Su(lu)dovanje: Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela
Srpski sudovi još donose presude “U ime naroda“. I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša – nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. I nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se ono mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Najgori među njima je, svakako, ministar pravde Nikolica Selaković. O tome piše naš urednik Milan Glamočanin, nekadašnji načelnik uprave u saveznoj policiji
Štrajk srpskih advokata se nastavlja. Razgovori sa ministrom pravde Nikolicom Selakovićem su, praktično, nemogući. Ministrov brat je, očigledno, debelo podmazao Vučićeva konta, i premijer se, uopšte, ne oglašava povodom ovih, po državu dramatičnih događaja.
Štrajkom advokata srpsko pravosuđe je u potpunoj blokadi. Možda je i to cilj Vučićeve tiranije Srbijom. Da je zgazi, uveren da će Majkl Devenport održati reč i omogućiti mu da pobegne iz Srbije, sa milijardom opljačkanih para.
Ministar pravde Selaković je 25. septembra gostovao u dnevniku 1 RTS. Tom prilikom je rekao da je Zakon o javnom beležništvu donet pre tri godine i da su advokati propustili da reaguju na vreme. Advokati u pismu upućenom magazinu Tabloid, tvrde da njegova izjava nije tačna, jer su odredbe Zakona o javnom beležništvu, koje se odnose na promet nekretnina, odnosno na ekskluzivno pravo notara da sastavljaju i overavaju ugovore vezane za promet nekretnina, donete pre godinu dana, odnosno 2013.godine.
“Prvobitno je Zakon o javnom beležništvu, koji je donet 2011.godine predvideo da ugovore o prometu nekretnina mogu, (a ne moraju ) sastavljati notari, i tu nije bilo ništa sporno. Postavlja se onda pitanje, zbog čega ministar pravde tvrdi, da su advokati bili upoznati još pre 3 godine sa odredbom Zakona o javnom beležništvu, koja je dala ekskluzivno pravo notarima da sastavljaju i overavaju ugovore o prometu nekretnina i još neke druge ugovore, kada to nije tačno. Advokati nisu mogli biti upoznati sa takvom odredbom 2011. godine, kada takva odredba tada nije ni postojala u Zakonu. Kao što je navedeno, takva odredba je uneta u Zakon o javnom beležništvu 2013. i objavljena u Službenom glasniku RS 19/2013.
Da se vratimo na neistinitu izjavu ministra. On hoće da kaže da advokati nisu tri godine reagovali i da su imali dovoljno vremena da to ranije učine, a ne tek sada. To što on tvrdi da je postojalo 2011.godine, postoji tek od 2013.godine, jer je tek tada, tj. 2013.godine notarima dato isključivo pravo na promet nekretnina.
Postoje dva moguća razloga za takvu neistinitu izjavu ministra datu u dnevniku RTS-a. Prvo, da on zna da njegova izjava nije istinita, ali da je svesno zbog javnosti plasira, i drugo, da on ne zna kada je doneta izmena Zakona o javnom beležništvu, kada je samo notarima dato pravo da sastavljaju navedene ugovore. I u jednom i u drugom slučaju ministar dovodi u zabludu stručnu i laičku javnost, zbog čega mora da podnese ostavku, ili da bude smenjen.U istom dnevniku ministar se pozvao na zakonitost u pravu. Da li ministar zaista misli, ili opet obmanjuje javnost, kada kaže da se zalaže za zakonitost i ustavnost ? Nije valjda da je izbor javnih beležnika bio zakonit.
Podsećamo na podatak da je 7 javnih beležnika, među njima i predsednik Javnobeležničke komore Srbije izabrano, a da nisu imali položen javnobeležnički ispit u momentu raspisivanja konkursa 05.06.2014. godine. To su: Miodrag Đukanović, Ana Petrović, Srbislav Cvejić, Aleksandra Beštić, Iva Sekulić Graovac, Jovanka Jovanović i Saša Bošković. A, takođe su za beležnike izabrana lica koja su pala na popravni ispit, a po osnovu uspeha na ispitu dobili više bodova od ostalih kandidata, a to su: Ivana Grabež, Milovan Glišić, Jasna Bojadžijevska, Dejan Radulović, Danka Carić, Savo Mićković, Dragana Smiljević i Slavica Jovanović.
Čak je prva na listi od 92 izabrana notara među 1.000 kandidata koji su izašli na ispit, Ivana Grabež pala na popravni.
