Život u Srbiji je poremećen, a postavlja se pitanje da li su izbori realno rešenje koje bi u skorije vreme mogli da vrate normalnost u svakodnevicu.
Veliko je pitanje koliko i kako funkcioniše čak i Skupština, predugo se ne sastaje. Incidenti su, povremeno i grublji, sastavni deo pobune mladeži, ali i uobičajene svakodnevice u kojoj je zabeleženo i prisustvo grupa nabildovanih mladića prethodno godinama povezivanih sa strukturama vlasti. Sve to traje mesecima i, što je i najgore, kraja mu se ne vidi.
Odbacivanje izbornih rezultata
Izlaz iz napetih društvenih odnosa uobičajeno se nalazi u izborima, nakon kojih nova vlast svežeg legitimiteta pokušava da primiri odnose u društvu, vrati uobičajeni ritam života i ubrzano se okreće razvoju.
Međutim, veliko je pitanje da li bi u Srbiji sve funkcionisalo na ovakav način. Jednostavno, podele na sučeljene blokove su žestoke, međusobno nepoverenje ogromno, a nije malo ni onih koji smatraju da su i izbori, pogotovo u naelektrisanoj političkoj atmosferi kakva je već duže vreme, pretvoreni u farsu. Naravno, takvi stavovi ne predstavljaju demokratsko rešenje političke neizvesnosti.
Upravo ovih dana na težinu razrešenja situacije u Srbiji ukazali su diplomatski predstavnici iz najmanje četiri veće zapadne ambasade u Beogradu. Za sada sa svojim viđenjem srpskih poteškoća nisu izišli u javnost, bio bi to poprilično nediplomatski potez.
Ali, sa procenom da održavanje izbora u Srbiji u skorije vreme nosi rizik odbacivanja izbornih rezultata od značajnih političkih grupacija, što bi za posledicu imalo još masovnije proteste, upoznati su relevantni akteri na domaćoj političkoj sceni. Kako vladajući, tako i opozicioni, uključujući i studente koji su, izgleda, trenutno i jači činilac od posustale opozicije.
Implicitno, a u direktnim razgovorima sa ovdašnjim političarima i otvoreno, diplomate ukazuju da postoji ozbiljan rizik da se odbijanje izbornih rezultata artikuliše u oštrije nezadovoljstvo, pa i bojkot nove vlasti. Naravno, nije teško zamisliti da bi bunt mogao da preraste i u otpor.
Glasači još traže
S obzirom na ovakvu procenu razvoja situacije, jasno je da iz četiri ambasade ne preporučuju izbore u skorije vreme, ali ni sami ne nude jasan put razrešenja. Predlažu otvoreni razgovor između vlasti i opozicije, slično predlogu sociologa Dušana Janjića o okruglom stolu koji bi obuhvatio svu domaću političku scenu. Međutim, i vlast i studenti su ignorisali ideju okruglog stola, ali bi se moglo očekivati da budu znatno prijemčiviji kada sličan predlog dolazi od nekog jačeg, moćnijeg. Takav smo narod…
Trenutno, sa gotovo svakodnevnih protesta traže se izbori na svim nivoima, i to što pre. Vlast odbija svojevrsnu ucenu, ali je nedavno najavila da bi izbori mogli biti održani 28. decembra. Računaju da im popularnost kod stanovništva nije toliko opala koliko pokazuju ankete brojnih istraživača javnog mnenja. Možda je realnije da ni opozicija, ni studenti nisu uspeli da preotmu veći deo dosadašnjih SNS glasača. Gro odbeglih nekadašnjih pristalica vladajuće stranke još uvek traži novu političku opciju.
Uzrok nepoverenja
Znatno manji broj protestanata poslednjih meseci takođe ukazuje da se studenti ipak nisu previše odmakli od sopstvene inicijalne baze, dok su opozicione stranke gotovo sve stavile na procenu da će višemesečni protesti pre ili kasnije dovesti do pada aktuelne vlade i promena. Možda, bar u prvi mah, i bez izbora. Teško je drugačije razumeti da svih ovih devet meseci nisu gotovo ništa radile na sopstvenom kadrovskom jačanju i širenju mreže, naročito po unutrašnjosti, što je dugogodišnja slaba tačka svih opozicionih stranaka.
Izbora će, svakako, biti, pitanje je samo kada. Iz četiri ambasade stižu preporuke da se odlože, i to na relativno duže vreme. Do maksimuma zaoštreni odnosi političkih aktera sa bezmalo svakodnevnim fizičkim incidentima nisu poželjna atmosfera za izlazak na birališta. Ali, zato bi upravo naredni period valjalo iskoristiti da se ukloni možda i najveći razlog očitog nepoverenja u izborni mehanizam.
Dijalog i okrugli stolovi
Vreme je da se bude otvoren i direktan. Glavni uzrok sumnji u izborni rezultat su nesređeni birački spiskovi. Problem nije nepoznat ovdašnjoj javnosti, uočen je još na prvim višestranačkim izborima, i svaki put nanovo kad god se glasalo. Bilo je i pokušaja da se srede, ali se od svega brzo odustajalo.
A bez uređenih spiskova mahinacije ne samo da su moguće, već se i neprekidno osmišljavaju novi mehanizmi prevara. Po prirodi stvari, vlast je u prednosti mogućnosti zloupotrebe nesređenih spiskova i time se koristi. Baš kao što su se koristile i trenutno opozicione stranke kada su bile nosioci vladajuće većine.
U svim demokratskim društvima izbori su čin provere političkog raspoloženja stanovništva. Međutim, da bi odražavali realnu volju građana, moraju se izbeći brojne manipulacije, pre svega sa biračkim spiskovima. Moglo bi se reći da nema demokratskih izbora bez sređenih biračkih spiskova.
Stoga bi se odmah trebalo okrenuti zahtevnoj i ne lakoj proveri i preciziranju ovih akata koji čine polazište demokratske procedure. A dok se ne srede spiskovi, opoziciona scena bi trebalo da prihvati poziv predsednika Vučića na dijalog, baš kao što i vlast ima razloga da učestvuje u okruglim stolovima.
