U susret Paradi ponosa ili kao je brojni Srbi nazivaju- „Paradi srama i razvrata“ u Beogradu
Piše:P. Rakločević
Sudeći po nedavnim izveštajima Vučićevih medija izgleda da su za septembarsku paradu nekakvog tobožeg „ponosa“, a po mišljenjima brojnih stanovnika Srbije za „Paradu srama i vulgarnosti“ pripreme već u toku. Zato današnji osvrtu na tu diskutabilnu temu ali i o drugim vulgarnostima i prekomernom, često radikalnom feminizmu koji očigledno već osvajaju Srbiju.
Poznato je da su Srbi, posebno poslednjih deceniju i kusur godina od kada su vlast uzurpirale eseneslije na čelu sa Aleksandrom Vučićem, koga će, ne daj Bože da to ipak učine, njegove skutonoše i verni dupeljubci, proglasiti novim (naslednim?) kraljem Srbije, a možda i nekom vrstom boga, dobili i prihvatili utrpan im sav zapadnjački šund, neljudskost, lažni smisao postojanja života, nakaradnа seksualnа opredeljenjа i još dosta toga, što se kao nekakav težak oblik kancera sve brže širi Srbijom.
Nekadašnji, davno ukinutim zakonom smatran kažnjivim tzv. „protivprirodni blud“ je, očigledno na pritisak perverznog i davno dobrim delom već feminizovanog i homoseksilizovanog Zapada i u Srbiji postao nekakva „normalnost“. Običaj okupljanja u „parade“ pristigao je u Evropu, kao i mnoge druge idiotije iz SAD, pa je npr. u Kelnu na jednoj nedavnoj Paradi ponosa učestvovalo oko 300.000 -kako i mnogi Nemci misle „razvratnika“ a sa gradskih trotoara ih bodrilo skoro 700.000 njima sličnih. Pre neki dan je održana slična paradu i u Berlinu sa skoro 800.000 što učesnika što prisutnih posmatrača. Malo- malo pa se i u Srbiji organizuju nekakve slične „Parade“. Ipak brojni, očigledno po savremenim shvatanjima stranke na vlasti -Nazadnjaka (SNS-a i njihovih mafijaša) nezahvalni i veoma ortodoksni, drčni Srbi, te „parade“ bi da torpeduju smatrajući ih nacionalnom sramotom. U javnom životu Srbije sve je više i grlatih žena-feministkinja i lezbejki -uz dužnu čast izuzetnicama, prisutnih u liku ljupkih, lepih i „normalnih“ predstavnica ženskog roda. Tu su, uz grlate feministkinje i lezbejke i bivši, ali sve manje glasni nekda „pravi“ muškarci. Izgleda, lezbejke i pederi bi da zavladaju svetom pa i Srbijom!
Danas baš te „grlate“ već vode glavnu javnu reč. One imaju verovatno suficit testasterona u svojim organizmima, pa zato ni same ne znaju da li su muško ili su žensko. Urlaju u Parlamentu, urlaju na skupovima, na trgovima i po ulicama, vitlajući zastavama navodno duginih boja, ujedinjene sa svojom- nazovimo je tako iako ona to nije, tobože „muškom“ bratijom koja svoje od Boga ili od prirode date polne organe ne koristi u odnosima sa „pravim“ ženama. Ali svi zajedno, i muške žene i ženski muškarci, žele da utuve našoj srpskoj deci da je danas sve to normalno. Da dete može – a po pomenutima, zavisno od vrste „porodice“ čak i mora, da ima dve mame, dvoje tata, ili da, valjda na pritisak svetskog lezbejskog lobija na mesto bivše predsednice vlade Republike Srbije ugurane Ane B. -danas predsednice Skupštine, dete može, kao u „istopolnom braku“ pomenute Ane B. -da ima „ženskog tatu“ i pravu, žensku mamu!
