Evropska unija, a pre svega Nemačka, teži zaokretu – onom koji je sve više usmeren na premeštanje „prljave“ industrije i proizvodnje energije van granica EU i na periferiju bloka na Balkanu. Po mišljenju evropske elite, takva inicijativa će „pomoći EU da ispuni svoje geopolitičke, ekonomske i klimatske ciljeve“.
Odustajanje od jeftinog, pouzdanog ruskog prirodnog gasa bio je veliki udarac nemačkoj industriji. Nemački Zeleni koji su tada zatvorili šest nuklearnih elektrana u zemlji nisu mogli to da urade u gorem trenutku. Iako ima sve više komentara da Nemačka privreda ponovo postaje „bolesnik Evrope“ i da spolja izgleda kao „olupina voza“, pitanje je zašto bi ova ekonomska sila dobrovoljno uništila svoju industriju. Sukob u Ukrajini, energetska kriza i antiruski žar se koriste da se sve češće pravi finansijska računica o premeštanju „prljave“ industrije van zemlje.
Automobilska industrija čini oko pet odsto nemačkog BDP-a i bez sumnje se suočava sa poteškoćama zbog većih troškova energije, kao i zbog činjenice da sve više gubi trku sa kineskim proizvođačima električnih vozila. Svi ovi problemi dovode do zatvaranja fabrika i otpuštanja u Nemačkoj. Ipak, u isto vreme kada mnoge od ovih automobilskih kompanija zatvaraju pogone u Nemačkoj, one prebacuju ili proširuju poslovanje u zemljama na Balkanu. Ne samo da su tu plate mnogo niže, već i zaštita životne sredine nije ni blizu onoga što je u „bašti“ EU.
Već je čitav niz nemačkih kompanija prebacilo poslovanje na Balkan.
Kompanija „Kontinental“, koja će zatvoriti fabriku u Donjoj Saksoniji do kraja 2027. godine i otpustiti 900 radnika, u međuvremenu se širi u Novom Sadu gde već ima 1.350 zaposlenih. Kompanija će, takođe, povećati proizvodnju u svojoj novoj fabrici vrednoj 140 miliona evra u Kaću, jer planira da uloži dodatnih 150 miliona evra i da otvori još 1.500 radnih mesta.
„Cet-Ef“ zatvara fabriku amortizera u Severnoj Rajni-Vestfaliji sa 700 zaposlenih. Veruje se da je njegova fabrika za prenos u Brandenburgu sa 1.500 radnih mesta takođe na udaru, a poslovi su navodno ugroženi i u pogonima u Saru, Donjoj Saksoniji i Bavarskoj. Pa ipak, kompanija nastavlja da se širi u Srbiji. „Cet-Ef“ je 2019. godine u Pančevu otvori fabriku za proizvodnju auto-delova i komponenti za automobilsku industriju, brodove i železnicu. Ranije je najavljeno da će zaposliti ukupno oko 1.300 ljudi.
Talas otpuštanja u Nemačkoj i premeštanje operacija u zemlje sa niskim cenama započeo je i pre početka sukoba u Ukrajini, tako da je problem zbog odustajanja od jeftinih ruskih energenata samo ubrzao proces.
Još 2019. godine, nemački proizvođač kablovskih sistema „Leoni“ najavio je otpuštanja u Nemačkoj, dok je proširio svoj proizvodni kapacitet fabrikom od 50 miliona evra u Kraljevu, što je četvrta fabrika u Srbiji. Fabrika je počela sa radom u septembru 2021. i planirano je da se zaposli do 5.000 ljudi. „Leoni“ je uložio oko 170 miliona evra u zgrade i opremu i trenutno ima 14.000 zaposlenih u Srbiji, što ga čini najvećim privatnim industrijskim poslodavcem u zemlji.