Pored toga, umesto 100 notara po Zakonu potrebnih za formiranje javnobeležničke komore, izabrano je 92, (a ne 94) notara kako je pogrešno ministar izjavio. Zatim, bilo je nužno da se formira komisija Ministarstva pravde, koja je morala pre početka rada notara da obiđe njihove poslovne prostore i utvrdi uslove za rad i obavezno donese rešenje o ispunjenju uslova za rad. Takva komisija pre 01. septembra, kada su notari počeli sa radom nije ni formirana. Inače, ni jedan od 92 izabrana javna beležnika nije zaključio Ugovor o osiguranju.
Zatim, komisija pred kojom se polagao notarski ispit, vršila je i izbor kandidata za notara, što je očigledan sukob interesa. To je komisija koja je potpuno nekompetentna , kako da ispituje kandidate, tako i da vrši njihov izbor . Kako može u komisiji za ispitivanje da bude zamenik tužioca Snežana Marković ? Kakve veze ima tužilaštvo sa javnim beležništvom?
Ili, da ispituje Biljana Pavlović, državni sekretar u Ministarstvu pravde, koja je radila kao pravnik u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć, i u preduzeću „Trgobanat“ iz Bele Crkve, a poslednje zaposlenje joj je u Direkciji za oduzetu imovinu. Ona nikada nije bila ispitivač na bilo kom ispitu, a sada se pojavljuje i kao ispitivač i kao izborni član komisije za izbor notara, koji bi po prirodi stvari morali da budu pravnici sa velikim znanjem i iskustvom. Od svih kandidata ona bi morala da ima veće znanje, a iz javnog beležništva ona nema nikakvo. Ta komisija je na osnovu „svog utiska“ vršila izbor, a zanemarila je zakonske kriterijume za izbor notara i to: vrste pravnih poslova na kojima je kandidat radio i rezultati rada koje je kandidat postigao, čime je prekršen član 29, stav 4 Zakona o javnom beležništvu. Pored toga, učinjene su i druge povrede Ustava, Zakona o javnom beležništvu, tako i Pravilnika koji regulišu notarsku delatnost.
Je li to zakonitost o kojoj ministar priča, a na koju se poziva ? U istom dnevniku ministar je naveo da se žalilo 200 od 9.500 advokata. Iz takve njegove izjave bi se moglo zaključiti da je samo 2% advokata nezadovoljno povećanjem svih obaveza koje terete advokate, a da su ostalih 98% zadovoljni s tim enormnim povećanjem. Ta izjava ministra je takođe netačna. Nije 9. 500 advokata dobilo rešenje o povećanju obaveza za 100% i više, već mnogo manji broj, jer nisu svi advokati paušalno oporezovani.
Ministar treba da navede zašto iznosi neistine? Da li se radi o potpunoj nekompetenciji, ili nameri da se obmanjuje javnost i da se u suštini opravdani zahtevi advokata, koji direktno pogađaju advokaturu, proglase minornim i dirigovanim od strane šačice advokata ?
U istom dnevniku ministar je naveo da notari odgovaraju svojom imovinom za svoj rad, što jednostavno nije tačno. To je nova manipulacija ministra. To što on kaže nigde ne piše. Niko nikada od notara nije uzeo izjavu o imovini, da bi ista mogla da bude predmet zaplene u slučaju greške notara. Uostalom, zato je i uvedeno osiguranje od greške notara. Ali, ni to osiguranje, kako je navedeno, nije izvršeno.
Visoki savet sudstva je brže bolje po nalogu Ministarstva pravde izneo stav da i sudije mogu da sastavljaju i overavaju Ugovore o kupoprodaji, tamo gde notari nisu izabrani, odnosno u više od 100 opština. Kao prvo, ako to sudije mogu da rade, zašto ne mogu i advokati? Ali, Zakonom nije propisano da sudije mogu da rade notarski posao.
Kako sudije mogu da sastave notarske zapise kad nisu položili notarski ispit ? Kako će sudije, npr. da vrše proveru ispravnosti dokumentacije za objekte u izgradnji, koje provere bi morao da vrši notar i koje mogu da traju i nedeljama.
I da se vratimo na onaj deo, što kaže ministar da notari odgovaraju svojom imovinom. Ako sudije mogu da sastavljaju ugovore o prometu nepokretnosti, (što čine notari), da li i sudije odgovaraju svojom imovinom? Kako sad to?
