Migranti i zamena stanovništva – Ide li Srbija putem zapadnih država? Nikola Jović
„Ako narod nije zadovoljan, promenićemo narod.“, kaže Kralj Ibi u istoimenom delu. Taj citat najbolje objašnjava našu situaciju po pitanju zamene nezadovoljnog naroda- zadovoljnim, tj. lojalnim (lojalistima).
Posredi je jedan ozbiljan demografski koktel- koji može postati nalik Molotovljevom uskoro. Jer imamo kombinaciju odlaska mladih, mahom visokoobrazovanih ljudi, mortalitet veći od nataliteta (više ljudi umre nego što se rodi) i na sve to- pojačavanje uvoza radnika iz inostranstva.
Jasno je da je za sve tri tendencije (odlazak ljudi iz Srbije, više umrlih nego rođenih i uvoz stranih radnika) najveći krivac vlast- jer ima najveću odgovornost i jer ne čini ništa da makar ublaži ove procese već ih- aktivno podstiče. Jer na listi razloga za odlazak iz Srbije ne dominiraju socio-ekonomski već oni koji se tiču uređenosti sistema, države i društva. Čitaj- mnogi ljudi u nestabilnoj i partokratijom razorenoj državi ne žele da žive i rade, kao ni da se upuste u stvaranje porodice, što je razumljivo uzev u obzir postojanje dve kaste;
Onih koji su deo vlasti/uz vlast i onih koji nisu. A pošto većina nije (čak i oni koji možda glasaju za vlast, jer nije matematički izvodljivo da veliki broj ljudi u državi parzitira na budžetu kako to rade „odabrani“) – primorana je da se snalazi kako zna i ume.
I tu deo bira da ode i negde izvan Srbije unovči svoje znanje i ne pravi trule kompromise a deo da ostane i da se bori uprkos sistemu i svim drugim objektivnim poteškoćama. Nažalost, od većine ljudi koja uprkos svemu ostaje tu- mnogi se ne odlučuju/ne usuđuju da zasnuju porodice. I tako dolazimo u situaciju da nas je svake godine nekoliko desetina hiljada manje (jer ljudi „sami od sebe“ umiru ali se ne mogu „sami od sebe“ reprodukovati) i da se broj penzionera maltene izjednačio sa brojem radnika.
A i ti radnici su među najmanje plaćenima u Evropi (što se i reklamira kao vrsta „stimulacije“ stranim kompanijama da dođu u Srbiju) i stoga za mnoge profesije „fali radnika“ a zapravo- fali radnika koji su spremni da rade za bilo koju platu. I onda predsednik reši taj problem tako što ne radi na poboljšavanju uslova rada već- uvozi strane radnike.
Jer je stvorio, oslanjanjem privrede na strane kompanije i kapital u kombinaciji sa partijsko-parazitskim sistemom takav ambijent da smo ekonomski potpuno zavisni od zapadnih država i samim tim obični „podizvođači“ svega što njima treba. Naša mlada, visokoobrazovana radna snaga odlazi upravo u te države i njih osnažuje i razvija, jer se u Srbiji destimuliše njihov ostanak partijskim ucenama za posao i negativnom selekcijom (postavljanje nekompetentnih ali poslušnih na važne pozicije) a u Srbiji nisu neophodni jer nam nije namenjen razvoj već- da budemo sirovinska, intelektualna i svaka druga baza (rezerva) za iste te zapadne države kojima Vučić polaže račune.
I onda da bi se namirila radna snaga za njihove kompanije (i našu privredu uopšteno) kada „presuše“ domaći izvori (ali ne jer objektivno nema ko da radi) okrećemo se uvozu radnika iz inostranstva, koji su spremni da rade za daleko manje plate od domaćeg stanovništva. To spušta cene rada u zemlji uopšteno (nećeš ti da radiš za 500e mesečno, ima ovaj iz Gane što hoće), stimuliše dovođenje još takvih radnika i uništava domaće stanovništvo.
Tako se, na radnim mestima i uopšteno, nezadovoljni smenjuju zadovoljnima (nelojalni lojalnima, makar prvi bili domaći a drugi stranci) jer „Srbija ne sme da stane“ (iako ide ka provaliji) a radnici koji za sad samo rade u Srbiji- će se uskoro početi trajno naseljavati.
Jer mesta „hvala Bogu“ ima zbog odlaska domaćeg stanovništva (objasnio sam i zašto) a privreda, koja ne služi preostalom domaćem stanovništvu već stranim interesima „ne sme da stane“ i ne zanima je ko je radnik na traci u pogonu- dok god se posao obavlja neometano
Uz to, prisustvo radnika iz Azije i Afrike na skupovima vlasti pokazuje da se Vučić neće „libiti“ ni sekunde da ih koristi i kao dnevno-političko oruđe za obračun sa svima nama.Verovatno će im podeliti i državljanstva ne bi li (kao u SAD npr.) iz zahvalnosti glasali za njega.
Uz to, uzev u obzir njihove tendencije po pitanju nataliteta (iz niza razloga daleko veće nego kod domaćeg stanovništva) njihov broj će uz neprestani uvoz da se rapidno povećava i samim tim da iziskuje određene političke i društvene promene i ustupke. Pa ćemo imati, kao na Zapadu već sada što imamo „nove“ Nemce, Francuze, Engleze, Italijane i…“nove“ Srbe.
Jer kao što su komunisti „našeg“ porekla govorili da im nije bitno hoće li u Srbiji posle rata živeti Srbi ili neki drugi narod, dok god pobedi njihova revolucija, tako isto je Vučiću svejedno ko će živeti u Srbiji- dok god on može i dalje da vlada i upravlja po svojoj volji tamo gde mu dozvole i po interesima stranog faktora tamo gde mu zatraže.
Tako da nije preterivanje reći da je borba protiv ove vlasti- borba za goli opstanak. Jer ova „zamena stanovništva“ u kombinaciji sa rasprodajom državne imovine, preduzeća i resursa, ne vodi ničemu do pretvaranju Srbije u rudarsku koloniju, deponiju svake vrste i baze za izvlačenje radne snage i resursa.
A čak i u situaciji (gotovo nezamislivoj) da posle njega dođe gora vlast, opet će joj trebati vremena da se konsoliduje i dođe na taj nivo moći i kontrole koji on već sad ima da bi mogla da nastavi tamo gde je on stao sa negativnim procesima i po mogućnosti ih produbi.Tako da tu opet „kupujemo vreme“ da pauziramo i možda zaustavimo i preokrenemo procese koji nas vode u nestanak države, zamenu stanovništva i potpuno potčinjavanje globalističkim elitama. U suprotnom, proći ćemo (slično, ali gore) kao i zapadna društva jer su oni odavno u ovim procesima i vidimo gde to sve vodi. Kako je Asanž rekao, promena uvek polazi iz Srbije. Neka tako bude i sada.
NultaTačka/NikolaJović
