Beograd, grad sa skoro dva miliona stanovnika i velikim brojem turista, nema razvijenu mreži javnih toaleta. U večernjim satima, nakon 23 časa, nijedan toalet ne radi, a van centra grada ih čak i nema. Osnovna fiziološka potreba, u glavnom gradu Srbije, predstavlja logistički problem za sve one koji provode vreme na javnim mestima.
„Kada se u centru grada često oseća urin, kada žene moraju da planiraju šta će popiti u gradu da bi izbegle da moraju u toalet, jasno je da postojeći sistem nije dovoljan. Veliki problem je i to što javni toaleti imaju radno vreme, kao da ih i biološke potrebe imaju“, kaže za Mašinu direktor Centra za zelene politike Predrag Momčilović.
Javni toaleti u Beogradu predstavljaju eksluzivnost, s obzirom na to da ih nema dovoljno i da ljudi moraju otići u neki od ugostiteljskih objekata i eventualno platiti piće kako bi im bilo dozvoljeno da koriste usluge toaleta. Alternative postoje, ali pitanje je koliko su one dostupne ljudima i kako će oni koji su tu kao zaposleni odreagovati.
„Pre svega potrebno je više javnih toaleta, ali dok se oni ne izgrade gradovi mogu da upute građane i na korišćenje toaleta u javnim institucijama. Institucije često ostaju zaključane za građane, iako ih oni finansiraju. Nije sramota da svratite u zgradu opštine, muzej ili na fakultet da obavite fiziološke potrebe“, navodi Momčilović.
Potrebu za javnim toaletima, njihovoj urednosti, ali i prilagođenosti najviše osećaju roditeljima sa decom, osobe sa invaliditetom, kao i osobe u situaciji beskućništva.
„Potpuno sam svestan da manjak javnih toaleta mnogo više ugrožava ranjive i marginalizovane grupe. Javni toaleti kao većina javnih funkcija grada smanjuju nejednakost i vraćaju dostojanstvo određenom broju ljudi koji su trenutno na marginama“, kaže Momčilović. On dodaje da se često u javnost objavljuju slike ljudi kako vrše nuždu na javnom prostoru, a dovedeni su na mitinge vladajuće stranke i naglašava važnost toga da se umesto objavljivanja slika ukaže na potrebu za javnim toaletima, a ne na sramoćenje ljudi. Takođe navodi i to da je „to još jedna stvar koja pokazuje koliko su SNS politike prazne i ne zadovoljavaju potrebe nikoga osim malog broja povlašćenih“.
Ukoliko planirate šetnju šumom ili možda izlet van centra grada, kalkulisanje toga gde ćete otići u toalet spada u jednu od stavki zbog koje ćete zapravo i razmotriti da li ćete uopšte bilo gde krenuti. S druge strane, odlučićete se za tu šetnju ili izlet ukoliko imate nekoga da vam „čuva stražu“ u prirodi.
„JKP Zelenilo Beograd održava 20 sanitarnih objekata, njihova upotreba se ne naplaćuje, a mogu ih koristiti svi žitelji i posetioci Beograda. Ovi objekti su uglavnom smešteni u centru grada“, kažu za Mašinu iz ovog javnog preduzeća.
Četiri kategorije javnih toaleta u Beogradu
Javni toaleti u Beogradu podeljeni su u četiri kategorije koje se odnose na stepen opremljenosti, radno vreme i lokaciju gde se nalaze.
„Sanitarni objekti prve kategorije su na Zelenom vencu, kod Narodnog pozorišta, Palate Albanija, prolaza Nušićeva, Akademskom parku, Avijatičarski trg u Zemunu, Cvetni trg na Vračaru, kod Malog i Velikog Kalemegdana, kao i kod Hrama Svetog Save. U toku zimskog računanja vremena otvoreni su od 7 do 22.30 časova, a u letnjem periodu od 7 do 23 časa“, navode iz Zelenila Beograd.
Objekti druge kategorije u parku Tašmajdan, Manježu, Čuburskom parku, na Autokomandi u Ljutice Bogdana i u podzemnom prolazu Ušće, kako navode u zimskom periodu rade od 9 časova do 16.30, a u letnjem od 9 do 19.30 časova. Treću kategoriju čine toaleti u Karađorđevom parku, na Crvenom krstu i Sahat kuli i u letnjem i u zimskom periodu otvoreni su od 9 do 16.30 časova, dok objekti četvrte kategorije Vrtlarska i Groblje oslobodilaca Beograda rade od 9 do 16.30 časova svakog dana osim nedelje.
