U govoru na 80. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, predsednik Vučić se posebno hvalio ulaganjem u infrastrukturu i dijalogom koji, kako tvrdi, uspeva da održava sa sopstvenim narodom uprkos društvenoj krizi koju je okarakterisao kao „nemire i napade na ustavni poredak.” Predsednik je iskoristio priliku da ponovi da se Srbija ponosi saradnjom i sa Istokom i sa Zapadom, te da je prepoznata kao „atraktivna destinacija za investicije.” Ali iza diplomatskog osmeha krije se napetost koju ni UN ne mogu da zamagle.
„Tokom proteklih meseci, Srbija se suočavala sa nemirima i napadima na ustavni poredak. Uprkos nasilju koje su sprovodili demonstranti, pokušao sam da značajan deo krivice pronađem u sebi i nama koji vodimo zemlju. Želeo sam da čujem i razumem poruke ljudi na ulicama. Zbog toga, baš kao i ovde, u Ujedinjenim nacijama, verujem da dijalog između naroda i država nema alternativu, ljudima koji misle drugačije ponudio dijalog, bezuslovni razgovor na sve teme od značaja za naše društvo i potpuno sam siguran da ćemo u predstojećem periodu prevazići sve poteškoće iz proteklih meseci”, komentarisao je predsednik o građanskom buntu u Srbiji koji traje više od deset meseci.
Žalio se predsednik države što je, kako navodi, svet u skorije vreme podeljen po emocijama „izazvanih rušenjem država, društava i elementarnih moralnih vrednosti.” Kao primer naveo je generalni štrajk u Italiji za Palestinu, u kome su učestvovali „huligani.”
„U Italiji su za vikend održane velike pro-palestinske demonstracije. Ljudi su uzvikivali ‘Gaza, Gaza’, ali, bar u Milanu, neki od njih na Gazu nisu ni pomislili. Razmišljali su samo o rušenju i paljenju onoga što je italijanski narod vekovima stvarao i sve zbog toga što je popularno biti protiv vlade i učestvovati u nekakvom nasilju”, tvrdio je Vučić.
Tokom čitavog govora Vučić je koristio retoriku koja poziva na nezavisnost države od velikih sila, podsećajući da Srbija pripada „Globalnom jugu” i da se velike sile prema manjim državama odnose kao prema „šahovskim figurama.” Istakao je i da je potrebno da afrički kontinent bude bolje predstavljen u Ujedinjenim nacijama. Neki lideri iz Afrike u svojim govorima su pozivali da Afrika bude zastupljena u Savetu bezbednosti, koji trenutno čine Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Kina, Rusija i Francuska.
Predsednik je deo govora posvetio i odbrani američkog predsednika Trampa u vezi sa incidentom cenzurisanja voditelja Džimija Kimela koji je ismevao Trampovu izjavu nakon ubistva desničarskog komentatora Čarlija Kirka.
„Kako je moguće da Džimi Kimel, novinar ABC televizije, dobije veću medijsku pažnju u SAD nego pokušaj atentata na, recimo, predsednika Trampa? Ko su ti vladari iz senke koji utiču na ključna politička kretanja i žele da upravljaju svetom i svakom zemljom pojedinačno i, gotovo po pravilu, bez narodne volje i legitimiteta?” pitao je Vučić. Tramp je inače poznat po tome što vodi politiku na osnovu ličnih odnosa i sopstvenog ega, zatim nije čudno što Vučić pokušava da bude kod njega na dobrom glasu.
Po svemu sudeći, može se reći da se suština Vučićevog govora svodi na njegove strahove i iluzije. O protestima je govorio znatno blaže nego što to čini kod kuće, verovatno svestan da njegovi međunarodni partneri ne bi dobro podneli oštru retoriku čoveka koji je već izgubio značajan deo popularnog legitimiteta. U stvarnosti, ono što ga do sada održava jeste spoljna podrška, a upravo ona pokazuje da Vučić rado pristaje da bude pion u nadmetanju velikih sila, sve dok uspeva da sačuva svoju poziciju.
A.M.