Sudije i notari rade isti posao, a sudije ne odgovaraju svojom imovinom za greške, a notari odgovaraju. Zbrka koja je nastala uvođenjem notarstva u pravni sistem Republike Srbije je još veća, jer sada i sudije mogu da rade posao koji ne znaju, jer nisu položili notarski ispit i ne mogu pribavljati raznovrsnu dokumentaciju, koju su notari dužni da pribave. Uostalom, ako notari odgovaraju svojom imovinom, (što nije tačno), zašto se osiguravaju, zašto je osiguranje zakonska obaveza ? Suština prevelike galame od strane ministra je u tome što je on uvođenjem notarstva napravio biznis za sebe, nekolicinu izabranih notara, profesora Dejana Đurđevića i još nekih drugih lica.
Notari rade isljučivo promet nepokretnosti i ne rade druge poslove propisane Zakonom o javnom beležništvu. Poslove propisane članom 83, zatim člana 86, 87, 88, 90, 91, 93, 95, 96, 98 Zakona o javnom beležništvu, odnosno saslušavanje svedoka, utvrđivanje sadržine isprava overe potpisa i prepisa, uzimanje izjava i druge poslove, rade i dalje sudovi. Znači, notari rade samo poslove vezane za promet nepokretnosti i ništa više. Rade samo one poslove koji trenutno donose ogromnu zaradu. Samo u toku septembra meseca, odnosno za mesec dana, veliki broj notara u Beogradu je zaradilo više od 50.000 evra. Mnogi rade i do pola noći svakoga dana, pa i subotom i nedeljom. U to se svaki građanim može uveriti, jer se adrese notara znaju. Očigledno je, da je 92. notara dat u rad samo posao koji donosi ogroman prihod, i ništa više od poslova koji su propisani Zakonom o javnom beležništvu.
Zašto su onda uopšte uvedeni u pravni sistem kad ne rade poslove koje bi inače morali da rade po Zakonu o javnom beležništvu ?
Sve te ostale poslove koji su propisani Zakonom o javnom beležništvu i dalje radi sud, što se lako utvrđuje odlaskom na šalter sudova u Ustaničkoj , Timočkoj i Bulevaru Mihajla Pupina. Posao koji donosi najveću zaradu, a to je posao prometa nekretnina, poveren je ljudima koji treba da uzmu novac na brzinu, a zatim napuste notarsku službu, ili pak odu u penziju, što je slučaj i sa predsednikom Javnobeležničke komore Srbije Miodragom Đukanović , koji 2015.godine mora u penziju po sili Zakona, jer puni 65 godina.
Ovakve brljotine koje su nastale uvođenjem notarstva u pravni sistem Srbije, proizvod su želje da se uzme novac na brzinu,kao i pohlepe i bahatosti državnih organa, neznanja ministra i Ministarstva pravde. Ponovo moramo da se vratimo na izjavu bivšeg premijera Zorana Živkovića, koji je u skupštini 31.avgusta 2014.godine izjavio da je izbor javnih beležnika bio koruptivan. Umesto da pravni sistem Srbije iako poslednji u Evropi bude obogaćen jednom novom-notarskom profesijom ustanovljenom u korist građana sa ciljem poboljšanja pravnog sistema i rasterećenja sudova dobili smo najnakaradniji mogući sistem javnog beležništva u Evropi.“- navodi se u pismu grupe advokata upućenog magazinu Tabloid. Finansijska ljubav ministra pravde i premijera čuva fotelju mlaodumnog Nikolice Selakovića, makar Srbija i potpuno propala. Da se zna ko je Aleksandar Vučić!
(Nastaviće se)
A. 1
Zli upravnik Zili
Kada su u pitanju osnovna ljudska prava osuđenih lica, sadašnja vlast je toliko napredna, da je Srbiju vratila u vreme turskog zuluma. Osuđenici u KPZ Zabeli nemaju pravo na lečenje, boravak na svežem vazduhu, pa čak ni pravo da se obrate nadležnim državnim organima.
Igor Milanović
Sedmi paviljon u KPZ Zabeli kod Požarevca osuđenici nazivaju „zatvorom u zatvoru“. Tu vladaju posebno strogi uslovi – osuđenici su ceo dan u ćeliji, imaju samo pravo na kratke šetnje koje, po pravilu, traju kraće nego što je zakonom predviđeno. Nemaju mogućnosti kontakta sa osuđenicima u ostalim ćelijama, higijenski uslovi su takvi da je pravo čudo kako do danas nije izbila epidemija kolere, a hrana je gora od pomija, koje se na obližnjoj ekonomiji daju svinjama. Uz sve to, i u podrumu ovog starog zdanja, nalaze se ćelije u kojima osuđenici borave, a da po ceo dan ne vide sunce!