„Trenutno su zatvoreni javni sanitarni objekti Podzemni prolaz-Ušće i kod Palate Albanija, zbog problema sa hidroizolacijom i prodiranjem vode u elektro-instalacije“, navode iz Zelenila Beograd i dodaju da su u većini objekata postavljeni ugradni vodokotlići, fenomati, osveživači prostorija, ali i prateća oprema za ubruse, tečni sapun, toalet papir.
Dvadeset javnih toaleta, a samo tri prilagođena ljudima sa invaliditetom
Nepostojanje javnih toaleta ne samo na periferiji, već i u centru grada postavlja bezbroj pitanja koja se tiču direktno svih ljudi, bilo onih koji rade na otvorenom, na gradilištima, trafici ili onih koji samo šetaju, koji su sa decom, onih koji imaju određeni invaliditet ili su osobe u situaciji beskućništva.
„Toaleti u okviru parka Manjež i Tašmajdan i kod Hrama Svetog Save, pored odlične opremljenosti i visokog stepena higijenskog održavanja poseduju i pristupnu rampu za osobe sa invaliditetom“, kažu iz Zelenila i naglašavaju da se toaleti čiste najmanje dva puta dnevno, na sredini i na kraju radnog vremena i da se tokom dana prati situacija tako da se održava higijena u objektima.
JKP Zelenilo-Beograd na pitanja kao što su kako se finansiraju javni toaleti u Beogradu, s obzirom na to da je usluga besplatna, da li postoji plan unapređenja mreže javnih toaleta u narednom periodu i ko sprovodi nadzor higijene i standarda, nije dalo odgovore.
Presvlačenje bebe u javnom toaletu – nemoguća misija
Javni toaleti nisu prilagođeni roditeljima sa decom i bebama, kao ni potrebama koje žene imaju. Nepostojanje osnovnih stvari u toaletima poput vode, toalet papira, ubrusa, sapuna, kao i drugih higijenskih proizvoda, poput uložaka ili opremljenosti za presvlačenje beba stavlja se u drugi koš i „luksuz“ javnog toaleta.
„Kada nema bazičnih potreba, onda i ne mislimo o onome što je iznad, a podjednako je važno. Sa druge strane javlja se potreba da ne govorimo samo o majčinstvu, već roditeljstvu i da se obezbede kabine koje će biti dostupne roditeljima, odnosno i majkama i očevima“, kaže za Mašinu članica BEFEM organizacije Milica Batričević.ž
Primeri Berlina i Budimpešte
Dok se Beograđani i Beograđanke snalaze između 20 javnih toaleta i ugostiteljskih objekata, ali i javnih institucija, evropski gradovi nude drugačiji standard.
Berlin, na primer, na zvaničnom sajtu sanitarnih objekata ističe da ih ima 440 u gradu. Grad je podeljen po zonama na sajtu i za svaku postoji pregled lokacije, cena i način, uz podatak da li su besplatni i skoro svi su pristupačni osobama sa invaliditetom.
Ukoliko ste u Budimpešti, možete preuzeti i aplikaciju sa mapama svih javnih toaleta sa jasnim oznakama da li su prilagođeni osobama sa invaliditetom. Takođe, na istoj aplikaciji navode se i kafići i restorani koji su otvoreni za javnost bez obaveze bilo kakve kupovine. Posebno je izdvojen okrug Jozefvaroš koji u okviru kampanje „budžet zajednice“ aktivno širi dostupnost toaleta. Vrata mnogih kafića imaju jasna obaveštenja na kojima piše da je koriščenje toaleta besplatno.
„Prošle godine smo u kampanji pričali i o tome da postoje javni štekovi koji su zapravo javni toaleti i to su na primer, toaleti u šoping centrima i na fakultetima, poput Filozofskog, ali i drugih koji se nalaze u centru grada“, navodi Batričević i dodaje „Odrastala sam na Zvezdari, a prostor moje socijalizacije bio je Bulevar, često sam tu šetala i provodila vreme. Svraćala sam u neki od kafića i pitala ih da li mogu da dobijem čašu vode ili da odem do toaleta. Grad treba da prepozna da nema kapaciteta i da apeluje na ugostiteljske objekte da stave svoje resurse na raspolaganje jer se radi o javnom dobru“, objašnjava Batričević.
