Opštu bolnicu Leskovac posetili su danas ministar zdravlja Zlatibor Lončar i ministar za javna ulaganja Darko Glišić, koji su sa leskovačkim čelnicima obišli renovirani deo ove bolnice. Međutim, poseta je bila sakrivena od lokalnih medijskih kuća koje lokalna vlast, odnosno gradonačelnik, ne smatra, kako se ne stidi da kaže, „svojim medijima“.
Zaposleni pričaju da se nekoliko dana čistilo i glancalo, a da dva dana niko nije smeo da parkira. „Dva dana na bolničkom parkingu nijedno vozilo, uprkos tome što su bolesni i nemoćni reagovali“, pričaju zaposleni.
Tokom posete dvojice ministara bila je blokirana ulica Marka Crnog.
Generalna rekonstrukcija unutrašnjosti bolnice, uz obećane najmodernije medicinske aparate, ide kao „Skadar na Bojani“. Renoviranje je započeto u decembru 2022. godine, a trebalo je, prema prvim najavama, da se završi za tri godine. Međutim, rekonstruisano je samo jedno od dva krila petospratnog zdanja.
Iz bolnice su najavljivali da će do maja biti preseljeni pacijenti u renovirano krilo, ali – nisu.
Danas to niko više ne pominje. „Ovde se nešto čudno dešava. Prema mojim informacijama, još nije izvršen tehnički prijem niti je dobijena upotrebna dozvola“, kaže dobro upućen izvor iz leskovačke bolnice.
Bolnicu renovira firma GAT
U međuvremenu su se ovde svi slikali – od ministara, preko predsednika srpske vlade, do samog predsednika Srbije. I sve je predstavljeno kao „jedna savremena zdravstvena bajka“. No, ako se ovim tempom nastave radovi, pacijenti iz Leskovca i Jablaničkog okruga i samo zdravstveno osoblje moći će da se opuste tek 2030. godine.
Možda i zbog toga vlast izbegava novinare koji umeju makar da postave pitanje, a ne samo da klimaju glavom i sa ushićenjem gledaju u predstavnike vlasti. Mada je i pre ove posete Goran Cvetanović odlučio da podeli medije na „naše“ i „ničije“.
Najpre je, kako se sam hvali, podelio „svojim medijima“ 39,5 miliona, od ukupno 50 miliona, a odmah nakon toga diskreditovao medije nepozivanjem na, po njemu, važne događaje. Naravno, one koje ne smatra „svojima“, dok s druge strane bitnim informacijama snabdeva one koje, izgleda, više ne može javno da podržava, ali ih voli i novac im je „dao“ na medijskom konkursu – zbog „senzacija“ koje sam, zapravo, kreira i plasira.
Za upustvo, pronađite rečenicu tipa: „Saznajemo nezvanično iz kabineta gradonačelnika“.
Goran Cvetanović je na političkoj sceni tri decenije. Ovo je prvi put da s reči prelazi na dela i selektivno poziva medije – samo one koje smatra „svojima“. Više se i ne trudi da krije: podela na „naše“ i „ničije“ postala je pravilo, ne izuzetak. A Leskovac – njegova pozornica.
Srpska vrhuška -kao da kopira Hitlerovo vreme u Nemačkoj od dolaska na vlast 1933.g. pa do početka rata 1939.g. Naređuju se, organizuju, plaćaju iz budžeta i često pod pretnjom, ali i mamljenjem gladnih ljudi pljeskavicama sa roštilja ili na silu dovlači narod na tobože „velika okupljanja“ da bi bar neki partijski i plaćeni aplauderi čuli i videli Führer-a (vođu i kobajagi Acu-Srbina!). Naravno slično je radio i Tito- bivši Adolfov sudržavljanin i austrijski borac protiv Srba u Velikom ratu ali on je ipak to činio sa više stila od ovog koji danas „jaše“ Srbiju. Tita je cenila planeta, i nisu ga u SAD stavljali na hoklicu da čuči pred predsednikom. Bežao je, doduše, pisala je američka štampa, kada su se ustaše probile (ili od američke policije propuštene) do njegovog hotelskog apartmana u SAD pod krevet – ipak Tita niko kod zajedničke večere ili fotografisanja gurao negde u ćošak. Niti su ga prezirali studenti kao ovoga danas!