Novi lider Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji, Enkelj Redžepi u petak je poručio da se situacija u ”Preševskoj dolini”, odnosno na prostoru opština Bujanovac, Preševo i Medveđa, razvija u smeru novog etničkog sukoba — pre svega zbog, smatra Redžepi, nedovoljne zastupljenosti Albanaca u policijskim snagama na ovom prostoru:
Do sukoba 2001. je došlo upravo zbog institucionalizovane represije [Albanaca] i ponašanja policije. Ukoliko policijske snage postanu u potpunosti etnički srpske, diskriminacija će biti neizbežna i Albanci će biti primorani da se brane.
Istorija sukoba 2001.
Sukob o kom se ovde govori jeste onaj između srpskih bezbednosnih snaga i Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca — terorističke organizacije koja je delovala u demilitarizovanoj sigurnoj zoni duž administrativne linije AP KiM, formiranoj nakon okončanja NATO agresije 1999.
Uprkos Redžepijevom pokušaju prepisivanja istorije, u korenu ovog sukoba nije bio položaj albanske nacionalne manjine već težnja terorističke OVPMB da osigura kontrolu Prištine nad tzv. Preševskom dolinom kako bi ona, u slučaju proglašenja nezavisnosti tzv. Kosova bila otcepljena od Srbije.
U prilog ovome, pored izjava njenih učesnika, govore i bliski kontakti OVPMB sa OVK čiji su veterani sačinjavali veći deo njenog oficirskog korpusa. Takođe, ova ilegalna paravojna grupa sprovodila je brojne kaznene operacije protiv albanskog stanovništva koje nije podržavalo njene separatističke ideje i nije učestvovalo u finansiranju grupe koje je, između ostalog, realizovano i putem iznude.
Podrška Vašingtona
Pretnje reprizom događaja iz 2001. pojavljuju se u svetlu specijalne sednice američkog Kongresa na kojoj je predsedavajući Odbora za Evropu, republikanac iz Teksasa Kit Self, optužio Beograd za sistematsku diskriminaciju Albanaca zbog često pominjanog pitanja pasivizacije adresa na jugu Srbije.
Self je tom prilikom opisao navodna dejstva Srbije kao neprihvatljiva i kao rizik po stabilnost čitavog regiona, a posebno u svetlu ”srpskog agresivnog stava prema Kosovu*”. On je zahtevao da Srbija ”snosi odgovornost za tretman Albanaca i administrativno etničko čišćenje putem pasivizacije adresa” što bi u bliskoj budućnosti trebalo da bude potvrđeno zvaničnim izveštajem Stejt Departmenta.
Implikacije
Ovakav razvoj događaja očekivan je rezultat napora albanskih manjinskih partija, u prvom redu PDD Šaipa Kamberija, kao i određenog broja srpskih NVO među kojima se posebno ističe Inicijativa mladih za ljudska prava, usmerenih na, kako sami kažu, ”internacionalizaciju albanskog nacionalnog pitanja na jugu Srbije”.
Pokušaji da se obezbedi međunarodna podrška planovima za dalje rasparčavanja Srbije intenzivirali su se još u septembru 2024. dok su albanski lobisti u Vašingtonu pokušali da izdejstvuju zvaničnu osudu navodne diskriminacije Albanaca u Srbiji nekoliko puta od 2023 — uprkos tome, moguće usvajanje zvanične rezolucije Kongresa i objavljivanje izveštaja Stejt Departmenta predstavljaće prve stvarne uspehe na tom putu.
Iznenadni rast interesovanja Vašingtona za Preševo, Bujanovac i Medveđu vrlo verovatno je povezan kako sa tekućom društveno-političkom krizom koja se pokazala kao efektivan mehanizam prinude inače slabih vlasti na posebno nepopularne korake, tako i sa širim pritiscima na Beograd povezanim sa energetskom strategijom kolektivnog Zapada kojoj saradnja Srbije, Mađarske i Rusije i dalje pruža određen otpor.
S tim na umu, svi su izgledi da će se rad na pretvaranju tri južne opštine u novu neuralgičnu tačku nastaviti u mesecima pred nama — a, sa rastom međunarodne podrške otvoreno separatističkim snagama, pretnje Enkelja Redžepija lako mogu postati stvarni i više nego ozbiljni bezbednosni izazovi.