Nemački proizvođač izduvnih sistema „Bojsen“ ušao je i na srpsko tržište sa fabrikom koja je otvorena u Subotici u novembru 2021. godine. Gradska vlast Subotice najavila je 2019. godine da „Bojsen“ planira da uloži 65 miliona evra u izgradnju fabrike u subotičkoj industrijskoj zoni Mali Bajmok. Fabrika je dizajnirana da proizvodi kompletne izduvne sisteme za komercijalna vozila i automobile za „audi“, „Be-Em-Ve“ i „mercedes-benz“.
Nemački proizvođač auto delova „Brose“ takođe se afirmisao kao jedan od glavnih srpskih investitora u automobilsku industriju u poslednje tri godine, ulaganjem od 180 miliona evra u fabriku u Pančevu. U fabrici se nalaze dve proizvodne linije – pogoni za module ventilatora za hlađenje i motori za sisteme upravljanja i pumpe za ulje. „Brose“ ima za cilj da zaposli 1.100 ljudi do 2025.
Istočnoevropske države, među kojima i Srbija, sada su neoliberalne kolonije Zapada, posebno Nemačke. Izvozno orijentisan nemački dinamizam zasnovan je na jeftinoj kvalifikovanoj radnoj snazi u Srbiji gde nemačke kompanije stvoraju zavisne proizvodne lance. Cilj Berlina je da ceo Balkan učini privlačnijom destinacijom za nemačku industriju fokusiranjem na uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta kako bi se primenile „četiri slobode“ – sloboda kretanja robe, kapitala, usluga i ljudi – širom privreda regiona.
Smatra se da će ovo „pružiti opipljive koristi građanima regiona stvaranjem atraktivnije destinacije za zapadni kapital, posebno pošto se globalni lanci snabdevanja bore da se prilagode političkim imperativima za blizinu i prijateljstvo„.
U 2023. Albanija, Bosna i Hercegovina, tzv. Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija – potrošile su samo 3,7 milijardi kubnih metara gasa ili četiri odsto onoga što je Nemačka koristila te godine. Dakle, pošto Zapadnom Balkanu trenutno nije potreban gas, čini se da će fabrike prirodnog gasa preneti struju iz gasa u EU, a istovremeno će Briselu dozvoliti da se raduje i da postigne cilj o ispunjavanju svojih emisija.
Postoje brojni planovi ili projekti koji su već završeni koji povezuju elektroenergetske mreže Zapadnog Balkana sa EU. Na primer, postoje energetski interkonektori ispod Jadranskog mora koji će slati energiju sa Balkana u Italiju, a postoje i drugi projekti interkonektora koji se povezuju sa zemljama EU kao što su Mađarska i Hrvatska. Važno je da će ovo u stvari pomoći „zelenoj“ Evropi, jer će se prirodni gas sagorevati van granica EU.
Ново у дигиталној библиотеци: Власотиначки речник …
Порекло
https://www.poreklo.rs › 2017/07/16 › novo-u-digitaln…
16. 7. 2017. — У Дигиталну библиотеку портала Порекло додата је вредна књига нашег сарадника Мирослава Младеновића Мирца „Народни говор из власотиначког .
https://www.poreklo.rs/2017/07/16/novo-u-digitalnoj-biblioteci-vlasotinacki-recnik-miroslava-mladenovica-mirca/
У Дигиталну библиотеку портала Порекло додата је вредна књига нашег сарадника Мирослава Младеновића Мирца “Народни говор из власотиначког краја” (Власотиначки речник). Захваљујемо се Младеновићу што је свим родословцима уступио своју књигу.