Jedan od tu smeštenih osuđenika je I. A. (puno ime i prezime poznato redakciji). Dana 26. maja 2014. I. A. je odveden na lekarski pregled zbog svraba na koži, a slične probleme je imao i u aprilu kada mu je dermatolog prepisao lekove. U maju je utvrđena alergijska reakcija i prepisani su novi lekovi i određen kontrolni pregled za 14 dana.
Kako ni po isteku pomenutog roka nije bilo nikakvog poboljšanja, 9. juna mu je izdat uput za pregled kod dermatologa u Kliničkom centru Srbije. U svom dopisu osuđeniku I. A. od 23. juna 2014. upravnik KPZ Zabela Dejan Novaković zvani Zili konstatuje da je uput još uvek „u fazi realizacije“. Upravnika uopšte ne uzbuđuje činjenica da se akutno oboleli ne vodi na specijalistički pregled duže od dve nedelje!
Čak šta više, Novaković u svim kasnijim dopisima pokušava uporno da prikrije činjenicu kako je I. A. u Klinički centar odveden tek više od mesec dana posle prvog lekarskog pregleda, tačnije 30. juna 2014. Na tom pregledu je utvrđeno da I. A. ima šugu, pa je smešten u karantin u okviru zavodske bolnice u Zabeli.
Pošto je utvrđeno da je bolest zalečena I. A. je otpušten 8. jula i vraćen u podrum Sedmog paviljona. Dve nedelje kasnije opet je odveden na lekarski pregled zbog pritužbi da ga vlaga koja vlada u ćeliji guši, odnosno da mu otežava disanje. Zbog toga mu je načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu prepisala boravak na svežem vazduhu i korišćenje sportskog centra bez zamaranja.
Ovu „terapiiju“, koja u normalnom svetu spada u osnovna ljudska prava svakog osuđenika, samo tri dana kasnije ukida dr Ivan Aksentijević. Verovatno je procenio da boravak na svežem vazduhu može da bude štetan?!
O svemu ovome je upravnik Dejan Novaković više puta pismeno obavešten, ali nije smatrao za potrebno da interveniše. Ni njega, očigledno, ne interesuje stanje ljudskih prava u zavodu koji mu je poveren na upravu.
Sa kojom količinom kriminalne energije se gaze ljudska prava u Zabeli pokazuje i slučaj predloga za pokretanje istražnog postupka koji je 6. avgusta 2014. I. A. pokušao da podnese protiv vaspitačice Đurđine Mančić, nadzornika Sedmog paviljona i samog upravnika KPZ Zabele, zbog prevare, zloupotrebe službenog položaja i nesavesnog rada.
U obrazloženju osuđenik navodi kako mu je 27. juna, posle odobrenja upravnika i skoro dvonedeljne kontrole od strane stručnih službi Zavoda dostavljena konzola za video igre koju je kupila njegova porodica, i za istu platila 340 evra. Uz konzolu je dostavljeno i pismeno uverenje prodavca da ona nema mogućnosti bežične konekcije sa ostalim uređajima u Zavodu ili izvan njega. Uprkos svemu, 23. jula 2014. stražari dolaze do zaključka kako konzola može da ugrozi bezbednost KPZ Zabela i oduzimaju je! I. A. zbog ovoga piše Osnovnom javnom tužiocu u Požarevcu pomenuti predlog za pokretanje istrage, koji po dopisu šefa odseka za administrativno pravne poslove KPZ Zabele Marije Todorović od 4. septembra 2014. straža nikada nije prosledila.
Osuđenom I. A. je tako u Zabeli uskraćeno ne samo pravo na udisanje svežeg i čistog vazduha i boravak na suncu, već i pravo da protiv osoba za koje sumnja da su počinile neko krivično delo, podnese prijavu nadležnom tužilaštvu.
Milan Glamočanin
ovo je sve istina i tragedija jedan od zrtava korunpiranih poslusnih sudija sam i ja radivoj milutinovic alijas sada bivsi muja lopov u politickom montiranom procesu osudejen nevin 2o godina zatvora posle trideset pet godina rehabilitovan pre sest godina do danas drzava mi nije isplatila stetu tuzio sam zbog nevidjene diskriminacije drzavnih organa i visi sud korunpirana sudija rakic marija odbacila moju tuzbu apelacioni sud novi sad dosudjuje 2oo dinara za dusevni bol po danu a ocu predsednika ustavnog suda bivsi dr dragisa slijepcevicu za 4 godine dosudjuje 11 miliona dinara a meni za deset ipo godina 1 milion dinara vrhvoni kasacioni sud odbacuje reviziju a ocu ustavnog sudije dr slijepcevicu preinacuje sa dva ipo miliona na 11 miliona sada sam ulozio ustavnu zalbu svaka cast tabloidu