Uveren sam da je naš ratni komandant dostojan večnog pomena i da je otišao u večni život. Njegovo ime ostaće u našim srcima i molitvenom sećanju. Neka je večna slava i hvala Generalu Nebojši Pavkoviću.
AUTOR: brigadni general dr Miroslav Talijan
Profesionalni život generala Pavkovića proticao je u najbremenitije i najburnije vreme novije srpske istorije, u doba ratova i borbi za zaštitu srpskog stanovništva, srpske kolevke i drugih naroda i narodnosti na bivšem jugoslovenskom prostoru, kao i u vreme borbenih dejstava protiv šiptarskih terorista i NATO agresora 1998-99. godine. Bio je čovek čvrstog karaktera i retkih ljudskih osobina, rekao bih da ga je sudbina namenila za ono što je i Božijom voljom bio izabran – za vojskovođu.
Bio je izuzetno inteligentan, posedovao je vrhunske organizacijske sposobnosti, izuzetna vojnička znanja, veštine i navike, kao i vrhunske karakterne osobine i visoko uzorne moralno-voljne kvalitete, koji su u potpunosti došli do izražaja u vreme stanja „biti il‘ ne biti“ po našu otadžbinu i naš narod.
Verovao je u Boga i vojnika svakoga, u našu državu i Vojsku i svetlu budućnost naše zemlje. Uprkos svemu što ga je zadesilo nakon ratova, nakon sveukupne profesionalne i životne golgote i dok je bio u haškom kazamatu, kazivao je: „Nije me pratila sreća u privatnom životu, ali nikada nisam dozvolio da to utiče na moj posao. Mogao sam da budem ljut na bilo koga, ali kada se radi o poslu, onda je to išlo normalnim tokom, bez nekih neprimerenih postupaka prema potčinjenima, prema bilo kome… Verujem u budućnost! Mora se verovati, mora da postoji neka vera u budućnost. Možda je za mene kasno, vreme prolazi ali moramo da verujemo. Život drugačije ne bi imao smisla.“
Uz neumoran trud i nepokolebljivu veru i volju, učinio je tokom NATO agresije velike podvige i junačka dela. U ratnim operacijama, na sjajan način je pokazao operativnu veštinu i vojnu strategiju na tlu svete srpske zemlje Kosova i Metohije, nadmudrivši čitavu NATO alijansu. Pokazao je „umetnost ratovanja“ na delu, a sve ratne planove uspešno je ostvario onako, kako je zamislio sa svojom Trećom armijom. Bio je odlučan, nepodložan tuđim uticajima i primao je svu odgovornost za donete odluke u ratu – sažeto, znao je šta je pravilno, nikad nije bio rob doktrina niti u taktici, operatici, niti u vojnoj strategiji. U odlučujućim trenucima je pokazivao smirenost, samopouzdanje, a može se sad i sa ove distance reći da je našu Vojsku vodio kroz veoma velike teškoće ka najvećoj slavi i nije dopustio da ona bude osramoćena porazom na Kosmetu.
Njegovom zaslugom, naša vojska i država spašene su od kapitulacije, svojim vojnim delom omogućio je da se nakon agresije NATO na našu zemlju od strane državnog vrha vojno-diplomatskim činjenjem izdejstvuje rezolucija OUN 1244, koja je od strane poznatih i priznatih svetskih diplomata ocenjena „kao ključ mira“ ne samo na Balkanu, nego i u Evropi i svetu – da je to tako, svedoče i potvrđuju aktuelni svetski sukobi i ratovi. Naši tradicionalni saveznici su zbog njegovog vojnog dela još više cenili srpski narod i našu otadžbinu, posebno Vojsku Jugoslavije – Srbije.
Kao njegov ratni drug, a sada na čelu 72. brigade za specijalne operacije, mogu da potvrdim da je general Pavković u potpunosti živeo u skladu sa životom vojničke profesije i da je brilijantno odigrao svoju ulogu na delu „na vojničkoj pozornici“ i požnjeo čast, slavu i priznanje našoj otadžbini Srbiji. Za stroj srpskih specijalaca ratne 72. i mene, njegovo ime blista i blistaće zauvek u vojnoj istoriji. Biće uzor i vodilja budućim komandantima, njegovim sledbenicima, da stanu u red sa ovako velikim vojskovođom kao što je bio general Pavković. Svi mi, aktuelni vojnici Vojske Srbije, posebno smo zahvalni našem državnom rukovodstvu što je diplomatskim naporima omogućilo da naš ratni komandant izađe iz zatvora, i da ponovo ugleda nebo Srbije i da na kraju svog života bude dostojno sahranjen u Aleji velikana.
Uveren sam da je naš ratni komandant dostojan večnog pomena i da je otišao u večni život. Njegovo ime ostaće u našim srcima i molitvenom sećanju. Neka je večna slava i hvala Generalu Nebojši Pavkoviću.
U kasarni „Rastko Nemanjić“, Pančevo, 21. oktobra, 2025. godine
Brigadni general, dr Miroslav Talijan,
Komandant 72. brigade za specijalne operacije Vojske Srbije
