i da će mi to odbiti od plate. U tom trenutku primao sam polovinu plate u iznosu od 12.000 (jer je Ministarstvo prosvete zbog blokade obustavilo uplatu fakultetima). Tako sam, pošto mi je odbijeno ovih 5.000, primio svega 7.000 dinara na račun. Kako nevolja samo pronađe najnezgodniji trenutak!
Poredak je postao još više nagnut protiv interesa običnih ljudi, naštimovan tako da radi u korist čitavog jednog kartela
No, onda mi je, početkom jula, od izvršitelja stigao „Zaključak“ u kome je pisalo da je „izvršni dužnik izmirio novčano potraživanje u celosti“. Hvala Bogu da se i to završilo, rekoh, to mi je pouka da se ne pravim pametan i ne isterujem svoje bubice…
Ali ne lezi vraže, četiri meseca kasnije stiže mi novo pismo od izvršitelja gde me on obaveštava da mu dugujem još 9.500 dinara! Kako sad to? Poslao sam odmah mejl izvršitelju sa skeniranom uplatnicom i njegovim zaključkom da je „izvršni dužnik izmirio novčano potraživanje u celosti“. Ali, Filijović je bio neumoljiv i kratak – on nije dužan da mi daje nikakva obrazloženja – u rešenju lepo piše da mu dugujem još 9.500 i to je to.
Nemoć pojedinca
Pomišljao sam da se opet žalim, jer je u rešenju pisalo: „Stavom četiri člana 34 ZIO propisano je da naknada troškova postupka može da se zahteva u roku od 8 (osam) dana od dana okončanja izvršnog postupka“. A od onog „zaključka“ u kome je pisalo da je „izvršni dužnik izmirio novčano potraživanje u celosti“ prošlo je četiri meseca.
Međutim, u rešenju je takođe stajalo: „Protiv ovog Rešenja može se izjaviti prigovor Prvom osnovnom sudu u Beogradu osam dana od dana prijema Rešenja, a preko ovog javnog izvršitelja“. Dakle, mogu da se žalim na Filijovića, ali preko Filijovića!
Ne znam ni kako bi ta žalba trebalo da izgleda, morao bih da angažujem advokata da mi je napiše, znam da je advokatska tarifa za pisanje žalbe 24.000 (200 evra), ako budem išao na sud ko zna koliki će da budu troškovi i koliko ću sve tek morati da platim ako izgubim…
I tako sam opet stisnuo zube i uplatio na izvršiteljev račun još 9.500. Uz dug MTS od 14.000, platio sam dakle ukupno 24.000 za izvršitelja. No, ono što je najgore, uopšte ne mogu da budem siguran da mi za četiri meseca opet neće doći novo rešenje od izvršitelja da mu dugujem još 9.000, uz pravni lek da ako hoću mogu da se žalim sudu – ali preko njega. I tako, još ko zna koliko…
Zapravo, iz ovog iskustva shvatio sam: izvršitelji su institucija koja je bukvalno država u državi. Običan čovek je protiv njih nemoćan, prepušten na milost i nemilost. To je institucija koja sama sebi određuje platu i sama naplaćuje, kako hoće i koliko hoće.
Na stranu to što smo kao potrošači žalosno nezaštićeni, i što agencija zadužena da brani naše interese nije našla za shodno ni da odgovori na žalbu vezanu za jednu vrstu prevare na tržištu. Mi smo povrh toga, kao potrošači i građani, dati na volju instituciji prenetoj iz EU „kako bi se uveo red na tržištu“ i „da bi banke mogle da daju stambene kredite građanima“, a s njima je, zapravo, ceo sistem samo do kraja impregniran neprozirnošću i samovoljom.
Poredak je postao još više nagnut protiv interesa običnih ljudi, naštimovan tako da radi u korist čitavog jednog kartela – od digitalnih lovaca u mutnom, preko internet operatera i banaka, do agencija za ovo i ono i izvršitelja – što su kao parazitska micelija zaposeli ovo društvo.
Oni su baš kao i EU – slatkorečiva priča za koju se ispostavlja da je prevara. I sve što običan čovek na to može da kaže jeste samo: daleko im lepa kuća, samo da im vidimo leđa.
