Ratište i stratište Srbija i Balkan tek očekuju svoja ispitivanja. Ali hajde ti, učini nešto da se približiš sebi. Niko ti to ne može zabraniti, piše komentator s nadimkom ljh
Kapa do plafona, a čelo do poda, za ovaj tekst. Ovo treba istražiti do u najsitnije detalje. I obznaniti na sva zvona.
Srećom ni barjaktarevi dronovi, ni Šesta flota, ni Starlink, ni ucene iz Brisela nas ne sprečavaju u ovom. Ali – nekako bežimo od suočavanja. Dnevna politika, dnevna crkva, to nam je tema. Da nam je da shvatimo druge. Sebe kao da ne treba shvatiti.
Ovakve stvari su deo porodičnog albuma svakog od nas. Te đedove i prađedove sive ili sefija fotografije, nekad umrljane nekad razmazane, a nekad i cele, sa ponosom čuvamo. Ovaj tekst priča priče i doživljaje naših starih sa tih fotografija. To su stvari koje su utisnute u dušu i vaspitanje svakog od nas.
Kome od nas deda nije bio u partizanima ili četnicima? Ko nije imao nekog u balkanskim ratovima? Po očevoj ili majčinoj strani. Ti ljudi su bili naši vaspitači.
Sagledavajući danas sebe, svoje odlučnosti i neodlučnosti, ogorčenja, radosti i tuge – moramo se osvrnuti na one koji su nas odgajali, pa i one koji su njih odgajali, pa sve do 9 kolena. Tada će nam jasno biti zašto činimo što činimo, i ne činimo što ne činimo.
Mi smo deca onih koji se nisu vratili iz rata. Mi smo deca onih koji su se vratili iz rata. Mi smo deca onih koji su pobegli od rata. Mi smo deca onih koji su propatili od nove vlasti, i deca onih koji su se uvukli u tuđe kuće, nakon preuzimanja vlasti. Sve te stvari oblikovale su ćala i kevu. Babu i dedu. Ujake, ujne, čiče i strine.
Pazi kako niko nije pojurio ovde da nešto prozbori! Pratite tekstove koji posle nekoliko dana nemaju nijedan komentar. Zanimljive stvari. Na ovaj santrač niko ne sme da se nasloni da zaviri u duboki bunar našeg bola i naših rana.
Osvetlimo i osvestimo ovaj deo našeg usuda, dragi moji. Imamo puno potkožnih čireva, gnojnih rana koje čekaju da budu oprani i očišćeni.
Svaka kuća koja bude zidana na ovim neočišćenim ranama, biće kuća na pesku, jer te neosvešćene stvari tinjaće u našim dušama kao vulkan u Jelouston parku.
Niko ne zna kada će iz tame nesvesti vrisnuti iz nas neki kompleks, duboko usađen u nama, i razrušiti nam brak, biznis, vaspitanje, odnose prema komšijama i porodici, međunarodne odnose. To su tempirane bombe naše prošlosti.
„Ah ti Jevreji“ su odavno ispitali sve bolesti i nebolesti svojih predaka iz Aušvica i ostalih logora. Tu se mnogo toga našlo i o sitosti i gladi, o neurozama, strahovima, otpornosti i slabostima dece i unučadi bivših logoraša. Mnogo blaga su sakupili iz tih ispitivanja koji su im pomogli da shvate sebe. Ne mora to saznanje da dođe do svakog ako baš ne može – ali da stigne do glavnih, bar to je korisno.
Ratište i stratište Srbija i Balkan tek očekuju svoja ispitivanja. Ali hajde ti, učini nešto da se približiš sebi. Niko ti to ne može zabraniti.
