Jedanaest zdravstvenih radnika i radnica odlučilo je da se vrati u Srbiju, a Ministarstvo zdravlja je poručilo da je nikad veće interesovanje i broj zahteva za povratak naših radnika, što potvrđuje da je zdravstvo Srbije na pravom putu. Da li je sve tako bajkovito i na kakvom je putu naše zdravstvo razgovarali smo sa Radetom Panićem, članom Zbora zdravstvenih radnika Srbije i Društvenog fronta
Jedanaest zdravstvenih radnika, koji su radili u različitim zemljama Evrope, odlučilo je da se preko Kancelarije za dijasporu Ministarstva zdravlja vrati u Srbiju i nastavi karijeru u domaćim zdravstvenim ustanovama. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar uručio im je ugovore o radu u Kliničkom centru Srbije, i poželeo dobrodošlicu u naš zdravstveni sistem, navodi se u saopštenju na sajtu Ministarstva zdravlja.
„Država Srbija će nastaviti da ulaže u zdravstvo, jer želimo da naš zdravstveni sistem ne zaostaje za onima iz zemalja iz kojih dolazite. Naši ljudi u dijaspori su to prepoznali, imamo nikada veće interesovanje i veliki broj zahteva za povratak, i to je najbolja potvrda da je zdravstvo Srbije na pravom putu“, rekao je Lončar u obraćanju zdravstvenim radnicama i radnicima.
Lončar je prisutnima ukazao i na sve napore koji se ulažu u zdravstveni sistem gradnjom novih, savremenih bolnica, nabavkom najkvalitetnije medicinske opreme i zapošljavanjem medicinara.
Dobro poznata predizborna kampanja
„Ta priča o povratku zdravstvenih radnika iz inostranstva je postala uobičajena u izbornim kampanjama SNS“, smatra Rade Panić, anesteziolog, član Sindikata lekara i farmaceuta, Društvenog fronta i Zbora zdravstvenih radnika.
Prema rečima našeg sagovornika, priča o novim bolnicama je uvod u deo o zdravstvu „skoka u budućnost“ kojim je Aleksandar Vučić planirao da opravda novac koji je razlika između onoga o čemu priča on da će biti cena EXPO specijalizovane izložbe (18 milijardi evra) i onoga koliko ta izložba košta zaista (najviše 1,3 milijarde).
Kako Panić dodaje, čak i da bude kako je predviđeno, nove zgrade i novi aparati bez izvršioca nemaju nikakav smisao, osim da se kasnije za male pare prodaju bliskim ljudima, ako se zdravstvo zaista u velikoj meri privatizuje kako je planirano još 2015. godine.
„Ko su kolege koje su na fotografiji ne znam, ali znam da nije moguće da su se vratili jer su ovde bolji uslovi ili zarada. Naš kadar najviše odlazi zbog uslova rada i mogućnosti napredovanja u smislu usavršavanja. Ne vidim ni jedan razlog da se kolege vrate, osim ako nemaju neki dogovor sa strankom na vlasti koji ne bi materijalizovali kao izvršioci u Srbiji. Svakako postoje porodični ili neki drugi lični razlozi“, za Mašinu navodi Panić.
Kada su zarade u pitanju, Panić podseća da je tehnička vlada polovinom marta ukinula Zakon o sistemu plata u javnom sektoru i time ugasila ikakvu nadu da će zarade biti onakve kako je zakonom propisano ili da se ide ka EU. Kako Panić tvrdi, tehnička vlada nema takva ovlašćenja i postupila je nezakonito.
„Vlast se najviše boji štrajka u Kolubari i zdravstvu“
„U zdravstvu je najveći problem nedostatak medicinskih radnika, potom izamortizovana oprema i onda bih imao dosta toga da nabrajam. Poseban problem je politička šapa koju je vladajuća stranka stavila na zdravstvo. Od nezakonitog vršioca dužnosti koji bi smeo da bude izuzetno i najviše 6 meseci u jednom mandatu, a često je godinama, do svakakvih pritisaka da se radi za stranku na različite načine i osvetničkog postupanja prema neistomišljenicima“, ističe Panić.
Kako sagovornik Mašine naglašava, svaka vlast se plaši nezadovoljstva ili bolje – štrajka u Kolubari i u zdravstvu.
„Trenutno su svi zaposleni pod posebnom pažnjom i često i na posebnim (kaznenim) merama. Ministar Lončar je u petom mandatu, tako da nemamo nijedan razlog da se nadamo boljem dok je ova vlast. Ministar Lončar je Vučićeva desna ruka, a time je zdravstvo potpuno žrtva klike na vlasti“, navodi Panić.
Gašenje državnog zdravstva na pomolu
Rešenje svih problema, smatra Panić, su: usaglašavanje postojećih zakona, donošenje nedostajućih uz njihovu striktnu primenu i domaćinsko planiranje održivog razvoja državnog zdravstva uz uslove za dovođenje u red privatnog sektora i mogući komplementarni razvoj.
Ipak, kako Panić dodaje, u ovom trenutku smo daleko od prvog koraka na tom putu, koliko smo daleko od izbora i pobede liste kojoj su studenti preneli svoje poverenje.
„Plan optimizacije zdravstva do 2035. godine, koji je naručila ova vlast (finansijer je neka od zemalja Skandinavije, hrvatska firma je savetnik, a naručilac NALED je loš i radi na tome da se državno zdravstvo polako (možda i brzo) gasi. To bi bila katastrofa u zdravstvenom smislu za većinu građana Srbije“, tvrdi član Sindikata lekara i farmaceuta i dodaje da je u zdravstvu potrebno mnogo toga uraditi, ali to nije nemoguće – još uvek.
A.G.A.
