Saopštenje vlasnika firme ISKRA d.o.o., Hercegovačka 4, Beograd

Firmu Iskra kupio sam pre 6 godina preko stečajnog suda države Srbije, na javnoj licitaciji, sa imovinom jasno nabrojanom u dokumentaciji, a koja uključuje preko 1,000 m2 poslovnog prostora i 1,400 m2 zemljišta, sve u Hercegovačkoj 4-6 u Beogradu.

Danas Iskra nema NIŠTA: svih 1,000 m2 kupljenih objekata u noćnom prepadu su porušili maskirani ljudi, a 1,400 m2 zemljišta Grad Beograd je nedavno bespravno ekspropriisao od osobe umrle pre više od 30 godina (!), ignorišući sudsko poravnanje pokojnice sa firmom Iskra iz 1984. godine koje je bilo deo prodajne dokumentacije. Iskrini kompjuteri, nameštaj, dokumentacija i sva oprema u magacinima uništeni su pod ruševinama, a gradske službe su ostatke ekspresno počistile kao šut.

U trenutku rušenja NI JEDAN JEDINI objekat Iskre nije ispunjavao zakonske uslove da bude srušen. NI JEDAN.

Firma Iskra nalazila se na istoj lokaciji u Hercegovačkoj 4 još od osnivanja svog prvog pravnog prethodnika 1946. godine, dakle celih 70 godina.
Srušene objekte izgradila je kao državna firma, za svoje potrebe, većinu pre 50 godina, a ni jedan m2 nije sazidan nakon sto sam ja Iskru kupio iz stečaja.
Neki od srušenih objekata imali su važeću privremenu dozvolu, neki važeću upotrebnu dozvolu, a neki važeću gradjevinsku dozvolu. Ni za jedan od ovih objekata nadležni organi nikad nisu ni pokrenuli bilo kakav postupak rušenja.
Svi ostali objekti u vreme rušenja bili su pod zaštitom Zakona o ozakonjenju, jer su ranija rešenja o njihovom rušenju obustavljena novim zaključcima nadležnih opštinskih organa, a ovi zaključci i danas su na snazi. (Tvrdim da su i ta prethodna rešenja o rušenju doneta na osnovu nezakonito odbijenih zahteva za legalizaciju, a što ćemo dokazivati do suda u Strazburu.)
​
Ponavljam:
U noći kada su srušeni, NI JEDAN JEDINI objekat Iskre, ni jedan od svih 1,057 m2, nije ispunjavao zakonske uslove da bude srušen.
​
Iskra je, od kad sam je kupio, redovno ispunjavala sve svoje poreske obaveze, uključujući i porez na imovinu.

Želim ovom prilikom da obavestim javnost i da od trenutka kad sam 2010. preuzeo Iskru i važeće ugovore o zakupu sa zakupcima poslovnih prostora, usledio je potpuno neverovatan sled dogadjaja koje je teško prepričati i u koje je jos teže poverovati, ali koji dobro ilustruju stepen propasti institucija države Srbije.
Izdvojiću samo 3 primera koja su najlakša za prepričati:

1. Opština Savski Venac nagovorila je krajem 2011. godine neke od tadašnjih zakupaca Iskre da potpišu sa OPŠTINOM ugovore o zakupu lokala koji su u ISKRINOM vlasništvu, istih tih lokala za koje Iskra i ti zakupci već imaju važeće ugovore o zakupu! Neki zakupci Iskre poslušali su opštinu i prestali da plaćaju Iskri (ne znam da li su i koliko dugo plaćali opštini, ali bi bilo zanimljivo proveriti!), a Iskra ih je naravno tužila za kiriju i iseljenje i dobila te sporove, ali tek posle više godina. Skandalozno, jedno od iseljenja onemogućili su čelnici opštine Savski venac koji su ličnim prisustvovom i intervencijom sprečili sudskog izvršitelja da sprovede pravosnažnu sudsku presudu iseljenja! Nakon toga izvršni sud volšebno je odlucio da angazuje veštaka, sto zakon zabranjuje u izvršnom postupku, a da bi veštak “zaključio” da lokal iz kog se zakupac mora iseliti – NE POSTOJI! Izvršni sud je, ne izlazeći na teren da se uveri u apsurdnost tvrdnje, PRIHVATIO ovako skandalozno veštačenje i time uništio pravosnažnu presudu za iseljenje. Taj zakupac ostao je u lokalu jos godinama, bez plaćanja kirije, sve dok i taj objekat nisu srušili noćni rušioci. Svuda ima zakupaca koji ne plaćaju kiriju, ali da opštinska vlast otima postojeće zakupce vlasnicima lokala, da lično potpredsednik opštine ilegalno sprečava izvršenje pravosnažnih presuda, da izvršni sud potom angažuje „veštaka“ kog će iskoristiti da ubije pravosnažnu presudu, to je već metastaza i potpuni krah državnih institucija.

2. Januara 2015. godine gradjevinska inspekcija iznenada i bez ikakve najave započinje bespravno rušenje zidane ograde za koju Iskra ima važeću gradjevinsku dozvolu. Inspekcija je „iz neznanja“ to rešenje naslovila na NN lice, a ne na Iskru, pa potom, pošto Iskra nije NN lice(!), ne dozvoljava Iskri da uopšte bude stranka u postupku! Ovakav stav inspekcije, mada je Iskra u tom dvorištu već 70 godina i ne postoji nikakav smisao da se rešenje pise na NN lice, primer je neustrašivog cinizma i obesti državnog organa. Potom, tokom rušenja ograde, bageri “slučajno” sruše i omanji objekat koji je pod sudskim sporom, a zatim se cela ta polovina Iskrinog dvorišta fizički preuzme i na njemu napravi parking JKP Parking Servisa, odmah uz restoran Sava Nova. Sudski spor za smetanje poseda protiv opštine je u toku, a spor protiv “Beograda na vodi” i njihovog izvodjaca “Milenium tim” posle godinu dana jos čeka prvo ročiste.

3. U toku noći 17.09.2015. godine, duž Hercegovačke ulice, preko vrata i prozora Iskrinih lokala, postavljaju se veliki reklamni panoi “Beograda na vodi”. Pošto se od tih reklamnih panoa nije moglo ni ući u Iskrine lokale, prijavili smo slučaj policiji i komunalnoj policiji koje su u prvi mah zaustavile ovaj pokušaj, ali je potom komunalna policija javila da su sve “prosledili” opštinskoj inspekciji, a policija je naredila da panoe “ne diramo”. Korištenje i izdavanje lokala prekrivenih reklamnim panoima, gotovo naslonjenim na fasadu, preko vrata i prozora, nije bilo moguće. Panoi su uklonjeni tek mesecima kasnije kad je jak vetar pokazao da su nestabilni i opasni za prolaznike.

​Nadam se da je nakon gore opisanih dogadjaja svima jasno je da je nedavno noćno rušenje 1,057 m2 Iskrinih objekata od strane nepoznatih maskiranih ljudi samo kulminacija jednog istog višegodišnjeg projekta.

Vladavina prava i neprikosnovenost privatne svojine je ono po čemu se uspešne zemlje razlikuju od neuspešnih. Prečice vode tamo gde smo sad.

Očekujem od nadležnih državnih organa da firmu Iskra obeštete za svu pretrpljenu štetu i izgubljenu dobit: brzo, dobrovoljno, i u skladu sa zakonom.
​
Dušan Miljević, vlasnik
ISKRA d.o.o.,
Hercegovačka 4,
Beograd, Srbija

iskra.rs