Najčuvenije pitanje savremene srpske istorije jeste – kada će nam biti bolje? Nijedno pitanje ne muči Srbe kao ovo, a svi znamo odgovor, ali ga krijemo jedni od drugih. Neretko i od trećih koji finansiraju one druge, pa i neke pete.
Odgovor na pitanje iz naslova nije jednostavan, ali nije toliko ni komplikovan.
Neće nam biti lošije ako greške priznamo i grehe okajemo, sve nazovemo pravim imenom, više razgovaramo, a manje kucamo, manje pričamo, a više radimo, više analiziramo, a manje presecamo, više čuvamo, a manje rasipamo, više uvažavamo, a manje ponižavamo, više gradimo nego što rušimo i potapamo, više poštujemo, a manje osporavamo, više čitamo, a manje nagađamo, više slušamo, a manje galamimo, više se raspitamo, a manje lutamo, više da nas bude nego što nas nije, da više sabiramo, a manje oduzimamo, više zasmejavamo, a manje rastužujemo, manje obećavamo, a više ispunjavamo, više znamo i više učimo, da više činimo nego da nam se čini, da se više poštujemo nego što se napadamo, više krstimo, nego što se raskrštavamo.
Biće nam bolje kada umesto rasula uvedemo red, umesto cepanja krenemo da ušivamo, kada sebe ostavimo sebi, a ne prodamo drugima, kada dolivamo umesto što prosipamo, kada začepimo umesto da bušimo, kada napravimo umesto da dobijemo, kada zapamtimo umesto da zaboravimo, kada zaradimo umesto da ukrademo, kada kažemo istinu umesto laži, kada prstom pokažemo na krivca i krive osudimo, kada nevine oslobodimo, gole obučemo, beskućnike skućimo, vredne nagradimo, lenštine ne unapredimo, deci detinjstvo vratimo, gladne iz kontejnera povadimo, zatvoreno otvorimo, nepristojne upristojimo, realnost ne svedemo na rijalitije, mučenike opojemo, kuće ukrovimo, poplavljeno isušimo, neuređeno uredimo, zastavu istaknemo, zemlju svoju zavolimo, o sebi neku lepu reč kažemo, glavu dignemo, zategnemo umesto da popuštamo, zavolimo umesto da mrzimo, usrećimo umesto da unesrećimo, razgovaramo umesto da tučemo, ćutimo ako nemamo šta da kažemo i verujemo ako nam ništa drugo ne preostane.
Milan Ružić
patriot.rs
