autor:Vladimir Umeljić
Razni „srpski genocidi“ i „masakri civila“ na sarajevskim Markalama i u kosovsko-metohijskom Račku, masovna silovanja i „igranje fudbala sa fetusima iščupanih iz silovanih“ ili pak „komadanje kosovsko-albanske dece i teranje roditelja da jedu to meso“, sve te perverzne gadosti zapadnih medija u vreme nasilnog raspada druge Jugoslavije na kraju 20. veka su imale jedan jedini cilj – satanizaciju Srba i time „opravdanje“ njihove planske anihilizacije od strane kolektivnog Zapada.
Nije u pitanju šta bi Nikolo Makijaveli izrekao na to, bez sumnje svoj prvi i osnovni postulat kanona praktikujuće politike: „Nije važno šta neko kaže ili uradi, važno je kome to koristi.“
To važi i za još uvek trajuću tragediju u Ukrajini.
Kome međutim koristi mahanje praznom puškom, koje upravo revnosno praktikuje npr. Emanuel Makron, koliko nepitano, toliko i ponosno, obznanjivanjem da je „26 država spremno da pošalje svoje trupe u Ukrajinu da bi se osigurao mir i Rusija odvratila i od pomisli na neku novu agresiju“?
Tja, da je uspeo da uz to još nagovori Monako, Andoru i Lihtenštajn da postanu članovi ove dične „koalicije voljnih“, efekat zastrašivanja Kremlja bi se, biće, još jednom eksponencijalno povećao.
Na te i takve poteze bi verovatno i Makijaveli zanemeo, jer – kome to koristi?
Svojevremeno razaranje „Severnog toka“, kojim se EU snabdevala ruskim energentima je pak sledilo ovom pravilu velikog italijanskog teoretičara politike, no pokušaji da se za to učine odgovornim nekoliko ukrajinskih entuzijasta na omanjoj civilnoj jahti predstavlja samo još jednu uvredu za zdrav razum.
Nedostaje samo još tvrdnja, da se pri tom zapravo radilo o trudoljubivim i neispavanim ribarima, koji su eto pokušavali da raspletu svoje nesrećno zamršene mreže, da bi i ova maloumna farsa bila perfektna ili barem postala dostojna „apsurdnog pozorišta“ („Le théâtre de l‘absurde“).
Kao i čitava svojevremena kampanja demonizacije Srba.
Ne, Grimove i Andersonove bajke su mnogo bliže životu od ovih konstrukcija vodećih EU-političara, namenjenih – kome? Svojim suprugama, deci, narodima? Jer njih stvarnost neprekidno opovrgava i – nikom ništa, smislićemo nove varijante starih nebuloza!
Tako nemački savezni kancelar Fridrih Merc, koji je još kao kandidat za tu funkciju 2022. gromoglasno obećavao Volodimiru Zelenskom liferovanje dalekometnih „Taurus“-projektila, da bi potom odustao od toga, jednostavno i dalje sledi pravilu „moje pesme, moji snovi“.
Pred susret Vladimira Putina i Donalda Trampa on je postavio odrednice, način vođenja i cilj tog razgovora: „Na Aljasci se morao zastupati osnovni interesi sigurnosti Evrope i Ukrajine (…) To smo jasno stavili do znanja predsedniku Trampu (…) Vrlo jasno smo mu stavili do znanja, da je samo Nemačka od 2022. stavila Ukrajini na raspolaganje vojnu podršku u vrednosti od 40 milijardi evra i da je EU organizovala 18 paketa sankcija za ruske agresore (…), kao i da je vrlo aktivna na polju diplomatskog rešavanja krize, da sve čini da bi se rat zaustavio diplomatskim sredstvima (…)
Ukrajinci moraju da budu uključeni u pregovore (…) Na početku mora da stoji primirje na frontu, pa potom pregovori (…) Bilo kakvo pravno priznanje ruskih osvajanja ne dolazi u obzir (…) Zapad mora da snažno garantuje sigurnost Ukrajine po završetku ratnih operacija (…)“
Ali, avaj… Potom je došla Aljaska…
Na sastanku nije bilo ni traga Zelenskom ili političkim gromadama iz EU i Velike Britanije, o nekom privremenom primirju nije bilo reči a ah! taj tvrdoglavi Putin i dalje odbija da u „stavljanju režimu Volodimira Zelenskog na raspolaganje vojne podrške u vrednosti od 40 milijardi evra samo od strane Nemačke“ konačno prepozna predane, izvanredne napore EU „da sve učini da bi se rat zaustavio diplomatskim sredstvima“.
