Čačak je grad koji drži rekord u Srbiji po broju usporivača saobraćaja tzv. „ležećih policajaca“. Nije poznato ko je procenio da je postavljanje „ležećih policajaca“ najefikasniji način da se spreči prekomerno brza vožnja po gradskim ulicama i tako smanji broj saobraćajnih nesreća, ali poznato je da Čačak ima katastrofalno loše rešen režim saobraćaja po mnogim osnovama.
Vozači su često primorani da prave nepotrebno dužu kilometražu da bi iz tačke A došli do tačke B, jer postoje nedozvoljena skretanja, nepotrebne jednosmerne ulice. Prekomerno usporavanje saobraćaja postavkom kružnih raskrsnica i ležećih policajaca, kao i uslovljavanje za prelazak veće kilometraže, utiču na znatno povećanje produkcije izduvnih gasova, a Čačak je ionako rekorder po zagađenju vazduha, ne samo tokom zimskih meseci već tokom cele godine.
To znači da se krivica za zagađenje vazduha ne može svaliti samo na grejnu sezonu i činjenicu da se u individualnim ložištima koriste prerađeno mašinsko ulje, stare gume, ugalj izuzetno lošeg kvaliteta i ko zna šta još.
U brojnim gradovima u Evropi, kao recimo u nemačkom Štutgartu, ne postojinijedan „ležeći policajac“, a nema ni „ludijanja“ vozača, jer ima postavljenih nadzornih kamera sa meračima brzine, pa su i oni koji olako pritiskaju papučicu za gas, brzo naučili lekciju i skupo je platili. Toliko skupo da sada revnosno poštuju saobraćajne propise, a svi u Štutgartu udišu čist vazduh.
Eto zašto je Čačak grad „ležećih policajaca“.
A ko su uspavani policajci?
E to su vam oni koji ni posle godinu dana nisu otkrili, ili jesu ali o tome ćute, ko su napadači na porodicu profesora Matijevića. To su i oni saobraćajni policajci koji ne vide na stotine primera nepropisnog parkiranja na ulicama Čačka, a naročito kad nepropisno parkiran auto pripada gradonačelniku ili nekome od ostalih gradskih ili funkcionera SNS-a.
