U rano jutro 24. juna, godine 1992, zaglušujuća buka topovske i artiljerijske vatre je označila početak operacije „Koridor 92“, poznatije kao Bitka za Koridor (života).
Nakon što je i dvanaesta beba umrla u banjalučkom porodilištu zbog nedostatka kiseonika, a zbog činjenice da je ista sudbina (izvesna smrt) čekala i ostale stanovnike Bosanske Krajine te čitave Republike Srpske i Republike Srpske Krajine (usled blokade i nalaženja u neprijateljskom, bošnjačko-hrvatskom okruženju), general Momir Talić je izdao saopštenje za sveopšti napad svim raspoloživim snagama i rekao da hoće da se do Vidovdana probije put do Srbije, makar bio kolika i kozija staza.
Tako je počela najveća i najznačajnija operacija i bitka čitavog Odbrambeno-otadžbinskog rata u Republici Srpskoj, bez koje ne bi bilo ni svih drugih, potonjih slavnih bitaka, ni Republike Srpske, niti Srba u Bosni i Hercegovini.
Nedovoljno povezane, navrat-nanos stvorene jedinice potonje Vojske Republike Srpske, još uvek nedovoljno formatirane i vojnički ustrojene, nastale mahom kao nasleđe jugoslovenskih vojnih i civilnih struktura (mešavina teritorijalne odbrane i ostataka 2. Armijske oblasti JNA premeštene nedugo pre toga iz Zagreba u Sarajevo) krenule su u odsudni juriš na život i smrt, za život svog naroda i njegov opstanak i ostanak na vekovnim ognjištima.
Dan za danom, grad za gradom i Srbija (što je tada, kao i mnogo puta u srpskoj prošlosti, bilo sinonim za slobodu) je bila sve bliža i samim tim i spasenje i izbavljenje iz blokade i sporog izumiranja u neprijateljskom okruženju.
Glavne faze operacije su završene već za nekoliko dana, a oni „završni radovi“ su privedeni kraju do kraja jeseni iste godine kada je zacementirana severna granica Republike Srpske i Koridor života kao njena glavna žila kucavica i garant opstanka.
Simbolika ove operacije je jasna: bez Srbije, bez zajedničke i bratske ljubavi i saradnje svih srpskih zemalja, nema opstanka Srbima gde god oni bili i živeli.
Braća su uvek braća, čak i kada se na momente zavade i posvađaju treba da znaju da nikoga prečeg nemaju do jedni druge.
