Očajanju i defetizmu nema mesta, već naprotiv. Režim i njegov vođa koji je zemlju doveo do ivice propasti, a sebe do zatvora i okrenuo veći deo naroda protiv sebe, ne može da opstane. I to vam je tako, rekao bi jedan od njih. Zašto? Eto samo da poređamo činjenice.
Čoveku koji jedino u životu želi da sačuva vlast i novac, ostalo je samo da podiže ulog na maksimum, ali je evidentno umoran, pa samo reciklira potrošene priče. Laži, skandali, afere, pretnje i ucene. I poneko besmisleno obećanje. Nema gde dalje, nema šta da ponudi.
Doživeo je krah na svim poljima i na spoljašnjem i na unutrašnjem planu, što nije ni bilo teško predvideti. Radikal je radikal, u šta god se presvukao. Mislio je da svojim šibicarskim manirima, kojima vodi unutrašnju politiku, može da vodi i svetsku. A ne može. Tamo su igrači drugog kalibra. Zato je zemlju nasukao toliko da sa zebnjom čekamo zimu, kao da smo ponovo pred vratima mračnih devedesetih.
Pregovori o NIS-u i sudbina kompanije više nisu u našim rukama, ako su uopšte i bili. Naš se vođa tu više ništa ne pita. Gorivo ćemo na NIS-ovim pumpama zasad da plaćamo u kešu, dok goriva ima, a posle ćemo da vidimo, moleći boga da ne spadnemo ponovo na plastične flaše. Gasni aranžman nam Rusi nisu produžili, pa ćemo da vidimo koliko će da nas košta gas od Nove godine.
Spin da Evropska unija neće dozvoliti ni tranzit gasa preko teritorije svojih zemalja članica, a drugog puta Srbija nema, vratio mu se kao bumerang direktno u glavu. Komesarka za proširenje Marta Kos je sasvim direktno rekla da to nije istina. Dakle, jeste laž. Propade spin da situacija jeste bezizlazna, ali će mudri vođa ne nađe izlaz i spreči katastrofu.
Evropski parlament je još i usvojio rezoluciju u kojoj otvoreno i tačno opisuje ko je i kakav je njihov dojučerašnji prijatelj, kako shvata svoju vlast u Srbiji i koliko se to kosi sa evropskim poimanjem vlasti i demokratije. Neki bi rekli – najzad, drugi bi rekli – nedovoljno, a naš predsednik ih nazove patološkim lažovima i evropskim šljamom, pa mu evroposlanici odgovore da njegovo ponašanje nikako nije u interesu Srbije. Kao da je ikad i bilo.
Naljutio se vođa i na Redžepa Tajipa Erdogana što je dronove prodao Kosovu. A koliko juče mu je nesrećni Ivica Dačić ispred stola igrao trbušni ples i pevao „Osman-agu“. A naš predsednik mu obećao da će on kupiti te dronove, ali ih nije kupio, nego ih je Erdogan prodao Kurtiju. Sad je vođa razočaran u svog turskog „prijatelja“, nije se tome nadao, nije mu više prijatelj.
Ne cvetaju mu ruže ni kod Amerikanaca, niz brljotina je napravio. A velike je nade polagao u Trampa i njegovu pobedu, iako je prethodno finansirao pobedu demokrata sa par naših miliona. Rusi su svoj stav rekli preko NIS-a i gasnog aranžmana.
Predsednik ove naše države, u opštem haosu koji je napravio, nesposoban da povuče bilo koji suvisli potez u zemlji i u svetu, sad pokušava da glumi boga, pa ljudima obolelim od raka prodaje „na kredit“ nadu da će im on lično omogućiti da prežive. Samo da Rusi izmisle vakcinu. Doduše za par godina, ali zašto da se čeka sa obećanjem, kad mu ovakva dobra vest treba odmah. Netačna ili nepotpuna, bože moj, kad se on na to obazirao. Više ništa i nema da obeća, osim da teško obolelim ljudima i njihovim porodicama na veresiju proda jedino što im je potrebno. A to je nada da će ozdraviti. Dotle je došao.
Ovo je zemlja u kojoj baš Institut za majku i dete, gde ima i onkoloških pacijenata, od svih mesta na svetu, nema tople vode! Ne može da se popravi bojler ili šta se već tamo pokvarilo, pa napaćeni roditelji greju vodu da okupaju svoju napaćenu decu. Samo ta činjenica je dovoljna da se zapitamo živimo li mi uopšte u iole civilizovanoj zajednici 21. veka.
E baš tu zajednicu negde vodi čovek koji novac poreskih obveznika nemilice rasipa na silne besmislene stvari za koje misli da će mu produžiti život na vlasti. Počev od Ćacilenda do ćacija koji tamo borave i prave razne igrokaze kad im se naredi, pa do nevoljnika koje još razvlači po Srbiji. I njih je besmisleno malo, svima je jasno da manipulator i veliki opsenar najzad mora da ode. Samo je pitanje koliko će to uspeti da odugovlači i koliku će pustoš za sobom da ostavi.
A on nam lansira, povrh svega ovoga, „Plan razvoja Srbije do 2035“. Biće to, kaže, program koji menja budućnost Srbije. Biće jednog takvog programa sigurno, ali bez njega. Zna se ko je ovde budućnost Srbije. Naša deca.