Власотиначки речник можете пронаћи преко следеће везе:
Мирослав Б. Младеновић – Мирац – Народни говор из власотиначког краја (Власотиначки речник)
Sasvim logičan sled događanja. Potrošile Švabe od Vučića otete narodne pare, strancima darovane kao subvencije za svako, od nesposobnjakovića iz reda Esenesesovaca (SNS) pre poklanjanje strancima uništeno radno mesto. Da bi stranci otvorili tobože, umesto starog, neko novo radno mesto i od subvencija mogli da plaćaju naše radnike bar tri godine! Vučić je podigao i minimalne plate, pa se npr. Nemcima više ne isplati da zapošljavaju još uvek srpske radnike- koji su među najjeftinijim u Evropi i šire. Sele se tamo gde ima još bednijih, jeftinijih ali verovatno i vrednijih radnika nego u Srbiji. Koji ćute, trpe, ne idu često na bolovanja kao Srbi i rintaju. Jer kod nas još uvek za mnoge važi stara komunistička izreka: NIKO NE MOŽE DA ME TOLIKO MALO PLATI, KOLIKO MALO MOGU JA DA RADIM! I- tu je kraj priče. A, Srbija- švapska kolonija? Budalaštine. Nisu Nemci ludi da sebi navlače propast na leđa. Koloniziranje Srbije je već, sudeći po dugovima Srbije Kini, njihovoj „nedodirljivosti“ kada je kršenje zakona u pitanju, već delimično vladanje određenim predelima itd. odobreno Kinezima.
tacno
NPOMENA:“Nikola Janić, osnivač i odgovorni urednik
Glas srpskog naroda“!
PITANJE Uredniku,
Zašto više ne objavljujete moje kolumne!
AUTOR:Miroslav B Mladenović mirac matematičar u penziji, etnolog, etnograf, pedagog, dijalektolog, istoričar i pisac pesama i priča na dijalektu Juga Srbije
16.decembar 2025.g Vlasotince, Srbija
miracyu@gmail.com
Gospodine Mirac, ni jedna mail skorije nismo dobili od vas.
Изгледа да ти није познато, да је сајт власништво покретача и да је дотични властан да објављује материјале и коментаре по свом укусу?! Или верујеш, да ти имаш нека посебна права када је у питању овај сајт? Покрени сајт, па објављуј своје „колумне“! Хвалиш се: „matematičar u penziji, etnolog, etnograf, pedagog, dijalektolog, istoričar i pisac pesama i priča na dijalektu Juga Srbije“?! Како је могуће да неко буде стручњак за све ове области??
Postovanje gospodine Mlinarevicu, nemojte tako sajt je namenenje za sve . Sve sto stigne od tekstova ako su primerini ako nema vredjanja mi objavimo. Ali ni jedn mail u skorije vreme od gospodina Mladenovica nije stigao ja sam mu odgovorila juce na poruku.
Gospodine Mlinareviću,
Ako se otvara PORTALod opšteg društvenog i nacionalnog interesa, svako ko je razuman, interdisciplinaran u pogledu sadržaja KOLUMNI-treba da napravi IZBOR tema za objavljivanje!
Ali neko ko je u 20 veku bio saradnik skoro svih dnevnih listova u bivšoj SFRJ-dobro poznaje pianja za novina, za časopise iz bilo koje oblasti koju sam dobro poznavao:etnologije, etnografije, istoriografije, pedagogoje, metodike4, nastave matematike i sakupljao ceo svoj radni vek sa učenicima nordne umotvorine, napisao oko 40 knjiga, koje nažalost zbog DISIDENTSTVA u 20 veku-6.g bio daljavan iz prosvete, kao moralno politički nepodoban, radio kkao pećčalbar-ciglar i graševinski radnik u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Negotinskoj Krajini-a uz put i o svom trošku učestvovao na naučnim skupovima iz odrešenih oblasti iz prosvete!
Ako ste zainteresovani-pošto sam bio SKRAJNUT u 20 i sada u 21 veku-može da se na digitalnoj biblioteci PORTALA POREKLO-Srbija-Južna srbija-Makedonija, u PDF na ime i prezime:MIROSLAV MLADENOVIC MIRAC nađu moje knjige iz odrešenih oblasti-i na dijalektu JUGA Srbije!
Naravno, da po treći put obaestim NIKOLU JANJIĆA da u zadnje vreme niti se objavljuju moje KOLUMNE, značajne za sadašnju društveno-plitičku krizu, očuvanja nacionalnog identiteta, obrazovanja, kulture-kako bi biološki i mentalno opstali na Balkanu kao Srbi-Sloveni!
