Najavljeno obraćanje sa „istorijskim odlukama“, pokazalo se istorijskim time što se obraćala i Ana. A Predsednik se mučio što govori neko pored njega prisutnog. Ostalo je iz kategorije već viđenog… Takvo je i ono što uglavnom sledi iz opozicije i opoziciono raspoloženih dela „analitičara“.
Demonstracija samozadovoljstva i superiornosti, opet su „pročitali“ pariranje protestima, kupovinu glasova za vanredne izbore. Lukavo ponuđene, jer ih opozicija u postojećim uslovima, neće…
Uz ignorisanje činjenice da ni ovim obraćanjem, Predsednik kod svojih ne „izaziva fiziološke poremećaje“ (Marko Vidojković). On samo uverljivo ubeđuje već ubeđene, učvršćuje ih, u već čvrstom uverenju, da na bilo kakvim izborima nemaju razloga da ne glasaju kao dosad. Kao i sledeće još tvrdoglavije: da njima to što im on nudi, mnogo znači! Možda i jesu „gladni pravde i hleba“ (Marinika), ali deci moraju nuditi obrnuto! A deo opozicije, dok je bio vlast, nije se pretrgao radom da im tako ne bude… Tačno je da obe strane, neka više neka manje, produbljuju i tako dubok jaz između „dve Srbije!“. S tim što vlasti, odgovara i sadašnji…
Bez napuštanja čvrstog uverenja znatnog dela ubeđenih da vlast dobro radi (o tome „šušte“ najavljene mere), nema promene vlasti na izborima! A napuštanja nema uz produbljivanje jaza hvaljenjem svojih kao „progledalih“ i „ponosnih“, i potcenjivanjem njihovih kao „zaćorenih“ i „uplašenih“. Uz poštapalicu: „Zapad podržava Vučića, dok ne prizna Kosovo!“. Jer ako je i to iz reda dubokoumnih „otkrića“, čemu uopšte opozicija?
A kako ih na to ohrabriti, ako se sa otvorenim potcenjivanjem govori o napuštanju vladajuće stranke, njenih visokih funkcionera? O „porodičnoj svađi unutar SNS“ (poslanik Stefan Jovanović)? Tako da je „bela vrana“, verovatno i neko ko „radi za Vučića“, poslanik i sindikalac Željko Veselinović. Koji skorašnju izjavu ministra Baste, nazva „vrlo korektnom i normalnom“.
Ako se želi promena vlasti na izborima, „svoji redovi“ ne mogu ostati malobrojni. Takvi jesu poželjni, ako dođe vreme za „podelu plena“ (funkcija). Uz jedan uslov: ako dođe!
autor:Radovan Marjanović
