Informacije o ruskom dobrovoljcu Vitaliju Gleboviču Bulahu, koji je nestao tokom bitke u rejonu karaule Košare 1999. godine, tokom NATO bombardovanja, još nisu poznate. Njegova sestra, Jelena Glebova Bulah, za Sputnjik otkriva na koji način se već četvrt veka bori da pronađe informacije o bratu.
Jelena je boravila u Beogradu tokom prethodnih pet dana na poziv Komisije za nestala lica Vlade Srbije zbog DNK analiza.
Tokom posete Srbiji je obišla i ulicu u Čajetini na Zlatiboru koja je dobila ime po njenom bratu Vitaliju Bulahu 2023. godine. To za nju predstavlja veliko uvažavanje od strane Srba ne samo prema ruskim vojnicima, nego i prema svim dobrovoljcima koji su se priključili Srbima. Obišla je i Beograd kao i spomen sobu 125. Motorizovane brigade u kasarni ,,Car Lazar,, u Kruševcu, koja čuva uspomenu na poginule vojnike i herojsku jedinicu koja se borila na Košarama.
© Foto : Sputnjiku ustupila Jelena Glebova Bulah
“Mi ne znamo kako je on došao u Srbiju, da li zvanično ili nezvanično. Znam samo da je u martu 1999. godine otputovao iz Rusije, rekao je da ide u vojnu službu i koliko znam u Jugoslaviji je bio 15. aprila na Košarama. Sledeće informacije koje smo imali su bile kada su na televiziji prikazali albanski video snimak o tome da je poginuo”, priča nam Jelena.
Naša sagovornica navodi da nikakve druge informacije nije imala, kao i gde se on nalazi, ali ističe da je imao motivaciju da dođe u tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju.
“Imao je motivaciju da dođe kao dobrovoljac, jer je malu Srbiju bombardovao veliki NATO. Svi znamo da su još od Nikolaja drugog Srbi i Rusi braća. Kako da ne stane na stranu malog srpskog brata protiv velikog NATO-a”, kaže Jelena.
Istakla je da je za par dana koliko je boravila u Srbiji shvatila da je mentalitet Srba i Rusa veoma blizak, kao i da ona uvek zastupa da ljudi moraju da razgovaraju, posebno u ovim vremenima. Dodala je da je važno i da svi žive u prijateljskim odnosima.
Napomenula je da njena borba da pronađe brata traje već četvrt veka i da se nastavlja.
“Neprekidno, već 25 godina tražim brata. Bila sam u Beogradu ovih dana i dala sam materijal koji je neophodan za analizu DNK koja će se obaviti u Hagu. I u slučaju da ne dobijemo neke rezultate, ja ću i dalje nastaviti da ga tražim”, izjavila je Jelena.
Ona nam kaže da će i dalje pokušavati da stupi u kontakt sa vojnicima koji su bili sa njenim bratom na Košarama kako bi dobila od njih dodatne informacije, kao i da joj podršku pruža Ljubinko Đurković penzionisani pukovnik Vojske Srbije, komandant Drugog bataljona 125. motorizovane brigade Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije.
Osvrnula se i na činjenicu da su Srbi i Rusi uvek bili prijateljski narod. U Srbiji su je divno dočekali i kako navodi – zaljubila se u našu zemlju i veoma je zahvalna Vladi Srbije na pomoći.
Jelena je u četvrtak položila venac na spomen obeležje Braniocima otadžbine u kompleksu nekadašnje kasarne Rasina i upalila sveće nedaleko od spomen ploče stradalim borcima na kojoj je urezano ime njenog brata Vitalija Bulaha.
Vitalij Glebovič Bulah rođen je 2. januara 1965. godine u selu Smidoviči u Habarovskom okrugu. U Omsku je završio vojnu školu 1990. godine. Učestvovao je u ratu u Nagorno Karabahu 1993-1994. godine.
Nikada nije utvrđeno šta se tačno desilo sa njim, niti je njegovo telo pronađeno, kao ni tela šestorice boraca sa Košara.
Na albanskoj televiziji emitovan je snimak na kojem se vidi telo krupnog muškarca u uniformi Vojske Jugoslavije, kao i pripadnika terorističke Oslobodilačke vojske Kosova koji pokazuje ličnu kartu sa imenom Bulaha Vitalija Gleboviča, za koga se pretpostavlja da je izgubio život 19. maja 1999. godine u okršaju sa pripadnicima OVK.
