O napadima na Nenada Jezdića

autor:Milan Ružić

U redu je podizati indeks, u redu je ne podizati indeks, ali nije u redu veličati polupismene idiote sa političkim tendencijama prikrivene iza raznoraznih maski koji predvode napade na naše najistaknutije umetnike kao što je Nenad Jezdić
Iako sebe smatram protivnikom vladajućeg režima, moram neke stvari objasniti ljudima duboko ušančenim u ideološke rovove. Naime, ukoliko svaki potez koji se ne slaže sa „revolucionarnomˮ simbolikom i narativom nazovemo ćacijevskim, izdajničkim, poltronskim prema vlastima, brzo će se izjednačiti zli naum iliti prevlast ideologije pobunjenih i vladajućih, pa bi dolazak na vlast novih značio isto što i boravak na njoj starih.

Svi ti potezi kojima se narušava ugled ljudi od dela samo doprinose uzaludnosti pobune protiv sistema, ako sistem nije prejaka reč jer ne postoji, pošto se način sagledavanja stvarnosti počinje meriti kroz istu tačku, da ne kažem nišan.

Napad na čoveka koga dugo godina znam i s kojim se privatno družim, a uz to neospornog rodoljuba i domaćina, sabrata i saborca ̶ Nenada Jezdića smatram potpuno bespotrebnim i usudiću se da kažem još jednim u nizu osporavanja ličnosti koje nepobitno doprinose bogatstvu, kvalitetu i jedinstvenosti naše kulture i identiteta.

Setimo se samo niza kom su Jezdu ovim napadom pridružili ̶ Matija Bećković, Emir Kusturica, Novak Đoković, Milo Lompar, Dušan Kovačević i mnogi drugi. U pomenutom nizu ne vidim nikoga čije delo nije definisalo oblasti u okviru kojih navedeni deluju decenijama. Voleo bih da znam ko nam to ostaje ako su ovi ljudi mete i nepoželjni faktori jedne ili obe strane.

Kultura linča

Setimo se, Jezda je prvi put bio medijski i na društvenim mrežama linčovan zato što je na svečanosti otaranja auto-puta tumačio lik knjaza Miloša Obrenovića. Dakle, napadnut je zbog toga što je radio svoj posao. Onda je napadnut da zarađuje ogroman novac na reklame, prvenstveno onu za Lav pivo. Voleo bih da znate Jezdu i čitavu priču oko tih reklama, pa da saznate zašto ih je radio, a to nije na meni da prenosim. Uglavnom, i oni koji su ga tad napadali su pogrešili. Zatim je usledio napad u martu zbog crvenih rukavica, kao i ovaj sad sa indeksom, a deo su iste celine.

Vidite, Nenad Jezdić je jedan od najboljih srpskih glumaca i onaj ko kaže suprotno jednostavno ne zna o čemu govori ili ga nije baš gledao u pozorištu. Razumem i one koji dižu indekse, ali i one koji smatraju da to nije način, i to ne znači nužno da su protiv onih sa podignutim indeksom. Možda im se samo ne sviđa način iskazivanja nezadovoljstva.

Jezda je čovek koji svoj zadatak odradi besprekorno i za to dobije ovacije, a ako je tako, onda me nije briga da li će podići ruku ili indeks. Više volim što je takav, nego da odigra prosečno ili loše, pa da mu aplaudiraju za njegov politički performans.

Svi ti potezi kojima se narušava ugled ljudi od dela samo doprinose uzaludnosti pobune protiv sistema

Ako već imamo sjajnog glumca koji odlično radi svoj posao, privrednika koji se prelomi napola igrajući najbolju monodramu koju sam ikad gledao i za koju ne možete naći karte, a govorim o Knjizi o Milutinu, da bi mogao da održi svoj porodični posao aktivnim i dobrostojećim, oca četvoro dece od kojih su troje studenti, neki i sa više diploma (pa ne znam koliko je osnovano i pristojno pričati o njegovom nepodržavanju studenata), onoga ko je pravi blagoslov kao prijatelj svima koji ga poznaju, a na kraju i čovek koji ima svoje mišljenje i ne plaši se da ga iznese, ne vidim da nam ostaje išta osim da se takvim umetnikom i čovekom ponosimo.

Patriotizam delima

Dakle, na otvaranju auto-puta linčovali su ga jer radi svoj posao. Igrao je u reklami ̶ radio je svoj posao. Proizvodi rakiju ̶ radi porodični posao. Glumi u pozorištu ̶ radi svoj posao! Stoga, ispada da je Jezdić optuživan zato što radi svoj posao ne prljajući ijedan od njih politikom. Mislim da smo mu za to dužni zahvaliti, jer i sam dizanje indeksa smatram, barem u pozorištu, ne i na ulici, činom koji unižava i prlja svaku umetnost koja nas zaokuplja i raduje.

Skidam kapu i klanjam se pred svakim čovekom koji dobro radi svoj posao na bilo kojoj strani bio, zato što je poplava onih drugih ono što je ovu zemlju i dovelo do ove tačke. Raditi dobro svoj posao i na taj način doprinositi društvu u kome živimo, najveći je patriotski čin koji poznajem.

U redu je podizati indeks, u redu je ne podizati indeks, ali nije u redu veličati polupismene idiote sa političkim tendencijama prikrivene iza maske izdavača, glumca, reditelja, producenta, pisca i tome slično koji predvode napade na naše najistaknutije umetnike, a to rade samo iz jednog razloga i taj razlog apsolutno nije nikakva revolucija, već pokušaj da se čvrsti stubovi našeg kulturnog identiteta sruše i da se oni samopostave kao novi i kao definišući, a nije ih baš briga da li govorimo o umetnosti ili politici. Važno je da vajde!

Još od početka svega ovoga, držeći neretko i govore na trgovima pred studentima, govorim iste stvari, a trudim se da govorim objektivno i nesenzacionalistički, jer s obzirom na to kakva je atmosfera napravljena, nismo daleko od stradanja ljudi. A ja ne želim da budem deo fizičkog stradanja ijednog Srbina na ma bilo kojoj strani bio i mislim da je možda baš u tome izvor postupanja i mog drugara Jezde. Moraćete da pitate njega, ako posle svega bude hteo da vam odgovori i ako ste zaslužili.

Izvor: Fejsbuk