Kada se govori o ugroženosti bezbednosti novinara u Srbiji, u široj javnosti obično se ovaj problem poistovećuje sa, pravničkim rečnikom rečeno, atakom na život i telo, dok se pretnjama, uglavnom, ne pridaje toliki značaj, pa se često može čuti stav da su ovakvi slučajevi ugroženosti novinara pomalo i predimenzionirani. Odnosno, da je situacija danas, kada je novinarska profesija u pitanju, mnogo bolja nego što je to bilo devedesetih, u vreme ratova i oštre društvene polarizacije, kada su se desila ubistva Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. Što, na drugoj strani, nedvosmisleno, ukazuje na to da su pretnje preko društvenih mreža i interneta postale nešto uobičajeno. Čak i u slučajevima otvorene pretnje ubistvom, kakvu je, svojevremeno, 2009. godine, doživeo Stojan Marković, vlasnik Čačanskih novina, od brata nekadašnjeg ministra Velimira Ilića.
Do sada, najdrastičniji primer ugroženosti bezbednosti novinara je, nedavni, fizički napad na Nenada Nešovića, vlasnika i novinara portala N2, koji je, u dva navrata, napadnut u svojoj redakciji, koja je pre tri godine obijena, kada je načinjena velika materijalna šteta. Za razliku od nedavnog slučaja fizičkog napada, koji je prijavljen policiji, ali Tužilaštvo usled nedostatka svedoka nije pokrenulo postupak protiv napadača, lica koja su pre tri godine provalila u prostorije portala N2, do dan danas nisu otkrivena.
Nešović objašnjava da se u vreme kada je obijena redakcija njegov portal često povezivao sa televizijom N1, zbog čega je, mnogo puta, bio izložen velikim neprijatnostima. Nešović je tada izrazio i sumnju da istraga tapka u mestu, upravo iz navedenih razloga, ali, naravno, ne može to sa sigurnošću da tvrdi.
– Mojoj redakciji je napravljena ogromna materijalna šteta, više od 300 hiljada dinara, jer onog dana, kada se to desilo, nisam mogao realno ni da sagledam posledice obijanja huligana. Slobodu medija i bezbednost novinara u Srbiji najbolje oslikava i činjenica da je u vreme kada je obijen N2 svega nekoliko glasila prenelo vest o tome. To su bili, kako je istakao, Nova.rs, Ozonpress.net, Epicentarpress, Info-lider.com i Direktno. Zato se moram zapitati šta je sa kolegijalnošću i željom da se kolegama pomogne. Na drugoj strani, moram da napomenem da je uviđaj obavljen prilično neprofesionalno, nisu uzeti otisci sa svih površina sa kojima su huligani imali kontakt, policajci se čak nisu popeli ni na krov, za koji su komšije rekle da je bio njihov put ulaska u zgradu gde se nalazi moja redakcija – objašnjava urednik portala N2.
Kada je reč o obijanju redakcije portala N2 indikativno je, kako kaže Nenad Nešović, da su, još uvek nepoznati, počinioci, prilikom provale u Dom gluvonemih, gde se prostorije portala nalaze, od svih kancelarija koje se nalaze u Domu za gluvoneme, izabrali ključeve baš njegovog poslovnog prostora.
– To izaziva sumnju da je ciljano obijena moja kancelarija, od ukupno četiri. U druge nisu ni privirili, a svi ključevi su na jednom privesku. Pretpostavljam da se nekome ne sviđa način na koji radim, a čak su me u MUP pitali da li je moja firma ćerka N1.
Krajem prošle godine Nešovića je u redakciji, dva puta, fizički napalo lice koje mu je pre toga već pretilo, o čemu se govorilo i na sastanku Stalne radne grupe za bezbednost novinara, održanom u Čačku.
– Pretio mi je ubistvom, a onda je ušao u moju kancelariju i udario pesnicom ispod levog oka i dok sam pokušavao da ga smirim, udario me po drugi put – objasnio je, tom prilikom, Nešović.
Posle ovog napada Nešović, neko vreme, zbog straha nije išao na posao, navodeći da ga niko ne bi kontaktirao oko ovih napada i pretnji da to nije uradila Stalna radna grupa za bezbednost novinara. U njegovom slučaju, policija nije reagovala na prijavu obijanja redakcije, a napad, koji je dva puta prijavljen policiji, nije izazvao reakciju Tužilaštva zbog manjka svedoka. Tom prilikom ga je Vladimir Brković, javni tužilac iz Čačka, posavetovao da pokrene privatnu tužbu i pojasnio mu detalje slučaja.
U sličnoj situaciji, mada ne tako drastičnoj kao što je to bio slučaj sa Nešovićem, u nekoliko navrata, našla se i Milena Gavrilović, novinarka čačanskog portala Epicentar press, koja, zbog brojnih pretnji, napada i izliva nasilja, ozbiljno razmišlja da prestane da se bavi novinarskom profesijom.
– Pisali su joj preteće poruke, lomili brisače usred najveće mećave, napali su je na protestu sa kog je izveštavala, a povodom čega se, već četiri godine, vodi sudski spor, koji se trenutno nalazi pred Apelacionim sudom – kaže Gavrilovićeva.
Kao i njihove kolege u ostalim delovima Srbije, osim pretnji i novinari u Zapadnoj Srbiji i Moravičkom okrugu, često se suočavaju i sa, svojevrsnim, vidom pritiska koji se ogleda u tužbama i zahtevima za velikim novčanim obeštećenjima, kao što je to slučaj sa gornjomilanovačkim Takovskim novinama, protiv kojih je tužbu podneo predsednik lokalnog odbora SNS, a zbog prenošenja stavova političke organizacije koja je u to vreme imala predstavnike u lokalnoj skupštini.
Po oceni Svetlane Kojanović, iz Centra za monitoring i aktivizam, novinari i mediji se sve češće suočavaju sa atmosferom od pre četvrt veka, kada su slobodni mediji i njihovi novinari u javnosti žigosani kao strani plaćenici, izdajnici… Ona navodi da je njena ćerka, osoba sa invaliditetom, bila predmet targetiranja od strane jednog, konkretnog, medija, čije ime ne želi da navodi, ali insitira da Stalna radna grupa za bezbednost novinara treba da pomogne sa pronalaženjem načina da se i takvim napadima stane na put.
