Najnoviji podaci Gradskog centra za socijalni rad govore o nastavku trenda opadanja korisnika narodnih kuhinja tokom prethodnih godina. Članica organizacije ADRA za Mašinu govori o uzrocima ovakvog trenda i potrebnim merama za ostvarivanje socijalne sigurnosti za sve građane.
Broj korisnika narodne kuhinje od 2021. opada. Sa 9547 korisnika 2021, sledeće godine je pao na 8719, a prema podacima koje je portal Mašina dobio od Gradskog centra za socijalni rad, u 2023. taj broj je iznosio u proseku 7583 korisnika.
2022. godine je na snagu stupio Zakon o socijalnoj karti, zbog kog je značajan broj ljudi izgubio pravo na novčanu socijalnu pomoć, koja je jedan od uslova za ostvarivanje prava na besplatan obrok.
Milica Jocić iz humanitarne organizacije ADRA za Mašinu komentariše ovaj trend opadanja korisnika narodnih kuhinja u Beogradu i ukazuje na posledice istog.
„Trend opadanja broja korisnika narodne kuhinje sigurno nije posledica smanjenja broja siromašnih i gladnih u Srbiji, o čemu govore i statistički podaci koji beleže trend porasta broja siromašnih. UN (Unicef) podaci za 2023. godinu govore o tome da se 800 hiljada građana nalazi u apsolutnom siromaštvu i da postoji stalni trend porasta broja (apsolutno) siromašnih”, za Mašinu navodi Jocić.
Kako sagovornica Mašine smatra, opadanje broja korisnika narodne kuhinje direktno ukazuje na ozbiljnost posledica uvođenja Registra socijalne karte po korisnike socijalne zaštite odnosno korisnike novčane socijalne pomoći i korisnike prava na besplatan obrok.
„Takođe, većina prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite suštinski nisu dovoljno pristupačna ljudima u potrebi, kriterijumi za njihovo ostvarivanje često su restriktivni i diskriminišući. Registar socijalne karte samo je dosatno učvrstio ove kriterijume koji se već bili na snazi”, dodaje Jocić.
Dugogodišnja praksa isključivanja
Kako smo ranije pisali, uprkos velikoj potrebi za narodnim kuhinjama, one često ostaju nedostupne socijalno ugroženim građanima.
Jocić ovo ističe kao jedan od dugogodišnjih problema u socijalnoj zaštiti za koji i dalje ne postoji volja da se reši. Prema njenim rečima, propis kojim se omogućava da pravo na besplatan obrok ostvare samo osobe koje su ostvarile pravo na novčanu socijalnu pomoć u praksi znači da svi ljudi koji iz nekog administrativnog razloga ne ispunjavaju uslove da ostvare pravo na novčanu socijalnu pomoć, neće imati ni pristup narodnoj kuhinji, uprkos tome što objektivno spadaju u kategoriju (apsolutno) siromašnih i imaju potrebu za besplatnim obrokom.
„Ovakva praksa isključivanja najviše pogađa višestruko ranjive i marginalizovane osobe – osobe koje nemaju lična dokumenta, osobe u situaciji beskućništva, osobe sa invaliditetom i one koje se otežano kreću, osobe sa problemima mentalnog zdravlja, kao i osobe koje su u nekom skorijem periodu ostvarile neki minimalni prihod koji zapravo ne zadovoljava ni osnovne životne potrebe ili imaju stan u svom vlasništvu koji može biti potpuno neuslovan i neadekvatan za stanovanje (npr. bez struje, vode, prozora itd.). Sve one kojima je pomoć najpotrebnija”, naglašava Jocić i dodaje da zog praktične nedostupnosti ovih usluga (NSP i besplatan obrok) svi ovi ljudi budu prinuđeni da se na alternativne načine snađu za svoj obrok i na taj način direktno im se ugrožava zdravlje i život.
„Potrebno je smanjiti prepreke i olakšati kriterijume za ostvarivanje prava kako bi bila zaista dostupna ljudima u potrebi”
U oktobru 2023. povodom Svetskog dana borbe protiv beskućništva Mreža organizacija za borbu protiv beskućništva podnela je zahteve nadležnima da se izmeni Odluka o pravima i uslugama socijalne zaštite. Izmene bi porazumevale da se lica koja žive na ulicama Beograda trajno uvedu kao posebna kategorija prava na besplatan obrok, što bi značilo da ne postoje dodatna uslovljavanja.
Kako smo ranije pisali, usled sveprisutne socijalne nesigurnosti u Srbiji, neophodno je olakšati pristup narodnim kuhinjama.
„Ono što je suština, potrebno je smanjiti prepreke i olakšati kriterijume za ostvarivanje prava kako bi bila zaista dostupna ljudima u potrebi. Prepreke mogu često biti potpuno nepremostive za korisnike. Na primer, kako bi se ostvarilo pravo na novčanu pomoć najčešće je potrebno pokrenuti sudski postupak – tužbu za izdržavanje za članove primarne porodice. Većina ljudi emotivno i praktično nije u mogućnosti da vodi ovakve kompleksne postupke i zbog toga ostaju bez prava na novčanu pomoć i samim tim na besplatan obrok”, smatra Jocić.
Sagovornica Mašine navodi da ADRA u praksi primećuje da je ostvarivanje ovog prava najčešće potrebno povremeno ili stalno omogućiti i različitim ranjivim kategorijama stanovništva koji su u stalnom riziku od siromaštva i beskućništva, a koji nisu nužno korisnici novčane socijalne pomoći već ostvaruju druge prihode, poput penzionera, samohranih majki, porodice sa više dece, osobama koje su trenutno ostale bez posla itd.
„U tom domenu, potrebno je bolje strateško planiranje usluga socijalne zaštite koje će biti kreirane u odnosu na realne potrebe stanovništva, uključivanje samih korisnika u izradu strategije i shodno tome veća izdvajanja iz budžeta RS za socijalnu zaštitu”, zaključuje Jocić.
A.G.A.