Britanski Starmer je pak već poodavno oglasio da Valika Britanija uveliko sprema slanje 30.000 svojih vojnika u Ukrajinu, na rusku granicu, no kada je shvatio da EU ne namerava da pošalje barem 100.000 sopstvenih vojnika tamo, tada je pukao i taj mehur od sapunice iz Londona.
Niko od njih ne pokazuje ni najmanju spremnost da konačno shvati ono što je po svemu sudeći Donald Tramp shvatio, naime, da će Rusija u svakom slučaju ostvariti sve zacrtane ciljeve a da što više vremena protiče, da će cena koju će Ukrajina i Zapad platiti samo postajati sve veća i veća.
Rusija nije reagovala na Majdanski puč, Rusija je potpisala ugovore u Minsku sa Ukrajinom (Nemačkom i Francuskom), po kojima bi Ukrajina ostala celovita i vojno neutralna, sa slobodom da se pridruži EU – i bila jeftino, šibicarski prevarena, Zapad je samo kupovao vreme da Zelenskom dostavi što više oružja i – onda je čaša bila prepunjena, Kremlj je rekao – sad je dosta!
Retki su, ali sve češći glasovi razuma, kao što to demonstrira Viktor Orban („Politika“ Beograd. 08.09.2025.):
„Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da će Ukrajina, nakon aktuelnih pregovora o bezbednosnim garancijama, biti podeljena na tri zone – rusku, demilitarizovanu i zapadnu. Njegove reči prenosi list Magyar Nemzet.
Orban je naglasio da se unutar evropskih diskusija već faktički priznaje postojanje „ruske zone“, a da je jedino pitanje kolika će biti njena veličina i kakav će biti njen konačan format.
„Sudbina Ukrajine kao da je već odlučena. Danas Evropa ‘elegantno’ govori o bezbednosnim garancijama, ali te garancije u suštini znače podelu Ukrajine. Rezultat će biti ruska zona, demilitarizovana zona i zapadna zona. Ruska zona već postoji. Sada se raspravlja samo o tome koliko regiona će obuhvatiti“, rekao je mađarski premijer.
On je dodao da je vreme da evropski lideri odu u Moskvu i zaključe bezbednosni sporazum sa Rusijom, jer bi takav dogovor predstavljao jedini realan put ka miru.
Prema njegovim rečima, taj sporazum morao bi da sadrži jasnu odredbu da Ukrajina ne može postati članica NATO-a ili Evropske unije.“
A EU i Velika Britanija? Svo moguće oružje Zelenskom! NATO na rusku granicu! Neka se Ukrajina sravni sa zemljom, umre još milion Ukrajinaca i barem poneka stotina hiljada Rusa!
Tako se Kijevu upravo formira jedan vrlo problematični „štab Multinacionalnih snaga u Ukrajini, kojim će rukovoditi britanski oficir“, kako je nedavno objavio britanski sajt „Difens džornal“.
Iako je Vladimir Putin još jednom upozorio:
„ Što se tiče mogućih vojnih kontingenata u Ukrajini. Upravo je to jedan od prvobitnih razloga sukoba – uvlačenje Ukrajine u NATO. Stoga, ako se tamo pojave neke strane trupe, pogotovo sada dok traju borbena dejstva, polazimo od toga da će to biti legitimni ciljevi za uništenje “
Šta bi na sve to rekao Makijaveli? „Nije važno…“? Ili ipak „Le théâtre de l‘absurde“?
