Pismo našoj javnosti iz srpskog sela Jalovika

Ako snabdevanje vodom nije obezbeđeno za selo svega 66 kilometara udaljeno od Beograda, kako je tek sa selima koji su dve ili tri stotine kilometara daleko od glavnog grada?

Mnogi će verovatno morati da potraže na internetu gde se Jalovik nalazi. Evo nekoliko podataka: selo Jalovik nalazi se osam kilometara od opštinskog mesta Vladimirci. Od moje kuće u Jaloviku do Beograda, tačnije do Mosta na Adi, udaljenost iznosi ravno 66 km (a do Šapca 22 km). Selo ima 540 domaćinstava i jedno je od retkih „živih“ sela Srbije – u njemu živi relativno veliki broj mladih ljudi, a postoji i osnovna škola. Stanovnici su vredni domaćini, seju sve vrste žitarica, imaju velike voćnjake zasađene šljivama, dunjama, kajsijama i lešnicima. a mnogi prodaju i mleko. Dakle, naša država ima velike koristi od tog sela.

U čemu je problem? Na kratko pitanje, evo, kratki odgovor: voda. Prema podacima Ujedinjenih nacija, tri su osnovne neophodnosti za normalan život: voda, hrana i struja. Sve više od toga može se smatrati luksuzom. Mogu političari pričati o povećanju plata i penzija, gradnji puteva, sportskih terena i fabrika, no sve to je, zapravo, nevažno ako država nije sposobna da obezbedi stanovništvu vodu, hranu i struju. Naša vlast, međutim, ne može sopstvenom stanovništvu da obezbedi vodu.

Nažalost, koliko sam obavešten, selo Jalovik nije jedinstven slučaj. Ako snabdevanje vodom nije obezbeđeno za selo svega 66 kilometara udaljeno od Beograda, kako je tek sa selima koji su dve ili tri stotine kilometara daleko od našeg glavnog grada?

Evo konkretnog primera. Kupio sam imanje u selu Jalovik godine 2014. Posedujem kopiju pisma koje sam pre ravno devet godina uputio nadležnim institucijama Srbije. Pošto se od 2015. do danas, godine 2024, ništa nije promenilo, da bi naša javnost saznala kakvo je pravo stanje, najbolje da to pismo ponovo objavim:

***
10:55; sreda, 15. jul 2015.

Uvaženi gospodine Predsedniče Srbije, članovi vlade Srbije, kao i gospodo ministri,

Stanovnici sela Jalovik poslednjih pedeset dana nemaju redovno snabdevanje vodom. Ili, da budem precizniji, voda stiže obično oko jedanaest uveče, a snabdevanje vodom prestane sledećeg dana već u sedam ujutro. A čest je slučaj do po nekoliko dana selo nema ni kap vode.

Službena politika srpske vlade glasi: „Želimo u Evropu!“ Ako. No, onda treba da se i sve srpske institucije ponašaju „evropski“. Šta to znači? Kada, na primer, u nekom mestu u Nemačkoj ili Danskoj neće biti četrdesetak minuta struje ili vode, onda nadležni organ obavesti svoje potrošače o nastaloj situaciji i uverava ih da će se kvar ukloniti u što je moguće kraćem roku. Često se potrošačima ponudi i obeštećenje. Da čovek u svojoj kući ima struju i vodu, po zakonima EU, spada u osnovna i elementarna ljudska prava.

A kako je to u Srbiji, u Jaloviku? Ovde nemamo ne 40 minuta, već 50 dana redovno snabdevanje vodom! Stanovnici sela Jalovik samodoprinosom su izgradili vodovod i redovno plaćaju račune. Onda je valjda red da i preduzeće „Izvor“ uredno izvršava obaveze prema svojim mušterijama! A nadležni za snabdevanje vodom sela Jalovik to ne samo da ne rade, nego se čak nisu udostojili ni da nas informišu o tome koliko dugo neće biti vode, a ni uzrok zbog čega nema redovnog snabdevanja vodom. A šta da radi seljak koji ima pet ili deset krava? Da li gospoda ministri, ili opštinski činovnici znaju da jedna krava treba dnevno da pije sto litara vode?

Ovde, dakle, leži glavni problem: u odnosu vlasti prema svojim građanima. Dok na Zapadu postoji jasna svest o tome, da sve državne institucije žive od poreza koga uplaćuju građani, kod nas u Srbiji, očevidno, još vlada svest iz davnih, turskih vremena, da stanovnici-raja nemaju šta da traže od državnih i opštinskih službenika. Jednom rečju, na Zapadu su državni činovnici sluge naroda, a kod nas, službenici se ponašaju kao da nam daju neku naročito milostinju što nas uopšte prime u svoju kancelariju!

Obratio sam se predstavnicama zemalja, sa kojima Srbija ima najrazvijenije privredne odnose. Reč je o ambasadama Nemačke, Rusije i Italije. Ako Srbija i opština Vladimirci nema dovoljno novaca za rekonstrukciju vodovoda, spremni smo da se obratimo za pomoć tim državama, te da možda i od njih dobijemo tehničku opremu u vidu donacija.

Pozdrav,
Nikola N. Živković, srpski pisac i prevodilac,

Postskriptum
Kopiju ovog pisma prosledio sam na sledeće adrese:

Kabinet predsednika Vlade Aleksandra Vučića, Beograd, Nemanjina 11, tel/faks: 3620-115, predsednikvlade@gov.rs
Kabinet potpredsednika Vlade i ministra državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički, Beograd, Nemanjina 11, tel: 3617-717, 3617-693; potpredsednik.kabinet@gov.rs
Kancelarija za saradnju s medijima, Beograd, Nemanjina 11/Bulevar Mihajla Pupina 2, www.kzsm.gov.rs omr@srbija.gov.rs
Pre služba, Beograd, Nemanjina 11, tel: 3617-709, 3617-710, 3617-730, www.kzsm.gov.rs, press@gov.rs
Republička direkcija Srbije za snabdevanje vodom, ivana.mutavdzic@minpolj.gov.rs, natasa.milic@minpolj.gov.rs
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Beograd, Nemanjina 22-26, tel: 260-79-60, 3612-197, www.mpzzs.gov.rs, office@minpolj.gov.rs
List „Politika“, redakcija@politika.rs Društvo: Milan Galović, milan.galovic@politika.rs, Ozren Milanović, hronika@politika.rs, Pogledi: Branislav Radivojša, pogledi@politika.rs
List „Novosti“, redakcija@novosti.rs, internet@novosti.rs, webredakcija@novosti.rs
Beogradski centar za ljudska prava, bgcentar@bgcentar.org.rs