Sve te –danas u Srbiji u pobedu marširajuće, danas kao u normalne ne više kao nekadašnje nakaradnosti, silom bi da, u čemu su delimično napred pomenuti već uspeli, uguraju u školske udžbenike za osnovce. Kako bi ih na vreme, ispiranjem mozgova dece kroz udžbenike i planiranu nastavu u školama, privukle svojim satanskim pokretima i naučili svojim novim stavovima i o prirodi i o ljudskom rodu nastalom evolucijom dugom 1,5 milion- a možda i više godina! Koji, eto, u poslednjih pedesetak godina kao ustaljeni običaj mora da se iz korena promeni. Kao da nisu Bog, ili priroda, nazovite to kako hoćete, napravili „prototip“ prvog muškarca, i njegove prve pratilje –žene! A ne muškarca sa muškarcem i žene sa ženom. Znam da je te protivprfirodne razvratnosti možda bilo još od pojave prvog Homosapiensa koji je „istrebio“ Neandertalce (u Hrvatskoj njemu srodnog Krapinca) na prostorima Evrope- pa sve do danas. Ali se te protivprirodne nastranosti nikada nisu prezentirale tako javno i otvorenu, zahtevajući da, npr. u Srbiji, manjina odlučuje i komanduje većinom srpskog roda. Lično, ako je nekoj dami draže žensko telo a muškarcu stražnjica ili polni organ nekog muškarca, i ako seks upražnjavaju u svoja četiri zida, u hotelskoj sobi ali nikako u javnosti, nemam ništa protiv. Čudni su prohtevi i žudnje ljudske, pa tako, verovatno, i u seksu. Ali javno, propagirajući nekada zakonom, verovatno sa pravom zabranjen protivprirodni blud, i željom da se „Pokretu zastave duginih boja“ prikloni što više srpske, posebno mlade populacije- e, to kao vernik-pravoslavac, lično ne mogu da prihvatim! A još manje onih nekoliko srspih vladika- homoseksualaca i pedofila koji, zahvaljujući zaštiti svojih nastranosti od onih sa vrha države, ne dobiše sudske kazne zbog seksualnog zlostavljanja dečaka! Pa neka svako kako želi i smatra da mora – shvati ove moje redove, kao pisaniju jednog novinarčića-bundžije koga je možda već „pregazilo“ ovo nakaradno, tobože moderno vreme! Jer eto, ja se javno buni protiv pomenutih anomalija i nakaradnosti.Koje dekadentan Zapad želi da i u Srbiji pretvodi u normalnost.
U međuvremenu, valjda po savetima svetskih feministkinja, pa sada i u Srbiji, nastala je prava javna pobuna protiv često i pre dvadesetak ili tridesetak godina navodno počinjenih seksualnih zlostavljanja, silovanja i sl. radnji, naravno počinjenih uglavnom od poznatih i uticajnih muškaraca nad mladim devojkama i ženama koje su bile na pragu nekakvih karijera! Ja sam zaista protiv svake prisile a najviše protiv silovanja -ali se pitam kako to, da pomenute „tužiteljke“ u javnost, u policijskim stanicama, na javnim tribinama isl. se nisu pojavljivale svojim optužbama za silovanje tolike godine pa i decenije, pa su se tek sada, uglavnom na zalasku svojih verovatno ostvarenih ili neostvarenih karijera, prisetile tih nedela? Možda -da bi se o njima opet i pisalo i emitovalo koješta? Sada se vidi da je čuveni Pulicer, mađarski Jeverjin, koji je u SAD bio osnivač tzv. „žute, petparačke štampe“ imao pravo kada je govorio „da čak i najružnija, najprljavija ili najneverovatnija vest u medijima, itekako puno znači da neko o kome se govori, ostane ili opet bude u centru pažnje“.
Poznato je da je pronalaskom tzv. antibebi-tableta, svojevremena „seksualna revolucija“ opšteg, i sve češćeg tzv. „slobodnog seksa“ sa zapada stigla i do Srbije. Nije li još tada krenuo, kako je jednom napisao jedan humorista iz Beograda, naravno ne svih nego samo veoma malog broja mladih žena i devojaka u žarkoj želji da uspeju na filmu, estradi, na TV itd. -svojom slobodnom voljom „jurišem“ pravo u „audicije“ u krevetima uticajnih učitelja, profesora, direktora, režisera, snimatelja, finansijera idr. moćnika.? Da bi neke od pomenutih, tek sada pokrenule javne optužbe pa i suđenja vinovnicima zbog verovatno samo tobožnih seksualnih „nasilja“. Čudno, zar ne? Valjda će i posle toliko vremena i nedostataka ključnih dokaza -osim izjava navodno (možda u planiranom i namerno dobrovoljnom?) seksu „oštećenih“, uz svestranu podršku drskih feminsitkinja, naši sudovi uspeti da razmrse ne onaj čuveni Gordijev nego pravi seksualni „čvor“? Malo verovatno -ali ipak, pokušaji su tu. Dozvoljeno je pitanje, da nije svojevremeno bilo možda pomenutih „audicija“ u horizontali, koliko bi njih postale, i bez ili sa vrlo malo talenta za pevanje, za glumu ili balet, poznate, hajde da ih tako nazovemo, „zvezde“? Ne samo kod nas u Srbiji ili u nekadašnjoj Jugoslaviji, nego skoro svuda na planeti!
Naravno da pored pomenutih slučajeva „audicija“ na poseban način, nikako ne smemo da zaboravimo u Srbji česta, veoma strašna prava seksualno-siledžijska maltretiranja, nasrtanja, silovanja i premlaćivanja pa i ubistva devojaka i žena od nepoznatih ali i od strane muškaraca njima bliskih. Njih, iako se o nedelima znalo, niko nije ni pokušao da zaštiti. U tim slučajevima se državne institucije ma i sudskim postuipcima, iniciranih od nekada polupoznatih, često sumnjivih „zvezda“ protiv njihovih nekadašnjih mentora, ljubavnika, protežera idr. -kao što pomenuh, često i decenijama posle opisanih „ događanja“ navodno na silu! I ovde, kao često u Srbiji, važe čuvena dva aršina.
