Istina o vojsci koja se iznutra raspala i krenula u razaranje naroda koji je i stvorio kroz veštačko ,,bratstvo i jedinstvo“ koje je razorilo srpski rod.
Kada su devedesete godine nadvile senku nad Jugoslavijom, mnogi Srbi u Krajini verovali su da će ih Jugoslovenska narodna armija zaštititi. Verovali su da će ta „narodna“ vojska stati u odbranu naroda koji je verovao u zajedničku državu i koji je na tim prostorima bio autohton narod.
Ali stvarnost je bila surova i drugačija.
Dok su srpska sela već gorela u okolini Zadra, Šibenika, Gline i Gospića, visoki oficiri JNA hrvatskog porekla… Franjo Tuđman, Martin Špegelj, Anton Tus, Petar Stipetić, Janko Bobetko i drugi… već su napuštali JNA i prelazili u redove novoformirane hrvatske vojske, što i nije bilo ništa čudno za tadašnje okolnosti i pretenzije hrvatskog i slovenačkog naroda koji su samo tražili priliku da stvore svoje samostalne etnički čiste države od srpskog roda.
Odbegli su nosili ne samo uniforme, već i poverljive dokumente, planove, spiskove jedinica, pa čak i oružje i logistiku.
Tako je vojska koja je trebalo da bude zajednička… postala plen jedne strane.
Dok su Srbi u Krajini pokušavali da se organizuju, često sa starim puškama i bez ozbiljne podrške, najmodernija tehnika JNA završavala je u rukama hrvatskih jedinica, koje će kasnije izvoditi akcije „Maslenica“, „Bljesak“ i „Oluja“… i očistiti Hrvatsku od Srba.
Scene iz tog vremena ličile su na istorijsku tragediju: dok su Srbi kopali rovove i branili svoja sela, oficiri koji su do juče nosili zvezde petokrake predavali su kasarne, skladišta i gradove bez ispaljenog metka. Sve je to bilo upakovano u priču o „mirnom razdruživanju“, ali je za Srbe u Kninu, Petrinji… Glini to bilo samo drugo ime za izdaju.
Istina je jednostavna:
JNA nije pomogla Krajini, ona ju je ostavila i izdala.
Ostavila je svoj narod na vetrometini, razoružan i izdan, dok su zapadni mediji gradili priču o „srpskoj agresiji“.
Taj narativ poslužio je da se opravda rasparčavanje Jugoslavije i, na kraju, uništenje Republike Srpske Krajine.
Epilog jedne zablude
Jugoslovenska narodna armija stvorena je kao vojska svih naroda i vera, Srba, Hrvata, Slovenaca, Muslimana, Makedonaca i drugih. Upravo zato je bila neodrživa u trenutku kada je ideja bratstva i jedinstva postala prazna ljuštura.
Posle smrti Josipa Broza Tita, čoveka hrvatskog porekla (i to je pitanje), koji je decenijama držao balans silom, a ne verom, temelji te države počeli su da se krune, što nije bilo ništa čudno, već realno. Komunizam, koji je decenijama gušio veru, ponižavao nacionalni identitet, rodoljublje i uništavao sve što je bilo srpsko i duhovno, razorio je temelj naroda koji ga je najviše gradio.
A onda su stupili na red i srpski političari, Titovi sledbenici (komunisti)… nespremni, neodlučni, bez vizije i rodoljublja… ali po svaku cenu da očuvaju trulu ,,Jugoslaviju“.
Umesto da shvate da je raspad Jugoslavije neminovnost i da treba misliti na zaštitu srpskog naroda u republikama koje su se otcepljivale, oni su verovali u prazne fraze o ,,bratstvu i jedinstvu“ koje više niko nije osećao, sem deo zabludelih Srba-jugokomunista.
Dok su drugi narodi već formirali svoje vojske i nacionalne programe, srpski politički vrh je bauljao i još govorio o očuvanju „zajedničke države“… totalno ,,maloumno“.
Takva naivnost koštala je srpski narod hiljade života. Dok su Tuđman i Špegelj već pripremali „domovinski rat“, mnogi srpski generali i funkcioneri nisu hteli da vide stvarnost koja se rušila pred njihovim očima.
Kraj jedne epohe
Srbi su u vrhu partije postali bezlični činovnici jedne ideologije, bez vere, bez nacije i bez osećaja za žrtvu svojih predaka. Zato se raspad JNA nije dogodio preko noći i slučajno, on je bio neminovnost.
Kada je klonuo komunizam, klonula je i vojska koja ga je čuvala.
A Srbi u Krajini, oni su ostali poslednji čuvari jedne zaboravljene ideje: da se čovek ne bori za državu na papiru, već za ognjište, veru i čast… za svoju dedovinu… Srbi u Krajini bili su autohton narod koji je proteran sa svojih vekovnih ognjišta.
Priredio: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija
nesolidna drzava nesolidna i vojska raspala se ko kula od karata to je bilo jasno u samom pocetku , tuzno je sto je JNA gojila debeloguze generale 40 i vise godina koji su uzdali zemlju .
Ono sto je vojska trebala da uradi da napravi drzsvni udar da postavi 3 generala na vlast i da natera hrvate i srbe da se mirno razidju
Аутор је само заборавио да објасни шта је било са официрским кадром, особито генералима – Србима Крајишницима?
И заборавио је да објасни од куд онолики крајишки дезертери ка су „последњи чувари једне заборављене идеје: да се човек не бори за државу на папиру, већ за огњиште, веру и част…“
“ Autor je samo zaboravio da obijasni …………………… . “ ……..MNOGO, MNOGO ,MNOGO toga ! Vi ste ga potsetili na sami jednu ČINJENICU . Ja sam nabrojao mnogo više toga ( pa mi komentar nije obijavljen ) . Autor se izgubio i u vremenu i u prostoru. On prigovara što JNA nije branila SRBE od akcije “ Oluja “ ……. Tada nije više postojala ni SFRJ , niti JNA ……….