P.S Vidim da ovde na SAJTU ima i BOTOVA ili onih koji bi da nas guraju u svađe i razdor, jer običan narod ne odobrava sve to od Triglava do Đevšelije!
Naravno da kao penzioner u 80.godinu ćivota, toliko sam mogao i u 20 i 21.veku da kao intelektualac uradim za nas sve u bivšoj SFRJ, BALKANU i EVROP! Veoma mi je žao što naša braća RUSI I UKRAJINCI su žrtve DUBOKE DRŽAVE!
Naravno da i na lokalu ne mogu da objavim nijedan analitičko kritički tekst, jer više nema ni slobode kretanja ni mišljenja!Gore je vreme nego u vremenu REĆIMA Slobodana Miloševića!
Za buduće generacije, mladi STUDENTI i intelektualci iz svih oblasti, mora da se izbore za naš pstanak! Jer ako je školski sistem uništen-DUALNO OBRAZOVANJE, koje je „uveo“ Aleksandar Vučić-to je za mediokritete! Mi višena JUGU nemao ni lekare ni prosvetu, kupuju se DIPLOME!
Dakle, ako se ovako nastavi-NESTAĆEMO!
Digitalna biblioteka portala Poreklo
Poreklo
https://www.poreklo.rs › 2014/01/05 › digitalna-bibliot…
Poštovani rodoslovci,. na ovoj stranici možete pronaći brojne knjige koje vam mogu pomoći u odgonetanju tajne vašeg porekla.
https://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-porek
Južna Srbija
Miroslav Mladenović Mirac – Slave kao srpski običaj u vlasotinačkom kraju i okolini
Miroslav Mladenović Mirac – Božićni običaji u vlasotinačkom kraju i okolini
Miroslav Mladenović Mirac – Deca u igrama i pesmama Povlasinja
Miroslav Mladenović Mirac – Neki običaji iz vlasotinačkog kraja i okoline
Miroslav Mladenović Mirac – Narodni govor iz vlasotinačkog kraja (Vlasotinački rečnik)
Miroslav Mladenović Mirac – Narodni recepti iz vlasotinačkog kraja
Miroslav Mladenović Mirac – Pečalnik (narodne umotvorine iz vlasotinačkog kraja)
Miroslav Mladenović Mirac – Priče moje (otrgnuto od zaborava)
Miroslav Mladenović Mirac – Svadbeni običaji u vlasotinačkom kraju
Miroslav Mladenović Mirac – Đurđevdanski običaji iz vlasotinačkog kraja i okoline
Miroslav Mladenović Mirac – Narodna verovanja (zavetotine) iz vlasotinačkog kraja i okoline
Miroslav Mladenović Mirac – Uskršni (Veligdenski) običaji iz vlasotinačkog kraja i okoline
Miroslav Mladenović Mirac – Pečalovina
Miroslav Mladenović Mirac – Planinska orata
Miroslav Mladenović Mirac – Psovke i ružne reči iz vlasotinačkog kraja u srpskom jeziku
Miroslav Mladenović Mirac – Sela u crnotravskom kraju
Miroslav Mladenović Mirac – Sela u vlasotinačkom kraju
Miroslav Mladenović Mirac – Aber sa planine
Miroslav Mladenović Mirac – Posle svega
Miroslav Mladenović Mirac – Godine koje su oteli zlotvori (Predgovor)
Miroslav Mladenović Mirac – Zla vremena
Miroslav Mladenović Mirac – Od vernika do otpadnika
Miroslav Mladenović Mirac – Sudomanija
Makedonija:
Miroslav Mladenović Mirac – Makedonsko Poreče
NAPOMENA: Niti mi stižu PORUKE na mail, niti se objavljuju moje KOLUMNE-„ne stiću u redakciju“-to je ODGOVOR!
