Predsednikov mit o blagostanju na Jugu: Vučićeva poseta Nišu i „nova radna mesta“

Neprimetno – tako je prošla dugo očekivana poseta Aleksandra Vučića Nišu. Pored šetnje po periferiji grada, predsednik Srbije je stigao i da otvori novu fabriku koja će, kako kaže, obezbediti oko 600 novih radnih mesta – u gradu u kojem je tokom proteklih godinu dana bez posla ostalo preko 2.000 ljudi. Kako za Mašinu ocenjuje Rastislav Dinić, i na drugim poljima u Nišu su stvari jednako loše.

Razjuriću sve batinaše kada dođem u Niš – tako je Vučić, iz hotela „Nais“ koji se nalazi na 15 minuta vožnje od centra tog grada, najavio svoj dolazak u martu ove godine, a nakon što je otkazan skup SNS-a u Nišu.

Takav sled okolnosti dogodio se u jeku studentskih i građanskih protesta širom Srbije, te i ne treba da čudi što su istog tog dana okupljeni građani u nekoliko navrata jajima gađali funkcionere SNS-a koje su prepoznali, a koji su se uputili na taj skup. Upravo su to, valjda, ti „batinaši“ na koje je Vučić mislio.

„Uskoro dolazim u Niš i razjuriću sve batinaše koji su se večeras pojavljivali tamo i koji su mislili da mogu da prave red kako oni hoće“, rekao je tada predsednik Srbije u svom video obraćanju na Instagramu.

To „uskoro“ se, naposletku, ispostavilo kao bezmalo devet meseci – i to direktno nakon povratka iz Brisela, poseta o kojoj je Mašina prethodno pisala. Spontan dolazak ili ne, početak predizborne kampanje ili pak nešto drugo, boravak predsednika Srbije u Nišu prošao je, skoro, neopažen.

I to iako je Vučić imao itekako sadržajan program na jugu Srbije – od posete pekare gradskim autobusom sa, naizgled, običnim građanim, preko šetanja ulicama u po noći u centru grada, do najave novih radnih mesta.

Mit o prosperitetu
Tokom boravka u Nišu Vučić je prisustvovao otvaranju fabrike za proizvodnju cilindara, rezervoara i toplotnih pumpi „Ariston Cimate Solutions“. Pored toga, obišao je završne radove na izgradnji logističko-industrijskog parka CTPark, kao i pogon fabrike kompanije „Palfinger“.

Sve ove posete i, navodne, uspehe, navode na pomisao da na jugu Srbije, barem kada je u pitanju industrija i životni standard građana, cvetaju ruže. Naposletku, sam Vučić je u jednom trenutku rekao da je prosečna plata u tom gradu 900 evra i da je ponosan zbog toga što u Nišu postoji desetak fabrika u čijem dovođenju je učestvovao.

Međutim, treba napomenuti da, kao i nebrojeno puta do sada, sve te nove investicije i fabrike koštaju građana Srbije – i to mnogo. Tako je upravo fabrika „Ariston“ od države dobila već 22,2 miliona evra subvencija za ista ta nova radna mesta. S druge strane, upravo će ista zaposliti, barem do kraja godine, 175 radnika. Kako je sam predsednik najavio, ta brojka će u dogledno vreme, odnosno do 2027. godine, skočiti na oko 300 novih radnih mesta.

S druge strane, kada je u pitanju kompanija „Palfinger“, ista bi trebala da zaposli, prema Vučićevim rečima, oko 375 ljudi.

Totalni bilans je, prema rečima predsednika, negde oko 600 novih radnih mesta u Nišu.

Međutim, iako na prvi pogled deluje bajno, realna situacija je daleko od toga. Naime, prema različitim podacima, u Nišu je u proteklih godinu dana bez posla ostalo oko 2.000 ljudi – dok je, prema određenim podacima, ta brojka za celokupan jug zemlje negde oko 5.000 ljudi.

Kako je Mašina ranije pisala, jedna po jedna fabrika: Kentaur, Trendteks, Leoni, Beneton, Džonson elektrik, Drekslmajer – zatvara svoja vrata, a radnice i radnici ostaju bez posla, zarade i mogućnosti da nađu novi posao.

