Najzad smo dočekali novu eru, „Eru cepanica“, koja prati većinu građana i građanki u zemllji na brdovitom Balkanu. Skupštine, uprave i odgovorne organizacije pune akteri koji se ponašaju kao „cepanice“. Za razliku od prirodnih cepanica, ove nabeđene „cepaju“ se po strankama, po vođama i glasnogovornicima. Kada stranka padne sa vlasti, pu – pu – pu-, „cepanice“ bez cepanja prelete u novi skup „cepanica“ i tako redom, dok ne pročitaju aforizme:
♦ Dođe neko ludo vreme, da ja ne znam ko sam ja!?
♦ Aktuelni političari uče od svih. Da, ali nisu rekli da, prvo treba da nauče svoju “azbuku”.
♦ Kada se u zemlji ništa ne dešava, izmisle se pretnje ubistvom vodećih političara. Tenzije!!
♦ Stisnutu pesnicu zamenio je ispruženim srednjim prstom.
♦ Predlažem, Vlada da ispuni obećanje, svi nezaposleni dobiju radna mesta 1. aprila!
♦ Samostalni smo. Pitamo, za sve, samostalno: MMF, Brisel, Njujork, Pu…!
♦ Savremeni slogan, uzmi – ništa ne ostavi.
♦ Otprilike, propustismo sve prilike i ostade nam sve otprilike!
♦ Većina ministara, direktora JP i predsednika, po svemu sudeći, su za sve i svašta. Vi procenite!
♦ Naša savremena pravila: sve što ne ide dobro to je zatečeno, od predhodnih. Naravučenije, naši političari nisu ni zatečeni, našli se tu!?
♦ Da bi vlada ostvarila data obećanja treba, da donese zakon, da svaki dan bude 1. april.
♦ Kako stvari stoje, kod nas, konferencije za štampu se svode na monologe.
♦ I lepa reč “leči”. Da, ali je ona od nas proterana.
♦ Kolega me vodi u kafanu, a ja ga, kasnije, vučem iz nje.
♦ Pčele idu sa cveta na cvet, a nas vode iz reforme u reformu.
♦ Naš lider, kako kaže, uči od svih u svetu. Vreme je i da doktorira!
♦ Povećan je novčani priliv u fondu penzionera. Nekim korisnicima nek’ je laka zemlja.
Autor: Akademik dr Milanče Mitovski, dipl. inž. maš.