Suludost nas je snašla i borbom feministkinja, valjda po privi put posle reforme srpskoga jezika od Vuka Karadžića do danas, pokušajem totalne feminizacije srpskog jezika. Takođe nakaradnom željom da se na diktat zapadnih „ženskih organizacija“, i u Srba, i gde može a još češće i gde ne može, uvede obavezni ženski rod za nekada „muške“ imenice i pojmove! Naravno, svima nama je poznato da se svi jezici, pa tako i srpski jezik, vremenom menjaju, prihvataju tuđice i nove pojmove. Odbacuju se zastareli oblici pisanja i govora –ali ne preko noći i ne na silu zbog nekakve „rodne ravnopravnosti“ nego se to razvija i menja, takoreći „samo po sebi“ -nizom decenija pa i duže.
Ne bih da opširno citiram koliko je sročeno glupih novotverina koje nas starije potsećaju na našenekadašnje srpdnje kada su od Pavelića na ovamo, Hrvati pokušali da iz njihovog, srpskom veoma sličnog jezika izbace tzv. srbizme! Nisam siguran da li je bila šala ili zblja, da je oluk trebao da se naziva „okolokućno pišalo“ kajiš za pantalone „oklotrbušni držač hlača“ itd.itd. Ali naše komšije nikada zaista, kako smo zbog tamo nekog Josipa Broza, i pored silnih nad Srbima počinjenih zločina u oba svetska rata, morali da ih smatramo „braćom“ a oni to nisu nikada ni bili ni hteli da nama Srbima to budu, su i dalje- po priči čuvene hrvatske spisateljke gospođe Vedrane Rudan, koja se takođe zgražavala nad novim hrvatskim predlozima za izmenu npr. naziva zanimanja, nisu odustali od pokušavali inovacije svog jezika. Pomenula je gospođa Vedrana Rudan npr. da je novohrvatski naziv za diplomiranog inženjera elektrotehnike trebalo da glasi „osvjedočeni ustrojitelj munjarstva“ , učitelj bi se zvao „namicitelj znanja“ a muški polni organ bi se zvanično zvao „međunožno visilo“ ili „međunožno gladilo“ itd. itd. Ne znam da li su Hrvati u tome uspeli- verovatno i njih pritiskaju lezbejsko-pederski lobisti iz Evropske unije i sa zapada! Ali znam, da mi Srbi koji, ustvari imamo Srpsku akademiju nauke i umetnosti (SANU) i akademike- uglavnom ćutologe, bi trebali da se odupremo često tupavoj feminizaciji srpskog jezika -gde god željena, nova izmena zvuči glupo i ne odgovara našem (vekovnom!) jeziku. Ili bi i naši „sveznalci“ iz SANU rado porihvatili pre tri, četiri godine naslov članka u beogradskim Večernjim novostima o čuvenoj srpskoj pesnikinji Desanki Maksimović koji je glasio VOLJENA ČOVEČICA! Tu je, očigledno, na delu bila neka feministkinja koja je „izmislila“ ženski rod imenice ČOVEK. Ja tu polnu novotariju u Rečniku srpskoga jezika Matice srpske iz Novog Sada nisam uspeo da pronađem!
U međuvremenu smo i mi u Srbiji dobili novokomponovane „sudkinje“ -od pamtiveka znane kao sudije, „advokatkinje“ nekada pravnice koje kao advokati zastupaju optužene, a 90% njih bilo ponosno na naziv advokat, onda izveštavačice, tu su i „trenerice“ ili još grđe „trenerke“ -doskorašnji naziv za deo sportske odeće a danas nazivi umesto imenice muškog roda – zanimanja trener, tu su i policajke, pukovnice, generalice, kapitenke ili kapitenice ekipa itd. itd. Nakaradnih primera je bezbroj. Ako ovako nastavimo, i po pitanju nove seksualne orijentacije i po omasoljavanju feminizma, nije predalek dan kada će, zbog sve više feminizma a često i njihove beskrajne mržnje muškog roda, stalno opadanje nataliteta doprineti nestajanju Srba.
Lično mi smetaju silni tzv. „grafiti“ kojima mnogi škrabatori ružnoćom „oslikavanja“ ili glupavim tekstovima uništavaju zgrade po Beogradu. Ipak- moram da priznam da mi se jedan napis na pomoćnom objektu -verovatno na trafostanici u dvorištu sa zadnje strane visokospratnice na Bežanijskoj kosi u Beogradu, pisan možda od nekih navijača fudbalskog kluba Crvena Zvezda koji glasi: DECA NEKA SE RAĐAJU, PORUKA JE SEVERA, NEĆEMO DA SRBIJA BUDE ZEMLJA PEDERA zaist svideo! Da li će ovu proruku pročitati i onaj toboži „Oskar“ kome čitavi stadioni urlikanjem oduševljeno tepaju i skandiranjem ukazuju na nešto što je slično opisu možda njegovog stvarnog (bi)seksualnog opredeljenja? Pa zato nema delovanja Vlade protiv surovog nasrta javno podsticanog homoseksualizma na Srbiju. Naprotiv, pozicioniranjem baš takvih na najviše državne pozicije se očigledno pomaže taj prodor. Đavo će ga znati šta je tu istina!
Bravo Peđa!