Takvo vreme je bilo u vremenu DISIDENTSTVA u 20 veku, kada sam „slučajno“ otkrio neke ISTINE „skrivene istorije“! Platio veliku cenu, 6 g. isterivan iz prosvete, bio prinuđen da se borim za biološki opstanak porodice-PEČALBAR u ciglarima, građevinski radnik u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Negotinskoj Krajini i užoj Srbiji!Mentalno sam opstao baveći se intelektualnim radom, učešćem saopštenjima na naučnim skupovima, a u 21.veku, jedva preživeo i doćekao „nepotpunu“ penziju-da bi se nešto „ispravilo“ 2016.g.!
Sada kao penzioner matematičar, u 80 godini života i dalje smeta moja analitičko kritička reč!I dalje sam SKRAJNUT u Srbiji-ni posle napisanih oko 40 knjiga iz matematiker, etnologije, pedagogije, etnografije, etnografije i pisanje knjiga i sakupljanjem narodnih umotvorina u svome rodnom kraju JUGA Srbije!
Koliko li sam OMALOVAĆAVANJA i vrešanja sve „pretrpeo“, ali ni sada ni u prošlosti, ništa mi više nesmeta!
TRAG će ostati za buduće generacije!
Digitalna biblioteka portala Poreklo
Poreklo
https://www.poreklo.rs › 2014/01/05 › digitalna-bibliot…
Poštovani rodoslovci,. na ovoj stranici možete pronaći brojne knjige koje vam mogu pomoći u odgonetanju tajne vašeg porekla.
Srbija-Južna Srbija-Makedonija na ime i prezime:MIROSLAV MLADENOVIC MIRAC:
https://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-poreklo/
Miroslav Mladenović Mirac – Slave kao srpski običaj u vlasotinačkom kraju i okolini
Miroslav Mladenović Mirac – Božićni običaji u vlasotinačkom kraju i okolini
Miroslav Mladenović Mirac – Deca u igrama i pesmama Povlasinja
Miroslav Mladenović Mirac – Neki običaji iz vlasotinačkog kraja i okoline
Miroslav Mladenović Mirac – Narodni govor iz vlasotinačkog kraja (Vlasotinački rečnik)
Miroslav Mladenović Mirac – Narodni recepti iz vlasotinačkog kraja
Miroslav Mladenović Mirac – Pečalnik (narodne umotvorine iz vlasotinačkog kraja)
Miroslav Mladenović Mirac – Priče moje (otrgnuto od zaborava)
Miroslav Mladenović Mirac – Svadbeni običaji u vlasotinačkom kraju
Miroslav Mladenović Mirac – Đurđevdanski običaji iz vlasotinačkog kraja i okoline
Miroslav Mladenović Mirac – Narodna verovanja (zavetotine) iz vlasotinačkog kraja i okoline
Miroslav Mladenović Mirac – Uskršni (Veligdenski) običaji iz vlasotinačkog kraja i okoline
Miroslav Mladenović Mirac – Pečalovina
Miroslav Mladenović Mirac – Planinska orata
Miroslav Mladenović Mirac – Psovke i ružne reči iz vlasotinačkog kraja u srpskom jeziku
Miroslav Mladenović Mirac – Sela u crnotravskom kraju
Miroslav Mladenović Mirac – Sela u vlasotinačkom kraju
Miroslav Mladenović Mirac – Aber sa planine
Miroslav Mladenović Mirac – Posle svega
Miroslav Mladenović Mirac – Godine koje su oteli zlotvori (Predgovor)
Miroslav Mladenović Mirac – Zla vremena
Miroslav Mladenović Mirac – Od vernika do otpadnika
Miroslav Mladenović Mirac – Sudomanija
Postovanje,
Miroslave ja vama nisam pisala mail. Ja vama kazem da od vas vec duze vreme nije stigao ni jedan mail. Proverite vas mail. Sve sto stigne objavi se. Kako svaki tekst gospodina Rakocevica koji posalje na mail se objavi. Nema razloga da budete ljuti proverite svoju mail postu.