Prema podacima ASNS, samo ove godine oko 5.000 ljudi na jugu Srbije ostalo je bez posla, dok će se prema procenama ta cifra do kraja godine povećati na 9.000.

Uslovi rada su u mnogim fabrikama katastrofalno loši godinama, ali hiljade ljudi nema drugu opciju za obezbeđivanje egzistencije, a gašenjem svih ovih fabrika životi mnogih su dovedeni u pitanje.

„Ja kad kažem idem na posao, ja kažem: idem u logor. Ali ja imam 57 godina, i ja ne mogu da biram. Moram tamo da radim, jer nemam drugi način gde da se zaposlim. Ja, već od 48. godine, u CV-u, čim vide godište, odmah kažu javićemo ti i nikad se ne jave. Kao da smo mi za u kantu, za đubre“, za Mašinu je tada navela radnica niškog Leonija koja je odabrala da ostane anonimna zbog pritisaka koje bi mogla da trpi na poslu zbog izlaženja u medije.

S druge strane, i taj mit o boljem životnom standardu u Nišu, koji je sam Vučić istakao tokom svoje posete, takođe ne pije vodu.

Kako je prethodno za Mašinu, povodom situacije na jugu zemlje, istakala docentkinja na Filozofskom fakultetu u Nišu, Aleksandra Nikolajević, „siromaštvo je kod nas normalizovano“.

„Najpre bih podsetila na to da je iz redova izvršne vlasti došao komentar da je naša komparativna prednost u odnosu na druge zemlje ’jeftina radna snaga’ što donekle objašnjava ideju ovakvih programa i ugovora. Politika subvencionisanja po radnom mestu jeste naša dugogodišnja praksa, ali Srbija svakako nije jedina država koja joj pribegava. Razlog zbog kojeg države pribegavaju ovakvim merama jeste taj što određene zemlje na svom tržištu rada beleže izvesne grupe radnog kontingenta koje su u velikom riziku od nezaposlenosti, ili su već nezaposlene, tako da države prosto moraju da intervenišu privlačenjem stranih investicija i otvaranjem novih radnih mesta kako bi kupile socijalni mir. Prosto, u današnjoj globalnoj neoliberalnoj arhitekturi, vlade pribegavaju ovakvom modelu jer je ovo najbrži način da smanjite nezaposlenost i da suzbijete nezadovoljstvo građana“, rekla je tada za Mašinu Nikolajević.

S druge strane, kako u razgovoru za Mašinu podseća poslanik Zeleno-levog fronta Rastislav Dinić, a povodom Vučićeve nedavne posete Nišu te otvaranju fabrike i novih radnih mesta, te celokupne situacije na jugu zemlje, „u Nišu je u poslednjih godinu dana posao izgubilo preko 2000 radnika, a Vučić sada obećava zapošljavanje njih 600inak, mada u prvom periodu tek oko 200“.

„Međutim, i na drugim poljima stvari su jednako loše. Naime, naprednjačka vlast je nedavno pokušala da u Prostorni plan Grada Niša unese i rudarska istraživanja u reonu vodoizvorišta Studenta, pa je tek pod pritiskom pobunjene javnosti od tog plana odustala, mada treba biti na oprezu, jer znamo da oni od ovakvih planova retko kada trajno odustaju. Istovremeno se ’nepokorni’ Filozofski fakultet u Nišu cepa da bi se napravio ćaci Fakultet srpskih studija, a škole čiji su se nastavi pokazali previše ’neposlušnim’, poput Prve niške gimnazije ’Stevan Sremac’, trpe ozbiljnu represiju. Ukratko, naprednjaci su u Nišu de facto izgubili i prethodne izbore, a nakon svega ovoga više nikada na njima neće moći da pobede. S druge strane, podsetio bih da je prethodna gradonačelnica već mesecima u pritvoru zbog korupcije. Uzimajući sve to u obzir, Vučićeva poseta tu ništa ne može da promeni, može samo da privremeno odloži neumitni raspad naprednjačkih struktura u gradu, a čak je i to otvoreno pitanje“, zaključuje Dinić.

M.B.